Стражилово

411

слагао.. , За пгго си ми слагао ? . .. За што си ми слагао ? . .. — Маљице, ја ти нисам слагао... Не, нисам !... Знаш ли шта је то било ?. . . То је био занос, племенит младићски занос, злато моје!.. . У томе нема ничега ружна .. . Али живот ... Ах, дотакни се само живота, одмах ће ти разбити све идејале у трештине ! ... — И то су лепе речи . . . Али мени не треба лепих речи, молим те, Александру, не треба ми . .. — Да, да, лепе речи . .. Али, Мања, злато моје, та ти мене љубшп !.. . Узео је за руке, пољубио их. Она узрујано устала.

— Хајдемо одавде, води ме . . . Али одмах, одмах!... Овде не могу више издржати, тишти и дави ме нешто . . . Овде се, како сам кажеш, мој идејал разбио у трештине ... Хајдемо !.. . Он јој се није одупирао. Био је сав сретан, што се та ствар свргаила тако, без буре. А за после је био уверен, да ће то са свим прећи. Живот ће је углачити. Два часа носле тог разговора возили се до станице. Хитили су да ухвате брзи воз. Ана Љвовна пре њихова поласка позвала сина к себи па му рекла са свим озбиљно : „Гледај да ју излечиш. Није ти здрава." С руског превео М. II. Т.

ШТА ЋЕ БИТИ СА ЗЕМЉОМ ДО ПОСЛЕТКА

(Наставак)

Како комета страда, кад наиђе на планету, леп је пример са Лекселевом репатицом. Та комета била је толико непажљива, па се године 1767 приближила јунаку Јупитру; била је 580 пута ближе њему но сунцу. Он није разумео шалу него је комету у ред довео и показао јој пут, којим треба да иде, и чак јој је ирописао, за које време да се враћа к сунцу: одредио јој је време између пет и шест година. Само је једанпут послушала та комета бога Јовиша године 1773; други пут јој се прохтело, да Јупитру још ближе дође, али је сада зло прошла. Откуд да Јунитар Тонанс у друштво долази са кометом једном, и шта ће она да га узнемирује у његовој рођеној кући и посред четири синчића му, четири месеца му? Јупитар се размахну, силовито замахну те избаци комету, не из свога дворишта него, како астрономи мисле, чак и из сунчеве авлије; отера је у бели свет, за то се није до сад никад ни видела а не ће се никад ии појавити на хоризонту нашега планетнога система. Сам Јупитар као и његови прапорци месеци не нретрпеше никакве штете. Колико је дакле познато, сретала се Земља са репатим сестрама својима, сретала се, ноздрављала се, од радости се смешила, можда и руковала, па за тим опраштала и сестру на далек пут испраћала; сестри је тешко било, за то је сузе пролила у силним звездама падалицама, на и дан данас још пролива сузе комета, кад к Земљи ближе дође. До сад је комета страдала, а хоће ли Земља кад страдати, бог свети зна! Можда ће се наћи и који

астроном, да то каже, али свакојако пре не ће него што хоће. Да видимо, може ли земља страдати, испитаћемо мало, из чега су комете. По нашем данашњем знању сигурно стоји, да репатице нису никако чврста тела, него су у комети силна пресилна ситна тела, такозвани кемички прах; он може бити лако остатак каквих већ пропалица светских. Наиђу ли ти остаци у земљину атмосферу, они се трењем загреју, засветле али и у пару претворе — ишчезну. Метеорити, који данас тако често на Земљу падају, слични су са репатицама, само они допру до Земље још у чврстом стању, но много пута и излупани, распаднути у више комада. Шијапарели, тај пајвећи живи астроном, доказује, да су комете, метеорити и звезде падалице једно те исто у ствари, разлика је само у томе, колико је исто као чврсто тело. Све то креће се по небу, те их видимо тек у згодним приликама: примакпу л' се сунцу, добију реп, то су репатице; примакну л' се Земљи и падну л' на њу, имамо метеорите; звезде падалине за нас можда су метеорити, за други крај или и не падну нигде, већ само кроз атмосферу протрче врло брзо. Можда ће вас запимати, да кажем, како реи постане? Кад се комета, свакојако још без репа, приближи сунцу, њени делићи, који су дотле мирни били, узбуне се, све ври у томе небесноме телу. По свој прилици биће, да се загревањем комете, кад се сунцу приближује, буде електричне снаге у ко-