Стражилово

507

управо Гета, који су год. 375 дошли у Мезију. Дакле је саставио буквиду и ггревео св. писмо за словенске Гете. И 1)и г ег8агит §еп1гат ћ181;огЈае изрично кажу, да је Улфила саставио гетску буквицу. 9 ) А кроника александријска свједочи, да Сармати, у које Ирокопије убраја и Гете, имају своја слова и своју библију. Мезијски Гети, Горштади и Веси давно су побугарени, само Шопови сачуваше све до данас своја српска обиљежја; 10 ) Трачани пак на југу Балкана страном су побугарени а страном појелиљени. То као да је урис урисио српскоме народу! ') ЕЉ еег1е СоЉок отпез ге4го еги(Ј1(;1. Ое^аз арреПаге сопвиеуегип^. М1§:пе. XXXI, 727. 2 ) ОеМоат §еп(;ет 6о(;ћо8 евве атп*. Ес1. вго1;11 207. 3 ) Не1угаз РегЉах (год 193) сНо11иг јосо с!1Х188е: АД^е, 81 р1асе4, е!лат Се^еив Мах1тив, диос! већат осск1егак &а4гет, ек СгоШ1 ве(;ае сИсегепкгг; диов Ше, с1ит о<1 ог1еп(;ит (;гап8п(;, • ЂитиКиапз ргоеШв <Јеу1сега(; ЗрагИапиз 111 СагасаПа. с- 10. 4 ) ШаФаршк овако доказује Словенство Беса: Ве881 (народ у Тракији 456 пр. Хр.) Него(Ј., Ро1у1>., 8(;гаТзо, ИасИ гош. (Сврц -ЛГ/Ј\ГЈ\ЈМ\Г ^

1п8сг . ; за Бјесе, Бесе вели сав стари вијек, да су најхајдучкији народ, дакле од Б'1зС г 1:>, БЕС, што у Словена и данас значи исто што и (Јаетоп, зао дух; испореди и сарматске Бјесе у Карнатима; мгапад' и тоа§', странац и непријатељ; надаље Влци, љутичи итд. ђ Мипс уего ра8810пет Сћп8(;1 е(; гезиггееУопет е1и8 сипс(;агит §еп(;тт е(; уосез е(; Ниегае 80пап(;. . . Вевеогит 1егНа8 е(; ре1Н(;огит (;игћа рориЈогит . . . вкпсЈогет 8иит 1п ЛиЈсе сгисд8 1ге#егип(; теЈоа, е(; (окшз типсН ипа уох Сћг18(;из ев(;. Ер18(;оЈа а<Ј НеЈ]'о<Јогит. в ) во(;1п рори1из 1ттеп8из, сит вио ропОбсе, Јрзо^ие рг1та(;е УиШЈа, <јш еоз <Нс11иг е(; Н(;ег18 тзЉшзбе, ћо<Недие 111 Моев1а ге^опет . . . ') ОиЈрћИаз воЉиз, Ј1(;(;егагит во(;Јисагит 1пуеп(;01', потте <1ос(;гтае т^еппдие та!<1е 1аи<3а(;иг. М1§пе: Ра(,го1. 1а1. XXXI. 505. 8 ) ТЈШ1аз, вобћогит ер18сори8 ... дт т сопс1п0 Шсаеапо (325) сопуепегап!;, сопзПш Соп81ап(;тороН ћаћНо (360) 1п(;егН11(;. . . Рптиа ргае4егеа Сш' Шогаз ари<1 ео8 туепегН, 1Нега8дие 8асга8 т ра(;гшт зегтоиет сопуег^егН. 9 ) виЈрћИа рготзН ве(;агит, с|иа8 у1 <Јетиз иШтаа (Н(;егав). Натћг^Н 1611, р. 156. 10 ) Гранични дијалекат међу Србима и Бугарима. Зона Џ и Ч од М. В. Веселиновића. Београд 1890. ће се) С. Коичар &1/11/1' 1Л\--

СМРЗНУТЕ Говори се о „мртвој" зими; јер хладноћа њезина сузбија живот у врло уске границе. Песпик пева дивном пролећу, жарком лету и шареној јесени, али пријатељ природе и зими наћи ће по штагод; та, баш борба живота, животиња и биљака са цичом зимом изазива у врло великој мери пажњу његову, и испитивања зими за то су и занимљива, јер ту човек долази до сазнања докле може живот да се одржи. По обичном сватању топлота је главни услов за живот; али ми знамо, да животиње и биљке задовољавају се и с врло мало топлоте, шта више има читав свет живих створова, који из дана у дан, из године у годину, лети и зими живе у такво.ј температури, која је за нас већ права зима, и сокови, који циркулишу у телу оних створова, вечито су хладни као лед. У дубинама оцеанским има великих просторија, где је температура увек испод 0°. На источној обали јужне Америке има „хладна доља" на дну атлантског оцеана, у коју непрестано дострујава хладна вода из јужног леденог мора, те је температура тамо увек — 0'6°С. У опште најдубљи тавани морске воде су необично хладни, и ретко кад да су топлији од + 2°С, они се често разхладе на —3°С,

ЖИВОТИЊЕ јер слана морска вода не смрзава се при 0°, као што се смрзава вода по нашим рекама и барама, него тек при — 2'5°С или при — 3°С, које долази отуда, што у морској води на разним местима има неједнако соли. Но у тим вечито као лед хладним морским водама има, како нас поучавају на.јновија испитивања дубина морских, обилан број животиња. Додуше на површини земљиној живот је везан за блажије годишње доба; у таквим приликама живот доспева до најбујнијег развитка, али животиње и биљве су наоружане разним средствима, те за то могу да одрже и најјачу зиму цичу. Некоје су животиње тако очврсле, да се смрзну те буду са свим чврста маса, па ипак чим време попусти те се откраве, живе и даље. Тај појав, којему се заиста морамо дивити, одавно је разбудио пажњу испитивача природњака те многи држе, е се живот може у приликама и прекинути, али да се после опет на ново појави — разбуди са свим, као оно навијен сат што кад му зауставимо шеталиду, не иде, а чим му шеталицу кренемо, иде даље. Животиње са топлом крви не могу предурати такав и толики губитак топлоте, јер умиру већ, чим температура њихове крви спадне на +25°С; живо-