Стражилово

432

састав вели сам писац да ниЈе ни историЈска нриповетка ни бијограФија кога одличног Србина, ј *унака и воЈ*воде из народног устанка, већ је „низ слика узетих из живота и рада у Србији од г. 1791- 1806, а поређаних и окићених онако како је лепше за гледање и приЈ'атниЈ*е за слушање". У овом се саставу дакле говори о оном, што се догађало у СрбиЈ*и од 1791—1806, у облику занимљиве приче испреплетене историјеким и етнограФијским Фактима у помепутом времену. Овај ј *е први састав склопљен из девет одељака: I Отмица; II Брат; III Љубав ; IV Пустињик у КосмаЈ*у; V Хчрем; VI Гуја из потаје; VII Вештица; VIII Иостање „Совета"; IX Туркињин гроб. Ту је у виду занимл>ива, лирским духом задахнута причања изнет јуначки живот војводе српског Јанка Катића за време српског усганка под Карађорђем. Има врло интересних података из живота Карађорђева. Поред забаве пружа нам овај чланак још више поуке о усганку нашем за слободу г. 1804 -1806. Истакнут је с једне сграие тадашњи зулум турски, а с друге стране потиштеност српска Најдирљивији ј *е призор смрт Туркиње Емире над мртвим телом Јанковим (стр. 86). За тим саставом додао је писац кратак списак турских речи, што долазе у поменутом саставу и растумачио их ј *е српски Такових речи ј *е изнео овде свега 46 и вредно их је запамтити. Други ј *е чланак: Па гробу Васе Чаралика (стр. 93—98) (штампан ирви пут у „Стражилову" године 1887, бр. 3) Кратка успомена пишчева на гробу Васе Чарапића са родољубивом теиденциЈ*ом, што се види нарочито из завршних речи. На трећем ј *е месту: Неготииу на дан 6 сент. 1887, када је први нут у њему иротекао точак воде са Бадњева (101—102) (такођер први пут штампано у. „Стражилову" године 1887, бр. 41). Ово је заносни поклич пишчев у обрану града Неготина против неких приговора. На четвртом ј *е месту чланак: Амтини брат (по народној причи) (стр. 105—116). Ирича као успомена у народу на битку косовску, лепа црта са етичком тенденцијом. На петом је месту чланак: Породии,а у селу и породии,а у аароши (једно поређење) (стр. 119—181). Поучна црта из живота нашега народа, доста живо испричана; догађај је искуство сама писца. Иза тога на стр. 132 има неколико (по седам на једној и на другој страни) изрека под натггисом: Шта се може да чује: у селу и у вароши (иаралелно). Ово засеца у наше народне обичаје. На шестом је месту п Дур делија иде Пантелија" (причица из рага за слободу, стр. 135—146). Има вид путописа. Прича је веома забавна из доба устанка и карактеристична ј *е по начину излагања. На седмом је месту чланак: Жврке (једна белешчица с пута, стр. 149—154). Описна црта из провинциЈ*алног живота српског, коју је сам писац опазио и лепо нам испричао у духу народном. Изнесена ј *е предрасуда народна, која потече из успомене на Косово. На иоследњем, осмом месту је чланак: Деведесет и девет Радована (по народноЈ* причи, стр. 157—159). Карактеристична

црта из живота сиромашна села. Свих осам сасгава су врло интересни и поучни. Језик је лак и чист народни, као што већ знамо да пише Милићевић. Што би се имало где што рећи, од врло је незнатне вредности и ситно је. По свему препоручујемо ову лепу књигу. Будим-Пешта. А. П.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Протојереј Димитрије Руварац, земунски парох, приопштио је и издао као прилоге к историји српске школе у Аустро-Угарској у засебноЈ* књизи а под натписом „Позиви и одзиви или радња иојединих срлских архиепискола у митрололији карловачкој око подизања срлских школа и стварања фондова за н,ихово издржавање" прво одломак из писма, које је писао београдски митрополит МојсиЈ*е Петровић руском цару Петру Великом, за тим иозив митрополита ИсаиЈ *е Антоновића (овде први пут штампан), даље обвезу и позив митронолита Павла Ненадовића (штамиан у књизи Милоша Рајића „Србски народни фондови " (864), за тим позив митрополита Стевана Стратимировића од 12 октобра 1812 (овде први пут штампан), даље позив патријарха ЈосиФа Рај *ачића од 6 Фебруара 1854 (овде ирви пут штампан) и наЈ*после проглас школског савета од 28 марта 1894 ради умножења „Фонда св. Саве", који је основао патријарх ГеоргиЈ*е Бранковић. Књига ј *е изашла у Земуну у штампарији Јове Карамата, цена јој је 40 новчића, а ноловина њена прихода намењена ј *е „Фонду св. Саве". — У Задру је пре две недел>е умро иознати хрватски песник Ст. Бузолић. Покојник је писао а највише преводио песме. Тако ј *е превео IV певање Виргилијеве „Енејиде", Љермонтовљева „Ђака с Кавказа", „Гробове" Уга Фошкола, више Манцонијевих песама, неколико трагедија АлФијеријевих и Монтијевих а почео је преводити и Дантову „Божанску комедију". — Викторијен Сарду ради нову глуму, која ће се звати „Луј XVII". — У Бадену код Беча умрла је пре десетак дана немачка књижевница Бети Паоли у 79 години свога века, Покојница је себи у немачкој књижевности извојевала угледно место. Грађанско јој је име било Варвара Глик. Иисала је лирске песме и издала их је у три збирке, осим тога ј *е писала и новеле. Била је савременица Ленау-у и Грилпарцеру те ишла њиховим стопама а већ је првим свој*им лирским песмама толико успела, да ју ј *е Грилпарцер назвао „првим аустриским лиричарем". — Славна немачка трагеткиња Клара Циглер написала је глуму у једном чину с натиисом .,ЕПп1еп". Глуму су ту први пут приказали у купалишном позоришту у Емсу и леио је била нримљена.

САДРЖАЈ: Песништво: У вечерњем сјају. На омари, Прометеј. Крчмарици. По тишини. — Поука: Шта ће бити са Земљом до поелетка. — Књижевност: Писмо Вука СтеФ. Караџића Игњату К. Сопроиу. Усо Арапин и три побратима. — Ковчежић: Књижевни прикази. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на чигаву табаку. Цеиа му ј *е 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплагу књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књижарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.