Стражилово

459

н.е о сеоби Срба сасвијем забаци, као да га није ни било, и не треба жалити, као што жали Рачки (Ка<1 ЈЛ, 1.63), што је много тезке или скоро никако не могуће наћи врело Константинову извјештају о првијем почецима српске повијести, о досељењу Срба у римску Далмацију, јер како може бити в])ела, кад није било ни сеобе. Зар толики сувремени грчки и латински писци не би знали за сеобу Словена, па да је запишу, да су се Словени заиста доселили и заузели на.јвећи дио балканскога полуострва, па макар то сељење бивало и полнгино. Некош словенски писци и историчари, као што с.у: Б о 1 с 1. 8е\геиш, АррепгИш', Рмић, Катанчић, КЈесге^вкЈ, Во^и82-8е81;гепсеУ1С2, вгајколтакт, Ке1е\те1, Шафарик (у дјелу „1Љег с1је АБкипД <1ег 81а\ т еп"), мислили су и доказивали су, да Готи, Сармати, Скити, Гети, Трачани, Илири, итд. нијесу били ништа друго до Словени. Ну модерна историја није хтјела да уважи њихове разлоге, јер не ће да зна за аутохтонију Словена. Све такове словенске историчаре наткрилио је славни Словак Фрањо В. Сасинек. Он се дао сав у посао, да докаже, да Словени у земљама, у којима и дан дањи живе, нијесу историјски досељеници него да су преисторијски прасједиоци. Доказе његове за словенство исконскијех Илиро-Трачана, које је изнио у многијем расправама, сакупио сам у ове чланке. Иа чиме доказује Сасинек, да су Илиро-Трачани били Словени ? Одмах ћу казати. Јелински и римски писци, који су све туђе народе називали „варварима", нијесу тима народима поклањали толико пажње, да би писали потпуну њихову историју. Записали су тек неколико биљежака, од којих се, ма да су на све стране разбацане, даде склопити, цјелина истина не овакова, какву бисмо жељели, али свакако такова да можемо, само ако хоћемо, чисто и бистро судити о тијем народима. Позиато је, да су римски и јелински писци називали разна словенска племена мање њиховима народним именима (^еигој, Погбгт/, 8егМ) а више именима, која су сами сковали т ј. називали су их по сједишту (СјкгасП, Магсоташ, Ки^и, Вп«-ск, Вев81, СогаШ, итд .), по ношњи (8агта{;ае, 8суШае, итд.) и по занимању (Уепе1;ае, Сте1;ае, Вагс1аш, итд.). Јер ни у једнога старога писца не има данашњијех имена словенскијех народа, осим имена Срби у Птолемеја и Плинија. Модерна историја одрјешито вели: То нијесу били Словени. Ако стари писци и не знађаху за опште име Словена ни за посебна имена словенскијех племена, или их нијесу записали, или их можда још није ни било, записали су они многе обичаје и уредбе њихо-

ве, које јасно свједоче, да су били Словени. Многи су обичаји током неколико тисућљећа сасвијем нестали, многи се прометнули усљед дотицаја са другијем народима а и сами од себе, што је врло појмљиво, али су многи и из толике древности сачували се и до дана данашњега. Језик је главно обиљежје једнога народа. 0 језику старијех Илиро-Трачана нијесу стари писци оставили никаквијех биљежака. Записали су само гола имена брда, ријека, мјеста и племена. Данас се наиме узимље, да су Илиро-Трачани засебно индоевропско племе, историји ни не пада на памет, да имепа ова држи за имена словенскога поријекла, него их тражи у арбанаскоме језику или напросто каже, да су Словени, када су се овамо доселили и сазнали за римска имена градова итд. прекројили их према своме језику. Па ни поносна филологија словенска не ће да буде јемац, да је барем већина тијех имена потекла из словенскога извора, шта више свакога, ко то доказује, иронично исмијава. Истина нијесу сва имена такова, да би се на први поглед виђело словенско поријекло њихово, али ако се сјетимо, што вели Страбон (Уегеог аи^ет ехрНсапсНн поттЉиа пе ттсигн1а ге(1<1а(;иг јрза геаспр1№... АПоћп^ез се!еи^ие <1е1;еиои8 е!; с1е&ггтоп8 аре11а!;10П18 ћоттев) и Иомпоније Мела ((Јиогит пот1па у 1 х ез1; е1о^ш оге Котапо), не ћемо се чудити, што су та имена често пута веома незграпна и неразумљива. Шафарик је разјаснио коријен многијема од тијех имена, па се ни њему не поклања онолика вјера, колику заслужује. Ето на основу историјских чињеница, обичаја, етнографскијех и географскијех имена доказује Сасинек словенство исконскијех Илиро-Трачана. Сасинеку је била главна задаћа, да докаже старосједилаштво Словена на балканском полуострву а није се упуштао у питање, који су то Словени. Прије неколико деценија није се ни дало о том писати са научном тачношћу, која би потпуно одговарала стању ствари, као што се то данас може. Наши књижевници и научници дали су у томе послу лијепијех података. Од свијех књига, које се тичу тога посла књига Спиридијона Гопчевића „МасеДошеп ип<1 А11;-8ег1леп" најважнија је; она је од огромне важности за ово питање. Њоме сам се нослужио у овој својој радњи и држим да ми је пошло за руком доказати, да су Сасипекови исконски Словени на балканскоме полуострву прави правцати Срби. I Орби у Тракији и Македонији Најстарији писци налазе на балканскоме полуостриу Трачане, које дијеле на два главна племена: