Студент

РЕПОРТАЖА О НАМА

СТУДЕНТИ СЕ ЗАБАВЉАЈУ Хладан зимски дан .уочи календарске нове године. Кошана помамно завија и боде кроз лаљине прилепљене уз тело, Улице остају голе као длановм. Дапас се свак спрема да дочека нову годину. Данас домаћице месе колаче и госпође пробају нове хаљине за свечами бал у Офидирском дому. Данас се родитељи договарају о поклонима којима ће обрадовати децу, а деца сањају о новим итрачкама. Оне ће бити у облику тенкова, топова и авиона оне што су их последњих дана пред нову годину гледали у излозима. Служавке ће такође вечерас потражити своје друштво у некој кафани на периферији, да у свом кругу дочекају нову годину. На улазу у Општу студентску мензу виси велики плакат: »Одбор студентских еконо.мских организација приређује дочек нове године у просторијама .мензе медицинара. Улаз бесплатан. Гардероба 2 динара«. Студенти дочекују нову годину! На улазу у Оп г студентску мензу студр стају да прочитају об* око отворених оч' -1 реч по реч. На т. . .ма лица се * »и мало скупе се плаћа! и * прогунђа .1 нове године и полоће и ветра ипак из. _вечано. Из локала покојих пролазимо чује се зика. Сирене аутотаксија лепрестано се укрштају. Тра-та-та, та-та, тааа ... Лесно, лево, право. Трамваји протутње поред нас и изгубе се низ улицу у звездама сијалица. После пешачења од пола сата улазимо на једну широку капију у блатњаво и раскопано двориште. Кроз отворена врата чује се песма: «3апевај' песму кад мучи те туга, За тугу песма најбољи је лек...« То је менза медицинара. Ту ћемо вечерас дочекати нову годину. Унутра је све у покрету. Игра се, пева, разговара. На лицима се огледа весеље. Нема ни трунке усиљености. У једном } глу намештен је подијум од неколико столова за музику. То није неки >првокласни џаз« са разних елитних соареа. За нас је довољна музика >Гајрета«. Па и без икакве музике било би доста весеља. Ето, например ... Одједном нцста тишина. Препуна сала устаде и сви се окренуше другом ћошку. Један члан приређивачког одбора попео се на други подијум, на коме ће се изводити програм. Наступа >Дорћолска петорка«. У сали настаде комешање и жагор, али се ускоро све утиша. Дорћолска петорка је већ на лодијуму. Име Дорћолска петорка није случајко дато петорчци људи који ће вечерас занимати публкку. То су уистину пет студената који станују у једној соби на Дорћолу. Можда је хтео да се настане баш

тамо, одакле је Чича-Илија црпио материјал за своје хумореске. Једно јс ипак сигурно: да петорица студената који стоје тамо на подијуму имају овега три кревета са даскама, четири столице, један сто и пет куфера. То је сав намештај у њиховој соби на Дорћолу. Ипак у њиховом животу има доста момената којима ће се ова публика од срца смејати. Ето неколико таквих сцена они ће вечерас репродуковати. Петорка је интересантног састава. Сви су из разннх краЈева. По својим дзшевним склоностима петорка је такође разноврсна: један је песник, један новелиста, један више воли научне порблеме, један музику, а последњи сликарство. Сад се ређају вицсви на рачун једног или другог. Песник се обавезао да све >јаче« вицсве преведе у стихове, а музичар да их компонује. Последња тачка Дорћолске петорке била је козерија >Полициски писар и вуцибатина«. Дорћолска петорка одлази. >Спикер« »радио-мензе« објављује последње вести старе године. Оне су озбиљне, понекад пријатне, али помало злослутне. Немачка, Шпанија ... У дванаест сати разлеже се пссма >Све више, и више, и више...« СТУДЕНГИ КЕЛНЕРИШУ У студентским мензама храни се највећи дес студената. Н>има управљају сгуденти под надзором уииверзитетских власти. ,\ њима је храна јевтинија него ма гдр друго. Оне студенте који не могу ни по таквој цени плаћати храну управа узима за разносаче јела, за чистаче паркета, есцајга, резаче хлеба, или гардеробере. У почетку године Општа студентска менза запослила је око 30 најсиромашнијих студената. Најпре је ишло тешко. Првих месеци менза је била у дефициту за неколико хиљада. Али касније је ишло боље. Број претплатника се повећао, што је побољшало финансије мензе. Затим све економске студентске организације створиле су један заједнички-одбор, који је сд истих лифераната узимао намирниђе за мензе, што је знатно смањило издатке. Тај одбор је приредио и једну забаву од које су се мензе такође користиле. Све је то учинило да се после неколико месеци на благајни Опште студентске мензе појави суфицт од 3.000 динара. Претседник Опште мензе сазвао је конференцију свих претплатника. На конференциЈи је поднет извештај о стању мекзе. Претседник каже: Појавио се суфицит, а има толико људи који гладују. Ми морамо учи/нити све да се број таквих студената смањи. Са дочека нове године било је прихода .300 динара. Од тога се за месец дана прехранио један наш колега ... Конференција је добро посећена. Сви присутни одобравају рад управе. Алн свима се урезао у свест онај део извештаја управе у коме се каже да је последњег месеца био гуфицит. Један студент пита: Шта ћете са суфпцитом? Према прорачуну управе, са 3.000 динара може се месечно храннти 15 људи. Ако се слажете, запослнћемо још 15 најсиромаипгијих студената.

Сутрадан објавом су позвани сви студенти који би желели да буду запослени, да чоднеоу молбе. Истог дана увече секретар мензе је завео у деловодник 45 молби. Управа се нашла у недоумици како да изабере 15 људи који су најсиромашнији. Сем тога 30 већ запослених келнера, гардеробера, паркетара и т.д., налазе се у завиднијем положају него они студенти који не раде, али зато немају шта ни јести. Најзад управа Је одлучила да запослене и незапослене студенте изједначи у правима и позвала их све једног попбднева на договор. Око 80 људн набило се у једну собу Опште мензе. Требало је изабрати између њих 45 који су најсиромашнији. Да се не би погрешило у избору сваки ће рећи за себе како живи, има ли каквих прихода... Ту има да се заједничlки одлучи кога треба запослити. Петар Петоовић! позива претседн!ик. Устаје једна мршава фигура с крај прозора. Плашљиво гледа около и често мења боју у лицу. Тешко му је да каже ка ко живи. —Ја сам чистио паркет и прао судове једној госпођи за стан и храну. Последњих дана сам због испита закаснио неколико пута. Јуче ме отпустила ... Да га узмемо у обзир? пита претседник. Да га узмемо у обзир! потврђују сви. И тако претседник прозива једиог пп једног Ре?пава ге да се »узму у обзнр« 60 студената који немају ништа. Од тих 60 управа ће коцком извући 45 који ће бити запослвни. Идућег дана на табли за објаве истакнута су имена оних људи који су примљени. 45 људи задовољни су ушли у мензу да обуку зелене блузе за рад. СТУДЕНТИ ПРОДАЈУ НОВИНЕ На улазу у аулу Универзитета срешће вас повици: »Глас омладине«, нови број! Ево >Глас мира«! Га УО!Х без еlисћапlб«! Итд. итд. Ви ћете проћи поред њега, мислећи о томе како ћете оверити семестар, или купити нове изводе из Држав;ног права, или најновију књигу господина профеора. У најсрећнијем случају ви ћете извадити динар и купнти новине.

Од таквих 100 срећних случајева продавац ће зарадити 20 динара. За то му Је често потребно два до три дана непрестаног викања и трчања тамо амо. Студвнгг-колпортер спава на клупи једне универзитетске зграде, а за зарађени новац узима купоне за храну у студентској мензи. Студент-колпортер прича: Јуче сам имао срећан дан, На Универзитету је била приредба и било је студената више него обично. Зарадио сам двадесет динара. Синоћ сам први пут после три месеца био у позоришту. Иначе зарада ми Једва достаје за храну. Стан не могу имати, а о културним потребама нема ни говора. Ви вадите динар и узимате новине. Неко улази у аулу Студент-колпортер му иде у сусрет и виче: >Глас омладине«! »Глас мира!« >Еа уоЈх (Iеб е!и(ћапlб«! СТУДЕНТИ РАЗНОСЕ МЛЕКО У четири сата ујутро теретна кола шкрипе, по блатњавим улицама Чубуре. У колима тандрчу канте, а у кантама мућка млеко. Кола стају пред једном кућом и остављају велику канту од 25 литара. Затим продужују даље уз тандркање точкова и звекет канти. Сваког јутра између четири и пет сати та кола спусте на разним крајевима Београда око двадесет таквих канти. То су кола студентске задруге >Самопомоћ«. Неће потрајати ни неколико секунди а врата ће се отворити и изаћи ће Једном мршаво лице са кантом у једној руци и левком у другој. Он ће налити из велике канте у своју и заћи од куће до куће. Зазвониће на сваким вратима. Врата се пред њим само отшкрину и он чује глас неке неиопаване жене: Ко је? Млеко, гоопођо. Свакога јутра у свануће двадесет људи иду од врата до врата улицама Београда и разносе млеко. То су студенти, чланови задруге >Самопомоћ«. Око првога кад сгудент дође да наплати рачун, једна госпођа из голе радозналости пита: Колико литара млека продаје дневно ваша задруга? Он би јој Iнајрадије окренуо леђа и не би слушао њена пренемагања, али у ггитању је егзистенција, и он мора да је саслуша. Студент одговара кратко, са свим резервама које има према женама ове врсте:

Седам стоткна! Којшко ви распродате дневно? Двадесет пет. Колико зарадите по литру? Седамдесет пара. Госпођа је у међувремену дала новад. Хтела је још нешто да пита, али студент није више >келео да разговара. О« подиже посивели качкет и пође. Довиђења, госпођа Идућег јутра у 4 сата опет ће затандркати велика млекарска кола »Самопомоћи«. Идућих јутара опет ће студенти звонити на вратима нечијих палата. Млеко, госпођо! СТУДЕНТИ НА ТРАМВАЈУ Једне вечери, кад је напољу падала киша, један студент се, после напорног рада у мензи, попео на трамвај. Он је имао те вечери појачану плућну температуру и није могао пеп!ице отићи до стана. Један колега дао му је динао да плати трамвај. У трајмвају }е случајно нашао Једног студеита који има месечну карту. Били су познаници још из оредње школе. Поздравише се и седоше заједно на једну клупу. Путници се тискају. Кроз кола се чује глас кондуктера. Карте господо! Кондуктер прилази двојици студената. Онн завуку руке у џепове и ваде: Један новац, а други месечну карту. У том тренутку грудоболни студент препозна у кондуктеру једног студента лрава, кога се врло добро сећа. Здраво, колега. Кад су испити? ггита кондуктер. Келнер му прича, А трећи студеш шара замагљено стакло трамвајског прозора. Тсамвај их вуче пут Славије. Онај ко слуша радио, често може чути овакве »ести из иеке културне земље: има толико и толико радиика који су заврггили Универзитет, толико и толнко куварица које посећују пилотски курс итд. —Ми можоло с правом одговорити да н ми имамс келнера, колпортера, млекаџија, па најзад и трамвајских кондуктера који студирзЈу.

С. Драголин

Увек смо шостлш стег сло&оде ш културе. И дааас га високо уздижемо: мш жоЋемо да од нашег увшшерсштета шачшшшмо културшо жариште ша југошстоку ЈЕ вропе/

Студеит-млекаџи ја

Бро) 1

„СТУДЕНГ

Страна 7

У жељи да ломогне изграђивању омладинске литературе, Уредништво „Студента" расписуЈе КОНКУРС за наЈбољу кратку причу из студнетског живота. Прва иаграда 200 дин. Друга иаграда 100 дин. Право учешЂа имају сви студенти наших университета. Рукописе слати на адресу Уредништва најдаље до 30 априла.