Стражилово

371

Други бојар Ја нисам смео дићи очију. Ни дихат', камо л' кретат' се телом. Први бојар Али га Шујски извуче. Јунак! ДРУГА ПОЈАВА Равница бливу Новгорода Северског (г. 1604. 21. децембар). Битка. Војиици (беже у забуни и нереду:) Невоља! Непоља! Цареви).! Пољаци! Ево их! ево их! Ту су! (Долазе капетани: Маржерет (Француз) и Валтер Розен (Немац). Маржерет. Куда ? куда ? АПош!... Идеш натраг ! Један од бегунаца. Ти идеш натраг, ако ти је воља, безбожниче! Маржерет. (^шл! (^исл! (шта ? шта?) Други бегунац. Ква! Ква! Ти, жабо дошљачка, да крекећеш на руског царевића! Ми смо православни.... Маржерет. (2и'ев1-се а сИге ргакопатг ? . . . 8асгш § - иеих, таисШ.е сапа111е! МогсИеи, тејп Егг, ј'епга§е; оп (11га)(; сјие да п'а раз с1еа Бгаз роиг Ггаррег, да, п'а сјие (1ез јатТзев роиг 1шг. (Шта ће то рећи православни ? ... Проклети лупежи , прости гадови! До врага, бесан сам; кан'да ту нема мишице, која би нас изненадила; то су сами богаљеви за бегање). Ронен. Ев 181 8сћап<1е! Маржерет. Уеп1ге-8ат1-§Г18! 8е пе 1>ои§е р1и8 сГип рав; р1П8(|ие 1е т>т еа! Иге, П &и1 1е 1>01ге. <^и'еп гБ1е8-уои8, тет Егг ? (Сви до врага! Не тиче ме се више ни један! Ко каже А, мора казати и Б. Шта ви велите, господине?). Розен. 81е ћаћеп Кесћ!. Маржерет. Б1а1)1е, П у ГаЈ! сћаис!! Се (ИаПе с1е 8ашо/\апси. сотте П в' арре11е, е8[ ии 1>гауе а 1го18 роПв. (До врага, како је то топло! Тај враг узурпатор или како ли се зове, то је неки вајни јунак!). Розен. Ја. Маржерет. Не! уоуеи с1опс, уоуеи с1опс! Е'ас11оп 8'еп§а^е 8иг 1е8 с1егпеге8 (1е Г епшчш. Се с1о11; е1ге 1е ћгауе ВавтапоН, с^си аигаЈ! ГаП ипе ногПе. (Гле, гле! Код непријатеља канда иде нешто натрашке. То мора бити да је храбри Басманов, који ће напасти!). Розен. 1оћ §'1аи1)е Јаа. (Долазе Немци) Маржерет. На, ћа! уо1е1 иоа АПетаиЉ. Ме881еиг8! Метп Егг! (ЈИев 1еиг с!опс (1е ве гаШег е1, аа-

сге1)1еи, сћаг^еош! (Кажите им да се скупе, па да их наоружамо!). Розен. 8ећг §'и1! На11! (Немци се уређују). Магвсћ! Немци (иду). НШ' СгоИ! (Метеж. — Руси по ново беже) Пољаци. Иобеда ! Победа! Слава цару Димитрију! Димитрије (на коњу). Свирајте на повратак! Ми смо победили. Доста је, поштедите руску крв! Натраг! (Чују се трубе и бубњеви) Т Р Е ћ А II 0 Ј А В А Место пред саборном црквом у Москви Народ Први из народа. Хоће ли цар скоро изићи из цркве ? Други из народа. Служба је свршена; а сад је благодареније. Први из народа. Шта, зар га је већ ко гоД проклео ? Други из народа. Стајао сам у препрати и чуо сам, како је ђакон узвикнуо: Гришка Отрепјев да проклет буде ! Први из народа. Махни, шта проклињу! Шта има царевић са тим Отрепљевим? Други из иарода. То царевићу држе сад парастос. Први из народа. Парастос живом човеку! Та већ ће платити ти безбожници! Трећи из народа. Чуј, чуј — нека граја! Није л' то цар? Четврти из народа. Не, није, то је идијота. (Долази идијота са гвозденом капом на глави, сав у ланцима и опкољен дечурлијом са улице). Дечурлија (вичу): Николка, Николка! Гвоздена капа ! Гвоздена капа!... трррр . . . Једна старица. Махните га се ви, врагови! Помоли се, блажени човече, и за мене грешну! Идијота. Дај, дај, дај једну копејку! Старица. Ево ти копејка: номени и мене само у молитви! Идијота (седне на земљу и пева) Мееец јури, Мачак дречи, Лудо устај, Богу с' моли! (,Дечурлија се на ново скупи око њега) Један између дечака. 0, добро јутро, лудо! А што не скинеш ту капу ? (удара га но гвозденој капи) Гле, како звони! Идијота. А ја имам копејку. Дечак Није истина — дед покажи је! (отме му конејку и побегпе.) Идијота (плаче). Узели ми копејку; дирају идијоту. *