Стручна поука за подизање индустрије и занатлиства које треба што пре остварити, да нас не угуши економска и финасијска криза у коју смо запали

—-84 — | Краљевска влада, народна Скупштина, великоувозници. Они сви могу потражити и другога начина, да се неба-

ве индрстријом али тај начин треба Сда буде сигуран.

Њиме-мора један пут да се осигура ова земља и народ од сталних трзавица и та сигурност и гаранција може се остварити само онда, кад видимо 'из биланса да је сваке године донето бар са ', милијарде новаца више него што је изнето за купљену робу на страну.

Кад унесемо за 'ђ, милијарде више у нашу земљу, онда можемо сматрати да сло створили моћну државу и народу благостање. Тада неће бити велике порезе, неће бити пропалих трговаца, занатлија и све ће уживати у општем добру и смањићемо и број лопова и разбојника.

Немој нико да се превари и да каже да имају и друге државе разлику измећу увоза и извоза и код њих се казује по неки пут дефицит у извону, али те земље имају јаке индустрије, ја то признајем да се дешава и то, али те су земље које немају довољно људских и стачних намирница и морају да се на веме снабду, на другом месту немају довољно сировине у својој земљи и мора да исту набављају са суране, али се у томе много разликује њина трговина, јер њихови трговци неће унети у земљу оно, што се код њих израђује, и све оно што би недостојало а могло се створпти у њиховој земљи они одмах слворе и нежгле никакве жртве, те „фабрике нису као печурке, на такав начин они увек брзо поправе ону разлику између увоза и извоза и никада недозволе, да се њихова народна првргда доведе у те жак положај, јер се код њих високо цени привреда и народна моћ. Овај пример дај Боже да послужи и нама да се и ми једаред опаметимо и да видимо шта нам фали и да поправимо тешке грешке коју смо учинили према нашој земљи и народу.

Сад да се мало обратимо Вама зананатлијама и привцима; Ви сте они грешници, које увек прво погађафекономским криза и новгана. Ви ирви њу морате осетити на својим плећима, ма од куда да долази, ви морате одмах осетити да се смањује Ваша продукцију и зарада од које живите и тиме издржавате своје породице. Ви сте принуђени да напуштате своје занатлије и лаћатс се другим послова који не спадају у Вашу професију те не тај начин да зарађујете хлеба и тиме је изгубљгно и оно дружељубље кога су наши занатлије некада имали, изгубљено је и међусобно поверење, многи „су се