Стражилово

640

ПОШТОВАНИМ ЧИТАОЦИМА „СТРАЖИЛОВА." „Стражилову" је ово последњи број. Није му се дало ни да дочека краја својој седмој години . . . Пре једно три недеље извести ме издавач „Стражилова" госп. Лука Јоцић, који се и донде често тужио на слаб одзив српске читалачке публике, да је лист спао на двеста претплатника. Уједно ме том приликом замоли, да пристанем на то, да с крајем треће четврти са свим обуставимо лист, јер би целу последњу четврт он морао издржати из свога, дакле на очигледну своју штету. Шта сам ја ту знао друго, него диспензовати издавача од обвезе, које га је у смислу нашег уговора могао спасти само мој пристанак. У толико сам мање зазирао од икаква приговарања саму себи, што је издавач изјавио, да је готов вратити новац оним претплатницима, који су претплату послали до краја ове године. И тако ми сада не остаје ништа друго, но да се опростим од поштованог српског читалачког света, овога пута не више само на неко време, него једаред за свагда. Та и како би ми икад још могло и на ум доћи, да се упустим у посао, за који већ у напред с огромним квантумом сигурности могу рећи, да ће се а пре а после изјаловити! Кад сам оно пре, мал те не пуне, три године поново покренуо „Стражилово" и првом броју новога течаја на чело с истинитим одушевљењем и искреном вољом истакао смер „Стражилову", нисам се надао, да ћу тако брзо морати — положити оружје. А баш сам и донде имао, што но реч, жалосна искуства. Но толико ми се оном приликом обрицало, толико „у изглед стављало", да сам једва могао бити спреман на ово данас. А ето се ипак десило тако. И тако се нема ни куд ни камо, него се са „Стражиловом" морам повући и то — понављам — не до бољих, него за сва времена. Било па прошло! Какво је било „Стражилово"; је ли одговарало својој сврси те је ли вредно било да излази — и у сто других таквих питања, на која се у нас обично одмах онако с неба па у ребра одговара с неумитном оштрином хладна судије — ништа лакше него то! — није моје да се упуштам. То нека пресуде други. Ја само толико знам и тблико могу рећи, да сам гледао, колико сам умео и могао, да „Стражиловом" послужим што више српској књижевности, и не могу а да овде од свег срца не захвалим свима, који су ми у том били на руци и помагали ми. Нарочито —- и овде пред читалачким светом — захваљујем свом добром другу и пријатељу, Андрији М. Матићу, који ме је заступао, док сам био лечења ради у Карловим Барима. У НОВОМ САДУ, 1. октобра 1894, Јован Грчић, власник и уредник „ Стражилова." ■ - 1 ■■■■■ИЧИМ.111 II 114 ЧИ111Ч1И II Издаје књижарница Луке Јоцића, ^^Р 11 - штампарија дра Св. Милетића.