Стражилово

ту туту . . . Ја мислим, да Ие ме Бог ииак иримити, јвр зна, како аатим . . . И. сувише сам ја волела живот .. . али пема више иомоНи ... видиш ти то и сама! Још синоИ, иутем од железничке станице до двора, мислила сам на то . . . целог иута, гледајуЛи, како је сва околина сву){ унаоколо затриана у дубоку снегу, говорила сам себи, како бих волела да се ту наместим иа да засмим за вечито... то је смрт, коју сам себи одабрала. Читала сам, сад не знам где, да то није тешка смрт . . . кад аређе ирва језа, човек засии иа се више не иробуди . .. надам се, да Ле тако бити и код мене. Ти знаш, где Иет, ме наћи, злато моје... сећаш се зацело, како сам ти некад говорила, да бих волела, да ме онде сахране. . . Пе верујем да Ие то моИи бити, али бар хоИу онде да умрем... Онде ме је он зааитао, да ли хоћу да иођем за њега . . . Еј, та и како сам радо иошла за њега... јер сам га љубила и дичила се његовом љубављу . .. коју нисам могла да одржим! Реци му све . . . реци му за моју кривицу, за моју срамоту, али и то, да се кајем. Је ли да Аеш му реИи и то? Ти си она, коју је он требао да љуби, тебе треба да је одабрао . . . увек самја то мислила... Ти једина си достојна њега ... еј, ала бих волела, да му једаред иукне иред очима . . . то ми је иоследња жеља . . . Сад сте обоје слободни . . . иа онда, ако узморате мени реЛи хвалу, што сте среЛни, више (и-те ме жалити . . . ире Иете од свег срца обоје оаростити кукавној иокојници! Твоја Сесила. Много сам и много пута наквасила то писмо својим сузама, али онога часа не.. . била сам ван себе, нисам имала више мисли, гласа, суза . .. Наједаред ме из укочености продрма помисао, да спаки изгубљен час може бити ненакнадив губитак. Одлетим у своју собу па викнем Жана, који је код мене остао у служби и после смрти мога мужа и у којем сам имала највише вере. Рекнем му само, да хоћу да се прођем по парку, и наредим му, да пође за мном. Јамачно се зачудио, што ми се глас изменио и што сам била сва збуњена но ништа ме није запитао. Ја се спремим, и он је био готов за тињи час, па онда изађемо из двора на врата, која су водила до стаја. Жану сам толико морала поверити, колико сам о страшној истини у опште коме могла што рећи. У ходу сам дакле стала разјашњавати му ствар

онако, како сам у брзини била смислила: госпођа (Г Е1Љ, рекох, синоћ је у јакој грозници легла у постељу; у грозници је, као пола у сну, говорила свашта. . . како јој је глава усијана као угљевље, како хоће у парк па да спава на снегу .. . на несрећу се ја нисам много освртала на тај разговор. нарочито с тога не, што сам видела, да тек што није заспала; но кад сам јутрос отишла до ње, да видим како јој је, нисам је затекла у соби; уверила сам се, да није у дворцу . .. и други су ме знаци навели те сам наслутила, да се грозница ноћас још погоршала те је болесница у делиријуму покушала да уради оно, што је у фантазији замислила. .. тражићемо је најпре у оном усамљеном делу парка, у еремитажи.. . слутила сам, да се у свом узбуђењу инстинктивно умутила онамо, јер јој је свагда била најмилија шетња до еремитаже .. . Најзад додам, да о том нисам ни речи рекла ником другом, до ли само њему, јер сам рада да уштедим госпођи <1е Боиуегсу страх, док још има и зрачка наде. 11о што се ирибрао од првог чуда и страха, сетио се Жан нечега, на што ја нисам ни помислила: брже оде натраг до домара па га пошље ио лечника. 8а тим пођемо даље, но како је снег и сувише био дубок, то смо се једва одмицали. Више путова, који се укрштавају, воде од двора до еремитаже; ми смо изабрали били најкраћи ; снег је ту био гладак и видело се, да туд није нико ишао. Непгго ми се мало наде вратило у срце; но на једном савијутку тога дрвореда застане Жан, који је ишао мало брже но ја, па крикне. Ја брже дотрчим те са осећајем неизрецива страха опазим у снегу трагове малој, финој ножици. Боно узбуђени иогледасмо једно у друго. — Морамо се журити ! рекох ја са свим тихо. Еј, дуго смо ишли за тим траговима, посред страшне тишине шумске. Трагови нас одведоше до изласка из парка; за тим се наједаред савише па се изгубише у путањи, што води кроз дрвље а неколико корачаји даље улази у еремитажу. —• Милостива госпођо, имате право, рече Жан нолугласно, она је овде. Кад је видео, да саћ застала и посрнула, замолио ме је, да се наслоним о његову руку. Но то нисам могла, јер је путања била сувише узана за нас обоје. Прођем поред њега па се пожурим прва... да, одиста, она је била овде! Још сам пре у овим листићима описала еремитажу са особеном јој појетском самоћом, са раштрканим групама прастара дрвећа, са малим сведеним кладенцем и са изразом највеће мирноће и