Стражилово

389

(Долазе: патријарх, свештеници и сви бојари. Царицу воде под руку 5 царовна јеца). Ко је то тамо ? А! схимиа . .. тако! И свети постриг!... Час је куцнуо! Цар се монаши Тамни гроб биће ћелија моја. Чекај још мало, свети владико, Још сам дар; чујте, бојари моји, Ево тог, коме предајем царство; Њега поштујте.... Басманов и сви, На прагу гроба молим вас све, Њему одани, верни будите ! И тако још је млад и безазлен! Да л' се кунете? Ђојари Сви се кунемо! Цар Хвала вам! Ја сам тим задовољан, А мени грехе све опростите И све увреде, што вам нанесох.... Сад свети оче, готов сам, ходи! (Почиње се обред посвећења. Износе жене онеевешћене.) Д Р У Г А ПОЈАВА Табор Басманов води Пушкина Басманов Ходи овамо и кажи јасно. И тако те је к мени послао? Пушкин Пријатељство ти он нуди своје И први чин у мссковском царству. Басманов Већ ме је Фјодор диго високо: Врховни вођ сам над целом војском; Рад мене он је презрео племство И гнев бојарски. Ја сам му с' заклео. Пушкин Наследнику си законитоме Заклетву дао, ал' ако живи Други наследник законитији? . .. Басмамов Слугаај, Пушкине, махни се тога; Не троши речи бадава! Знам ја Ко је он. Пушкин Литва и сва Русија Димитријем га давно већ зову; Но опет за то не јемчим тврдо. Мож' бити да је и Димитрије, А мож' бит' да је и узурпатор ; Само знам да ће пре или иосле Син Ворисов му уступит' Москву.

Басмапов Док год сам ја уз младога цара Не ће се свога лишити царства. У нас је доста — хвала Богу — чета, Иобедом ћу им улити храброст; А кога ћете ви против мене Послати? Да л' козака Карелу Ил' Мњишка? Кол'ко? Осам хиљада. Пушкин Вараш се: нас ни толико нема. Сам кажеш, наша војска је слаба, Козаци само плачкају села, Пољаци само хвале с' и пију. А Руси .... та што трошити речи! Пред тобом не ћу да се претварам: Ти већ знаш, ми за што смо јаки; Не војском ни помоћју пољском, Већ мишљу — и то мишљу народном. Димитријеве ти знаш победе А освајање његово мирно, Кад су му свугде без једног метка Градови мирно признали владу, А народ спуто обесно племство. Сам си видео: јесу л' се с вољом Борили с њиме? Кад? За Бориса! А сад?.. Басманов! Не! Већ је касно Распаљивати пепео хладни: Са свом мудрошћу и чврстом вољом Не ћеш одолети, него је боље За тебе, да даш први народу Лен пример, да Димитрија и ти Царем прогласиш, тим ћеш га вечно За се обвезат'. Но како мислиш? Басманов Сутра ћу рећи. Пушкин Реши се брзо! Басманов С Богом! Пушкин Промисли само, Басманов! (Оде). Басманов (сам) Има он право, издаја ту је. Шта сад да радим? Да л' још да чекам, Да бунтовници и мене свежу И Отрепјеву да ме предаду? Није ли боље предупредити Разлев бујице потока бурног? И самом .... Али заклетва моја! Потомство моје проклињаће ме! Зар младом цару за поверење Издајом грозном да благодарим ?!...