Стражилово

586

даиашње живе Тисе, далеко има бара иод именом: Нађ Игари-то, Ерши-то, Си-то и Иовењеш-то; те се баре савијају у оним истим полушестарима и у оној величини, као данас жива Тиса. И гле, села иа обалама тих бара носе ова имена: Тиса Игар, Тиса Ерш, Тиса Имре. Кад год је велика Тисина вода, избија у тим барама вода на издан и напуни их, и потопи вртове и шумарке, које су људи на дну засадили. Те су баре некада биле, исто тако као Русанда, Тисино корито. Оиа вијуга Октолан код Нађ Кун Мадараса била је Тисино корито. Жива Тиса данас тече 28 километара далеко западно од Октолана, код Тисабуре. У Банату је Тиса некада текла код Велике Кикинде па се поребарке помакла на запад, 12 километара далеко, где низа савијени Лудош приказује њено старо корито. Данас тече жива Тиса 10 километара од Лудоша, међер 22 километра далеко од Велике Кикинде, код Лде. Између Лудоша и Велике Кикинде је село Тиса Иђош. Зар би Иђош имао тај придевак, У Бадепу, 30 августа 1894

да није Лудош некад био корито Тисино ? Ено западно од Беодре и јужно: Акач ледина, Пак-то, вијуга Рокинда, ено Коиово, Криваје Острво, северно од Меленаца; ено код Кумана, који је острво међу некадањим Тисиним коритима. И Русанда је међер некадање Тисино корито, само дубље ужљебљено у талогу некадањег панонског мора. Вода се дојако у Русанди због њене дубљине одржала и нри најмањој води и при највећој суиш. Сад је пак усахнула, јер је Тиса код Сегедина на водомери, на дан 2 септембра (по новом), чак на 0-51 т. нод нулу опала. Тиса скоро није. била тако мала. Ако је дакле Русанда доиста усахнула, онда имајмо само стрпљења. Ево су канда насгале јесење кише, Дунав надолази, Тиса ће почети надолазити, а с пролећа ће бити велике, поилавне воде, на ће Русанда опет се напунити воде и иа издан и на површини. И тиме ће Русанда својом водом и својим глибом бити на утеху боним и слабима и лек им. Јовап Стсфановић Ниловски

СРБИЈА И ОД ЕМИЛИЈА Јадна Србијо! Жалостан ли је твој удес, тужна ли је твоја историја! Оно старо српско царство, којему је пријесто почивао на вјечитијем брдима, и које се поносило народном независношћу, припадаше већим дијелом вјери византијској, па се опет бијаше отргло одјарма византијскога; најчвршћи бедем Истоку против западне грамжљивости, а Западу против најезда са Истока, и то у тако.ј мјери, да је запријечило да се оснује грчко царство на рушевинама царства римскога, и не дало папама да опет подигну свемоћ и величину римску; уједињено, кад се сва Европа цијепала и распадала у каосу феудалнијех установа; снажно и ведро, кад се Русија угињала под монголскијем мачем, а синови Пољске. и Чешке краљевине хрљаху у Њемачку, да траже обране од нападаја татарскијех; царство, које владаше једног дана од Јонског до Црног Мора, окруњено тијаром као римски понтифици, које ношаше на барјаку круг земаљски са часнијем крстом мјесто скиптра, те које некад сањаше са својим јунацима, да размакне своје границе

С Р п С Т В 0 КАСТЕЛАРА до Цариграда и претвори ону размажену грчку пријестоницу у сједиште јуначког соја; то је царство доживјело, за косовске погибије, судњи дан своје старе историје, и погинуло под Бајазитовијем мачем, након крваве али залудне жртве, ишчезавши у пошљедњем усклику и пошљедњем уздаху својих мученика! Можда би се већи дио недаћа овога народа могао протумачити разликом у вјеровању. Срби са запада нагињу религији римској, Срби са истока грчкој. Ова разлика објашњује многа унутрашња трвења у Српству и многа непријатељства његова са сусједнијем племенима. Причају српске народне пјесме, да је једном букнуо рат међу Угрима, народом католичкијем, и Турцима, народом вјере Мухамедове.' Један српски краљ, као већи дио његова народа, вјере православне, пође на сусрет Угрину и рече му: »Ако надвладаш, што ћеш урадити од наше вјере ?« — »На силу ћу вас нагнати у латинску«. — За тијем оде султану, те га исто онако запита, а овај му одговори: »Ако побједим, подићи ћу цркве уз џамије, да