Стражилово

547

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ЖЕНЕ

ОД ОКТАВА ФЕЉЕТА (Наставак) XIV 1 августа ^вај дан не ћу свога века заборавити. Од неколико дана амо није тако живо у двору те тако ни за данас после по дне није заказана била никаква шетња; сви смо остали које у соби које у дворници. По што сам синоћ написала у дневник своје белешке, свидело ми се, да се још једаред вратим у саморани, тавни дрворед, где сам срела била госпођу с1е Боиуегсу. Хтела сам на ново да се дам у сањарије, које је она прекинула. Баш ја да уђем у дрворед а оно зачујем за собом нагле кораке; обрнем се па спазим господина <1' ЕТзНа. — Извините, госпођице, рече најозбиљније; бисте ли ми хтели указати част те ми дозволити, да се с Вама поразговорим час два? Моје је срце код тих речи престало куцати; кад се опет кренуло, тако је жестоко закуцало, да ми се учинило е осећам, како ме чисто нестаје.. . Била сам појмила, да је дошао тренутак, кад ваља да се изрекне реч, која ће одсудити моју судбину. — Господине команданте, одговорим, трудећи се, да што већма прикријем своје узбуђење, ма да ми је то једва једвице полазило за руком — ја Вам стојим на расположењу. И он је био веома узбуђен те је неко време ћутећки ишао поред мене; за тим поче: — Госпођице, моја ће Вам се нескромност учинити превелика; али ће Вам бар бити доказ искренога поверења, које ми улевате, кад сам рад од Вас да учиним зависном срећу или несрећу свога живота... Ви, госпођице, можете боље него ико пресудити госпођицу Сесилу <1е 8Ше ... Ви се још од детињства дружите с њом... Ви сте јој и у манастиру били другарица, је л' те? — Јесте, господине команданте. — Ви сте имали прилике из основа проучити њен карактер и њеи дух... Пре но што јој понудим своју руку, пре но што сав свој живот метнем у њене руке, смем ли Вас запитати, шта Ви о њој мислите ? — Само што је добро. — Је л' те, госпођице, Ви осећате, да у мојем питању нема ничега, што би било банално... преклињем Вас, немојте да у одговору вашем буде такво што ... Да је госпођица с!е 8Ше веома привлачно младо девојче, то се даје лако видети ... пуна је умилности и господствености ... красна је и ду-

ховита, то ја све знам.. . Али је карактер њен канда нешто фантастичан и чудноват; изненађује ме па чак ме мало и страши, признајем Вам ... па сад питам Вас -— а Ви сте зацело продрли у све дубљине њена карактера — чему се човек може надати од тога карактера или чега му се ваља бојати од њега ? — Сесила није своје матере ни зазнала, господине команданте ... њу је одранио и образовао отац јој, коме је она јединица и који ју је мало, шта више и јако размазио ... Тим се могу разјаснити вечите промене у њену расположењу, чудновате њене луткице и ћуди, које су Вам пале у очи. Но у ње је прекрасна нарав; то Вам је најнежнија, најпоузданија и најоданија другарица; биће зацело и најнежнија, најпоузданија и најоданија жена •свакако под једном погодбом, наиме под том, да буде као што треба руковођена и да љуби онога, који је руководи. — Молим по хиљаду пута за опроштење, поче он опет; али мислите ли Ви да она може љубити човека, чији је карактер тако различан од њена као на пример мој, човека, чија озбиљност, мал те не строгост чини толику противност према њеној — бар по изгледу — преживахној нарави ?... Ви ћутите ? — Само с тога, што тражим речи, не пак што не бих знала шта да кажем, јер моје је мишљење готово... Ја дакле мислим, господине команданте, ако има човека, који може Сесилу привезати к себи, који је може одучити од малих њених погрешака а велике њене подобности још јаче развити, једном речи, који може од ње начинити честиту, верну и срећну жену, то сте Ви баш тај. Он се наклони дубоко; за тим, после мале почивке, настави: — Дакле... Ви је здраво волите? — Здраво. — То за мене вреди много ... Захваљујем Вам, госпођице ... ја је са неограниченим поверењем узимам из Ваших руку. Приближили смо се били опет двору те он пође онамо, по што ми је још захвалио погледом; чим је њега нестало, села сам на клупу у дрвореду; осећала сам, да ми се земља под ногама тресе; и онако сам се за време нашег разговора једва могла да одржим да не паднем; морала сам се добро узети на ум.