Студент

НАШ ПОЗДРАВ ЕДУАРДУ БЕНЕШУ:

Живела Чехословачка Република!

У САДРЖАЈУ;

ЛуЖности студената • Смрт Младена Патерностера • Загребачки и љубљански медицинари у Београду Омладина и културно наслеће Живот у дому Са Скопског факултета Наша прича Вести из удру>кен>а итд.

Данас, када у Београд стижете Ви, Претседник Чехословачке Републике, данас када народима наше домовине доносите искрене и братске поздраве Ваших слободних народа, знајте да срце свакога од нас, омладинаца који воле свој народ, куца топлим ударима најприснијих осећања према Вама. Никада улице нашега древнога града на Сави и Дунаву речитије и отвореније говорити о великој љубави коју ми гајимо за Чехе, Споваке и све остале народе који имају да живе под слободним и ведрим сунцем Ваше Републике, Чехословачке Републике. Ваш долазак у Београд, међу нас, Ваш долазак у рву земљу која вековима крвари за слободу, проглашујемо ми, београдски студенти, ми млади људи чија су стремљења и Ваши идеали, својим празкмком Мира. Јер, Ви сумње нема, осетити на нашим озареним лицима, из наших грла која кличу Вама: слободи и миру, да смо «5 *а. гуг* Зи главар земље коју неизрециво волимо, дошли до нас. смо, Господине Претседниче, јер смо и ми искрено и нераздвојиво привезали уз наша срца пламене речи које сте недавно изговорили нашим поијатељима, студентима Прашког универзитета. смо што Вам са пуно поноса и вере у велику ствар за коју се залажемо можемо да да Кемо свим својим снагама, свим расположивим сретствима тежити остварењу оних идеала пред које сте ставили омладину чехословачких универзитета, идеала демократије, мира и одбране културе, Када то кажемо, претпостављамо да је Ваша Екселенција свакако чула за нас, београдске студенте. И зато, дакле, није потребно дуго говорити о томе да наше речи остати само неиспуњена обеГ»ања, није потребно убеђивати у то да сав свој младалачки полет, сву своју животну енергију ставити у службу Ваших и наших идеала, најузвишенијих стремљења цивилизованога човечанства, своје Заставе! Јер никада потреба за конкретна дела у корист мира и демократије која га условљује није била већа него данас. Никада рат није стављао културно људство пред тако страш- ' не, рушилачке, пуне бесмисла и безнадежне песпективе, али, авај, те перспективе нису готово никада раније биле реалније него данас, Априла 1937 године, данас у десетом месецу свирепе немани рата на Ибериском Полуострву, данас је драгоцено свако дело које оснажује, организује и импрегнира новим борбеним одушевљењем фронт културног човечанства, фронт мира, И управо зато, ми скоро са пијететом говоримо о дивовским напорима Чехословачке Републике, о њеним уистину реалним делима за ствар људима свих народа потребног мира. Ми омладина која, на има културније, животније и ведрије тежње него што су: ранац на леђима, маршеви, ровови, отровни гасови и . , . број на списку погинулих, ми знамо који су путеви спречавања рата. Јединстзс организовано јединство, недвосмислено јединство, свих који су искрени поборници мира, али чак и оних којима Ј е све остало на страну мир само потребан. Чехосповачкој Републици мир је потребан, Али се Чехословачка Република залаже за с т вар мира и зато што се на врховима њеним налазе народни генији који знају да цене и бране слободарске и пацифистичке тежње народне. Највернија и искрена савезница великих демократијз запада, Енглеске и Народнофронтовске Француске Републике, Чехословачка је управо зато што води реалну политику мира, умела да пронађе савезнике и на другим странама света. Умела је, јер је

искреним тежњама да нашој генерацији уштеди ужас рата. Чехословачка Република води борбу за мир зато што њоме управљају велике човечанске фигуре пацифиста и демокарта, Тјаци седог, али вазда по назорима младог Масарика, зато што у њој владају, да будемо јасни, људи као што сте Ви, Господине Бенешу! Ту и такву политику мира, политику коју на понос Ваших јуначких народа, херојских Беле Горе, народа који су збацили туђински јарам, али и подигли стег националне слободе и народне демократије, водите Ви, велики родољу-

бе и човекољубе, ту и такву политику поздрављају и цене наши народи. А са њима и ми, њихова узданица, њихово младо покољење. Усред једног ледом недемократије угњетеног и обесправљеног дела Европе, њеног централног дела, Златни Праг јесте и луча слободарске светлости, топло сунце које греје, исцељује и хо*бон г*п» енј* гои? l лпоп. Усред сзе заоштреније и по мир трагичније ситуације на нашем континенту, Златни Праг јесте и ' , елика нада свих мирољубивих људи, снажна карика у челичном ланцу који +не, ипак, на нашега рода, оковати све ратне планове ненародних елемената. И поред свих настојања извесних недемократски расположених режима да изолују демократску Чехословачку, да је отцепе од њених савезника у Малој Антанти и ван ње, то нису хипотезе, о њима, о тим намерама отворено пишу званични органи тих недемократских режима Чехословачка слободе унутра и мира напољу јесте и оста+ле наша друга домовина, вољена савезница не само народа Мале Антанте, него и свих оних којима није стало до рат-

ног варварства и освајачких планова једне невероватно уске, сасвим незнатне групе људи. Чехословачку Републику ми волимо не само зато што је она земља дивних, племенитих, радних и храбрих народа, народа чија свака страница историје претставља прошлост неотступне борбе за националну слободу и социалну празду него и зато што су пред валом реакције ти јуначки народи успели да очувају своје слободе, своју демократију, најзад, и зато што сте њен поглавар Ви,*наш велики учитељу, авангардисто светскога мира! Ми је волимо зато што хсКемо мир, мир на који имамо права. И уколико нам нашу Чехословачку буду њени, дакле, и наши, непријатељи нападали, угрожавали и у њој припремали напад на велике тековине демократске Републике, утолико ми чврш*\е, присније и одлучније стајати уз њу, У 3 њене народе, уз њене слободе. Ваши успеси, драга наша и наши су. Ваше су стрепње и бриге и наше. За Ваш интегритет, за Ваш демо/ратски ред куцају наша срца. Искрено, бескрајно топло. Када се, Господине Претседниче, будете вратили у своју земљу, реците нашим друговима, омладини Чехословачке, нашој браКи по делу, стремљењима и судбини, да на југу, Д°ле под Триглавом и на Јадрану, у Загорју и у Шумадији, крај Вардара и Тисе, живи омладина која је дубоко привржена својој земљи. И која је баш због тога везала своју судбину са судбином Ваше земље. Неразлучиво везала. Реците јој да се ми дивимо делима које данас, на путу ка једној пунога остварења најплеменитијих идеала најгениалнијих људи, умова које је дало (Наставак на 3 страни)

Веоград, 5 аирила 1937 год*