Стражилово

560

познају копита у камењу, а од сабље Маркове трагови. 'Гако ми је китио народ о Марку и кули вишеградској, која и данас стрши на кдисурама пиже Вишеграда и огледа своје опало и потавњело лице у валовитој Дрини; но казаше ми, да о том има и пјесма. Ја, колико сам желио чути о тамници Марковој, још сам жељнији био да чујем, како ^аћа мухамеданци пјевају, славе и хвале српскога Ахила, нашега Марка, те поручим по пјевача. Једнога дана изби преда ме сухоњав, висок човјек; мрка лица а упалих образа; на њему рухо сеоско а око феса обмотана бијела марама; бијаше иретурио тридесету годину.

Каза ми се ко је, а ја с њим у собу. Добавим гусле и он поче да пјева, а ја — биљежи! По пгго пјесму доврши, видим, да је варијанат већ познате и објелодањене о Муси и Марку, но да је дуља и — мухамеданска. Још је у њој чудновато, да се пјева о »чорби«: Марко срче чорбу, а не једе »дебелога меса». Ово се ријетко чује у народу; народ држи до меса, а за чорбу не мари. Пјесма је вјерна Омерову пјевању, а два је пута дуља од Вукове; има 843 стиха. Како још није нигдје јавности нредана, шаљем је ево »Стражилову«, да и његови читаоци виде, како наша браћа мухамеданци опјевају Марка. У Требињу 1894 Ст. Р. Делн1.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ —- У Београду су из државне штампарије краљевине Србије а под натписом •„Крај обала охридског језера" изашле белешке Бранислава Ђ. Нушића. У књизи има 83 слика, (тако стоји на натпису). — Сретен Пашић, директор параћинске ниже гимназије, и Милан Шевић, проФесор у I београдској гимназији, саставили су српску читанку за I и XI разред средњих школа у Србији. — Из „Нашег Доба" од ове године нрештампана је у засебну књигу расправа А. Ђукића „Нешто за историју ц. кр. српске хусарске регементе". — Из „Вићо^Шић Ноута" препггампана је у засебну књигу „Успомена на Карола Драгутина Милодановића, некадањег уредника „Суботичког Гласника", буњевачко-српског новинара". Успомену је ту написао др. Душан Петровић. — Из листа „11 Сгоа^о" препггамнана је расправа Перослава Стариградског „I СгезиШ е 1' е^исагтпе (1е11а ^10Уеп1;и пе11а Ба1та21а". — По подацима неког варшавског статистичара изашло је године 1893 две хиљаде дела на пољском језику, и то заступљена је оншта књижевност и уметност са 150 нових књига, појезија и драма са 80, роман и новела са 120, шал>ива игра са 80, теориски научна књижевност са 80, филозоФија са 80, историја и критика књижевности са 60, светска историја са 20> ФизијограФија и геограФија са 20, политична економија са 40, математика и природне науке са 30, хигијена са 30, јуриспруденција са 40 дела и т. д.

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНООТИ — У краљевском народном позоришту у Београду ангажован је за главног редитеља Андрија Фијан и ступио је први пут као ангазкован члан у натписној улози ГПекспирова „Коријолана". Но као да је са његовим доласком у Београд настало незадовољство за кулисама београдске позорниде. Бар се „Српска Застава" зло тужи на интенданта дра Николу Петровића Беди га, да неправедно наплаћује глумце, да им улоге дели којекако, да је растерао сав подмладак, јер је млађим глумцима одузео све улоге само ва то, да се задовоље амбиције старијих. Тако је, као што вели „Српска Застава", даровитом Љуби Станојевићу одузео све његове главније улоге, у којима је стекао општу хвалу и име правог уметника. — У Загребу је на земаљском казалишту, као први приказ носле .»ерија, приказана била пре неколико дана Деметрова „Теута". Улогу Дмитра Хваранина играо је том приликом Милош Цветић. РеФеренат „ОЋгог"а не изражава се баш најповољније о Цветићу. Пребацује му да „нема снаге и ватре, да оживи приказиваног јунака, да говори од срца к срцу, да као на јуриш на лепом и заносном месту освоји слушаоца". Признаје му, да је имао „местимице лепих момената", али су, вели, „после таквих надошли слабији, који су избрисали добар дојам првих". — Истога је вечера дебитовао у Загребу у улози Миливоја у „Теути" негдашњи члан нашег овостраног позоришта Делини. О њему вели горе споменути реФеренат, да ће „судећи по оним малим призорима, у којима се појавио на позорници, бити у њега својстава и дара, да уз добру школу и неуморну вежбу постане добар глумац.

САДРЖАЈ: Песништво: Јелка. Дневник једне жене. — Књижевност: Краљевић Марко и Муса Ћесеџија. — Ковчежић: Књижевне белешке. Белешке о уметности. „СТРАЖИЛОВО" излави сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 «ор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. на по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Иадаје књижарница Луке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.