Стражилово

382

нанцијалне неприЛиКе спахија, велике руске господе, за њихове дугове и далеке тешке заплете, у које упадају сваки час, и осећа, да он сам често стоји на много чвршћем тлу, конкурише шта више тој великој господи на економском пољу и не пропушта а да не употреби тренутак, кад се може хасннти новчаним неприликама спахијиним. У Гљеба Успенског почиње сељак увиђати своју моћ па се често и опире својим угњетачима, али још није свестан свога права, на које би као човек могао рефлектовати. На тип невино гоњена и потиштена, који против силника и јачих диже протест те се свом снагом одупире њиховим насиљима, наилазимо први пут тек у Владимира Короленка, још млада, али веома популарна руског белетристе. Короленкови потиштениди и бедниди, на који се навалио јарам социјалних и политичких недаћа, нису према својим угњетачима пасивни, не туже се и не моле, шта више држе се свога права и свесни су своје моралне надмићности. У тога се белетристе јављају нови типови, нису то типови Чернишевскога, Тургењева и других руских писаца, голобраде ђакеле, што се из хуманитарних мотива опиру политичкој сили, то су шта више типови из средине самога народа, „револуцијонари" из сељачког света, из цеха занатлиског и са свим ниских слојева народних, који се противе самовољи чиновника и полиције, који дижу иротест против безобзирне силе те својим угњетачима веома често задају страха и трепета. У скици, којој је натпис „У истражном затвору", нарочито се јасно јавља у Короленка тип рускога револуцијонара из народа. То је сужањ Јашка, кога су нолициски чиновници на правди бога ухватили те га бацили у усамљену ћелију. Невини сужањ непрестано лупа о врата, чим чује да ко иде, и тим даје израза свом протесту против неправде, коју су њему нанели. Тамнични надзорник прича о њему, да је у усамљену ћелију с тога бачен, гато не признаје државне власти и гато је суров и неотесан према претпостављенима. „Може доћи, ко хоће, истражни судија, чак и сам гувернер, он неотесан па неотесан", тако се изражава тамнични надзорник о том чудноватом сужњу а уз то слеже раменима. Јашка сам одређује свој позивовако: „Ја сам — вели — за ЈЈога, за великога цара, за закон Христов, за свето крштење, за отаџбину и за све људе те с тога властима и неправедним чиновницима скидам образине с лица, ја лунам". У лупању и викању налази Јагака свој највиши смер на овој земљи: „Ја лупам, а слава теби за то, Г>оже и небеска царице!" Тако се изражава према другима.

У истој скици иаилаЗИМо на Други оригиналаН тип, на тип човека, који се позива на своје право слободе у савести. Маловарошанина неког из Камишина пита истражни судија за вероисповест му: „Којој конфесији припадаш?" — „Никојој!" гласи одговор. — „Како никојој? Зар ти не верујега у Бога?" — „Каквог Бога? Где је Бог? Јеси ли га ти можда видео?" одговара неустрашено маловарошанин. — „Како смеш тако одговарати, пасја веро? Ја ћу тебе већ научити памети!" Безбожнога маловарошанина осуде, окују и прогнају, но он остаје веран свом нихилистичком принципу и не прОпушта ни једног часа, а да безбожност своју не изнесе на пазар. То је тип рускога нихилисте, не како се развио по вишим образоваиим круговима, него како се јавља из најнижих слојева народних, но који се потпуно слаже са оним једнострано образованим руских нихилистом, што се успужао по испитивањима Бихнера и Молешота, а слаже се с њим у том, што воли све да порече и што је готов да претрпи и најтеже муке за своју веру или управо за своју јерес. У другој малој иричи, што се зове „У рђаву друштву", приказује Короленко другу веома оригиналну личност, која може постојати само у таквим анормалним прилика, какве су у Русији. Племић пан Туркевић услед непрестана банчења са свимје оронуо те постао просјак и скитница, но по који пут наиђу на њ часи, где мисли да чује глас свога позива. Онда се дигне па пође, у страсну заносу а све хрчући од беснила, у главну варошку четврт са светим смером, да „неправеднима, као но пророк Јеремија, здере образину с лица". Глас јавнога мигаљења налази дакле у том племићком скитници свога демократског заступника. Праћен радозналом светином, која у својој средини има често и најуваженијих грађана, иде ђорнути пророк по вароши на по реду застаје пред становима нолицајног повереника, судије и других вигаих чиновника варошких те им у иатетичној форми пребацује насиља и неправде, које су некад починили, и опомиње их на истину и љубав. Таква лица, као што је тај пан Туркевић, кога ириказује Короленко, обичне су појаве на површини рускога живота, то је силни онај свет, пгго се уби пијанчењем, коцкањем и банчењем, свет, чији је живот и за најбољих му дана био без садржине а који сад свој једини интерес, што живи на земљи, налази у том, што хоће своју рођену кривицу, било на нравди било на неиравди, да свали на дрјштво и његове органе. Даљи тии револуцијоиара из народа, у којем долази до израза и економска противност међу бога-