Стражилово

387

III Дон Рамиро коња јаше У младачком, бујном жару, А пита га слуга седи: „Куда тако, господару?" „У даљини, на врх брега, Ено двора суре стене, Ту ме зове моја драга, Да на груди паднем њене." „0, не иди! 0, не иди!" — Опет старац тужно збори „Заседа те тамо чека И освета и злотвори!"

Но мачу се витез куца, На лицу му осмех сину; Он ободе коња лака II одлете у даљину .. . А кад прође ноћца мрачна И засија рујна зора, Захрзао коњиц лаки На вратима знана двора. Трчи старац, звече кључи, Зашкрипала врата стара, Али коњиц крвав стоји А нема му господара. Мнлорад Ј. Митровик

БОРИС ] Д Р А М А У П НАПИСАО А С РУСКОГ ПРЕВ1 ПЕТИ ЧИН II Р В А II 0 Ј А В А Москва. Царев двор Борис. Басманов Ц а Р Он је побеђен; ал' каква хасна? Залуд нам венца победног украс. * Раскомадану сабро је војску На ново, па нам с Путивља прети; Међ' тим шта наши ироји раде? Стоје у Крому, где им се шака Козака руга иза ограде Трухле. Слава им! Љутим се на њих С тога ти буди војвода свима; Не крв — већ памет нек војводује! Нек се потуже рад' свога племства! Презирем дреку тог худог пука, Опасној навици нек буде крај! Басманов Благословен ће бити сто пута Онај дан, царе, кад се спале Сви родописи, раздори с њима И обест свака у родословљу! Цар Тај дан је близу; само да најпре Народну буну угушим мирно. Басманов Не брин' се за то; народ је такав. Увек на буну тајно је готов;

Е Т ЧИНОВА с. ПУШКИН ]ОА ПИСАРЕВИ1 Бадар коњ гризе уздице своје, Син власт очеву не воли често; Ал' коња јахач мирно укроти И господари отац над сином. Цар Ал' и јахача кад год коњ збаци, Син није увек оцу под руком: Народ можемо строгошћу трајном Држат' у шкрипу. Тако је мислио Иван, свих бурних буна укротник И самодржац врло разуман; Тако ј' мислио и његов унук Грозни. Та народ не зна за милост: Учини добро — не каже хвала; Кињи и казни — не ће т' бит' горе ! (Улааи бојар) Шта је? Војар Дошли су гости са стране. Цар Примам их, идем. Чекај, Басманов, Остани овде: јопт имам с тобом Важна говора. (Одлази). Бачманов (сам) Велик дух државни! Дај Боже само да Отрепјева Ироклетог свлада; па ће још много, Много Русији добра пружити. Велику мисо у уму гаји.