Студент

ИЗ НАШИХ УДРУЖЕЊА

ПЛАН РАДА АКАДЕМСКОГ ПO3OРИШТА Можда једино студентско културно удружење које је општестудентско и чији је рад најшири у културно-уметничком погледу јесте Академско пооориште на Универзитету у Београду. Основано још лањске године, оно, можда више него остала удружења, бори се и борило се са тешкоћама. Немајући ове до скора просторија, оно није могло да развије своју активност. Па и ове године, питање просторија опет се поставило. Схватајући сву важност истих, нарочито за један шири рад, какав је замишљен ове године, управа А. П. решила је се да и по цену великих материјалних жртава изнајми просторије ван Университета. Међутим, велике просторије закупл>ене у Академији због ограниченог времена коришћења, биле су немогуће за обимнији рад, а и скупе. Зато се и ове године морало тражити од ректората да нам додели једну учионицу од 'б—B увече. И док је неразумевање лањских уницерситетских власти онемогућило иоле бољи рад, дотле ове године извесно одуговлачење са додељивањем просторија учинило је да је рад унеколико закаснио. После две упућене молбе, после два месеца чакања и тражења, Ректорат нам је доделио једну просторију „Обилића”, само у времену када је слободна. (!?) Такво решење онемогуНује нам готово сваки рад. Рад Академског позоришта шире је замишљен. Подел>ен у четири секције драмску, музичку, књижевну и ликовну није се могао потпуно реализовати. Драмска секција чији је рад најтежи, почела је већ са спремдњем комада „Џон Д. осваја свет” од Вил>ема Волфа. Гlри организовању ове секције увидело се да Пе она наићи на велике тешкоће због недостатка добрих и актуелних мањих комада актовки. Зато се морало превести комад „Џон Д.” Пробе са „Џоном Д.” изводе се већ месец дана али са једном сталном сеобом из једне просторије у другу. Књижевна секдија организовала је издавање „Усменог часописа” у коме се, пор>ед једне теме из сти, односно теорије уметности са дискусијом доносе јрш и прикази најновијих књига, позоришних комада и изложби слика, рецитовање оригиналних и преведених радова, маргиналнје и др. Први број усменог часописа већ је изашао. Заиста се осећала потреба да се на једном састаику студенти редовно упознаЈу и критички ггретресају културне и уметничке новости код нас страни. Поред тога. међу студентима, досада растуреним, има велики број њих који би желели или већ стварају оригинална дела из књижевности и сликарства.. Много значи пружити тим људима да пред својим колегама изиосе своја дела. Замишљен да обухвати све те потребе, усмени часопис Академског позоришта прима у сарадњу све студенте који хоће озбиљио да раде у томе правцу. Искуство са првог бркзја Усменог часописа доказује да је замисао његових ствараоца потпуно остварљива. Сви прикази, све песме које су читане, биле су квалитативно врло добре. Недостајала је, за први број само већа посета студената, за што је кривица у недовољмом оглашавању часописа, аи у моменту у коме је он изашао (19 фебр.) накме у времену када факултети не раде. Надамо се да ће други, а и идући бројеви у сваком погледу бити много бољи, с обзиром на искуство првог броја, а и с обзиром на шири сараднички одбор који сада постоји. У току месеца марта, Академско позориште има намеру да приреди вече наше књижевности. Вече би носило наслов: „Вече културног

наслеђа” и на њему би била интерпретирана соло и хорским рецитацијама, дела наших и страних књилијама, дела наших старијих књижевности коју бц држао неки од наших млађих књижевника. Немање просторија аметало је и омета нормалан рад Академског позоришта. Може се рећи, да је оно тек од пре месец дана почело да ради. Његов рад још није довољно популарисач у студентским редовима, али овај почетак казује да ће овога нестати чим се покажу дела а дела су ту. ★ УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА МАТЕМАТИКЕ Удружење има око 90 уписаних своје просторије, библиотеку и економат. Књиге у библиотеци су скоро све старијег издања и осећа се врло велика потреба за новијим књигама, чсје је тешко набавити јер су врло скупе. Једна мало боља књига однела би половину годишњег прихода од чланарине. Економат има више публикација. Ових даиа су изашле из шгампе „Е-липтичне функције” исправл>ене и допуњене. Ускоро ће се дати у штампи и „Низови и редови”. Ради се на реорганизовању „Математичког Весника”, који је био једини стручни часопис кога је издавало стручно удружење на Београдском университету. „Математички Весник” би се сада организовао на саским другој основи и у тој организацији би имали господа професори великог удела. Удружење је имало два друштвена састанка на којима се поред читања стручних радова, дискутовало и о студентским шггањима. За летњи семестар удружење има у пројекту орджаклн>е читавог низа предавања, за сврје чланове, из елементарне и оних делова више математике који се не предају на Университету. Исто тако се спремају и јавна предавања из области математике. Материјална сретства Удружења су врло мала и због тога Удружење није у стању да поведе живњу акцију у куповању књига и штампању својих публикација. Математички живот требао би да се више развије и Удружење мисли да у том правцу потражи сарадњу са господом професорима. ★ . ИЗ УДРУЖЕЊА АГРОНОМА Удружење Агронома означава по својој функцији и делатности једну специфичну стручну студентску организадију којој није циљ да буде само инструменат у реализован>у оних најосновнијих и најелементарнијих студентских захтева, него и браниоц, заштитник интереса свију својих чланова, мотор у крета«>у оног студентског живота који спада у његов делокруг, жижа у нашем фахултетском студентском животу. 'Оно има да сједини, изрази оне латентне жел>е који има његово чланство. Удружење Агронома морало је развијати и уттутити своју делатност у више праваца будући да Земуну недостаје онај и онакав културни и друштвени живот какав Београд има, будући да је ту сасвим други амбијент и да се из те средине мало тога може узети него му се напротив мора давати. Удружење је зато поред оних акција и оног пословања којим се олакшавају студије и рад чланства, а које је испољило у виду разних факултетских конференција по питањима чисто економске природе, у издавању и продаји књига и табака, у давању позајмица, најсиромашнијим студентима, набавке најпотребнијих дневних листова, у регулисању и

изглађивању свих спорова и у акцији за ослобођење од лабораториЈских такса најсиромашнијих ученика, у интервенцијама код г. Декана по разним другим питањима, имало и замибао о развијању друштвеног и опште културног живота на нашем факултету, организујући разне секције са својим. специјалним задацима. У то(М смислу основане су биле следе ће се кдије: за предавања, лриредбе, библиотеку, спорт итд. Од свију тих секција једва да су се по томе раду могле примгтити секције за предавања, приредбе и библиотеку а и њихов је рад мањкав и недовол>ан. У садашњем свом плану удружење је поставило себи за циљ неколико значајних задатака да би се отклониле оне запреке и сметње које отежавају рад студената. У ред тих питања која чекају своја решења дошло би на првом месту питање слцбодних испитних рокова, што би значило да се испитни рокови померају од меседа до месеца, пошто су се већ извесни професори изјаснили да ће подупирати тај студентски захтев и да је његово решење могуће. На дневном реду је и питање отварања стручие библиотеке која се не искоришћује, питање проширења читаонице која има свега 50 седишта, што брже штампање и издавање солидних уџбеника, оживљавање оних секција које су престале да раде, отварање једног стручног курса за који би се ангажовали неки наши најбољи пољопривредни стручњаци а с тим у вези и покретање једне анкете о методи купљења статистичких података по селима, организовање хорских рецитадија специјално за наш факултет, где би се по могућству рецитовле песме из сел>ачког живота за који смо ми и као пољопривредни и културни радници везани. Ето у главном у тим границама имао би се кретати рад Удружења Агронома и његових чланова, по тој линији имао би се одвијати његов живот и рад, који би имао бити веома разполик и богат у случају ако будемо радили на спровођењу ових задатака које нам је наша стварност тако нужно наметнула. ★ УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА БИОЛОГА Крајем месеца јануара Удружење сгудената биолога је приредило једно вече где су предавачи били само профессри биологије. То вече је, поред ссталог успеха било лш пример сарадње г.г. професора са студенттма. После тога до сада Удружење није имало ни једну приредбу, али касније док отпочну редовна предавања на Университету, већ су ангажовгни предавачи (Др. Клајн, Др. 'Бблинео), који Не одржати предавања са дискусијом. ★ СТУДЕНТСКИ ЕСПЕРАНТСКИ КЛУБ Пошто мнопи нису упознати са правим цил>ем и важношћу есперанто језика ми овде доносимо оддомак из Деклерадије првог светског еоперантског конгреса, одржаиог у Булоњи (Француска) 1905 године, који јасно оцртава улогу и значај есперанта. „Есперантизам је настојање проштрити по целсм свету употребу језика за сзе људе неутралног, који не задиру у интерни жквот народа и који нема за циљ да истисне живе народне језике, а омогућио би људима разних народности међусобно споразумевање које би могло послужити као миротвоони језик јавних иЈгституција > оним земљама где се разне народности међусобно боре,

језик на којем би могла бити публицирана дела која имају једнак интерес за све народе.” Из овог одломка се види јасно циљ есперантизма као покрета који тежи: 1) Да још више развије рад на међусобној сарадњи свих народа, како великих, тако и малих. 2) Да се лакше дође у везу за разне трговачке послове и тиме сарадња још више учврсти. 3) Да би се постигло душевно задовољство дописујући се са људима разних народа пр. Кинезима, Американцима, Јапанцима, Индијанцима, и другим. Једном речју помоћу есперанта човечији рад на упознавању живота и културе разних земаља и народа земљине кутле биће лак-* ши, него са знањем ма којег другог народног језика. У том циљу, нарочито последњих година, осећа се нагли напредак у шнрењу есперантског јегика у целом свету. Милионски брај есперантиста постаје сваким даном све већи. У нашој земљи постоје по многим градовима,

паланкама (у Хрватској и Словеначкој и селима) разна друштва за ширење есперанта, а у Загребу есперанто се предаје на високој комерцијалној ш<оли (университет) као обавезан предмет. На Београдском уииверситету постоји студентски с сперантски клуб, који већ 2 године активно ради на ширењу есперанта међу студентима. Он је до сада одржао око десетак курсева (на филозофском факултету, у Гајретовом дому, у студентском дому, код планинара итд.) и већ сада број студената есперантиста није мали. Ових дана клуб је одржао своју скупштину, «а којој је изабрана и нова управа, која већ првих дана летњег семезтра почети са активним радом. Курсеви, почетнички и виши, зидне и усмене нсвине, познати есперантски излети итд. то су први и непосредни планози нове улраве. Потребна је само што већа бројна потпора студената, која с обзиром на важност есперанта не би требала и не би смела да изостане.

Промена система школарине

При закључку листа добили смо обавештење да је Народна Скупштина изгласала измену система школарине на средњим школама и Университетима, коју Је у предлог Финансиског закона за 1937/38 унео Финансиски одбор. Овако измењен систем плаћања школарине донет је, са незнатним изменама, по предлогу Университетског Сената, који је израђен у за/гдници са Акционим одбором сгручних удружења. По овом новом систему школарина ће се разрезивати на следећи начин:

и одговара захгевима које су студенти у томе погледу већ више година постављали. Како смо сада у немогућности да о овом важном питању опширниЈе пишемо, осврнућемо се у идућем броју детаљно на цео проблем школарине, и изнети досадашњи систем и његове мане, као и разлоге коЈи су руководили студенте да траже његове измене« коЈе су, сада, ето, захваљујућ < нашим напорима н сарадњи са Унив. властима, донете. Ујгдно обавештавамо студенте да Је успешно решено и

Преко 50.000 динара порезе насваких даљих започетих 1.000 динара плаћа се још по 10 динара више.

Без сумње је да овај нови систем много боље одговара правом стању ствари и платежним могућностима студената: и то првенствено с тога, што је, у основи, прогресиван,

Једно друго њихово питање: уписна семестрална такса смањена Је од 100. — динара, колико је износила до сада, на 25 динара.

Страна 8

Власнмк и уредник —за редакцмони одбор Богдан ПешнК ст. лрава, Хаци Верина 18, Београд Графички уметнички завод „Планета (Срет. Ил. Обрадовика) Београд, Ускочка ул. бр. 8. Телефона бр. 20-714

„СТУДЕНГ

Број 1

ако годишњи порез износи преко 800 до 1 јООО динара 100.— динарг И 99 1000 „ 3000 3.000 и „ 5.000 99 150— „ 200— „ •ј 99 5000 99 6.000 99 350— „ 99 6000 99 7.000 99 4.00— „ 99 700 99 8.000 99 5.00- „ 99 8000 99 9.000 99 650— „ 99 9000 99 10.000 99 800— „ 99 10000 99 12.000 99 1000. „ 99 12000 99 15.000 99 150099 15000 99 20.000 99 2000— „ 99 20000 99 25.000 99 2500— . „ 99 25000 99 30.000 99 3000— „ 99 30000 99 40.000 99 3500— „ 99 40000 99 50.000 99 4000— „

позив Студентска задруга за рад и штедњу ,Самопомоћ" одржаће 21 марта т. г. у сали бр. 63 ноће зграде Универзитета редоћну годишњу СКУПШТИНУ Позивају се чланови задруге да тога дана присуствују сћупштини. очатаЈ? у 9 час. пре подне

Студентско правничко друштво распигује Конћурс за друштвену значку. Награде: 150, 100 и 50 динара. Пројекте слати С П. Д., правни Факултет. Сарађујте, ширите ,СТУДЕНТ‘ једини студентски лист у Београду.