Студент

Преглед штампе

ДОМАЋА СТУДЕНТСКА И ОМЛАДИНСКА ШТАМПА /55/. Академско гласило за универзитетска и јавна питања. Излази у Лзубљани. У последњем броју доноси као уводник поздрав словеначке академске омладине Едуарду Бенешу. У садржају, даље: »Вредности демократије«, »Регенерација идеје словенске узајамности«, белешке, фељтон, песме и тд.. Наш живот, лист војвођанске омладине. У најновијем броју доноси чланке: Колснизација и живот наших исељениха. Како је постала једна политичка идеологија. Живела братска Чехословачка, Значај слободних радничких синдиката, Омладиноки Универзцтет, песме, приповетке и белешке.

СТУДЕНТСКА ИНОСТРАНА ШТАМПА Акадеуик. Гласило бугарских студената. У последњем броју доноси ннформације о студентском штрајку у Бугарокој, његовим узроцима н последицама. Неј-Иир! Лист прашке студентскс антифашистичке омладине. Један од најбољих омладинских листова. Ии(а-Мехlсо. Веома озбиљан и брижљиво уређен лист. Орган социјалистичке омладине Мексика. Ргепlе IЈпlуегBИагlо. Лист шпанских студената. Излази у иесмањеном формату. Садржајан и технички дотеран. Кад се узму у обзир околности у којима излази и прилике у којима живи шпанска омладина, ст&ар постаје задивљавајућа. 5 1ис1ет Гогит. Студентска трибина за мир и напредак. Највећи и најчитанији енглески студентски лист. Пун занимљивих информација и чланака. Са уог (1е Iов Еs(исИап(еB / СЈЕЕН. Још два примера да шпанока омладина поред својих свакодневних брига не запоставља ствари које спадају у домен културе. Еа јеипеззе сћто/ве. Орган кшнеске омладине у Француској. Има за сврху да европске студенте обавести о делатности кинеске омладине у борби за наиионалну незавионост. Иогћог. Часопис слушача филозофије, педагогије и природних наука Лист напредних чешких студената. 51У(1еп(5ке поуту. Чешке студентске новине (али заиста студентске) sШ(lепl \п АпsгlН. Орган швајцарских напредних студената. Веома добар садржајно, технички одлично опремљен. Дознајемо да му је на жалост, излажење из ван-редакцијских разлога онемогућено. Еа уо!х (Јез Е(исИап(s. Гласило Светске студентске— заједнице за Мир, Слободу и Културу. Нама добро познат. Због своје занимљиве и озбиљне садржине код нас веома радо читан. Оеи(всће sГибеШеп IеНип&. Орган студената Немаца, али оних који немају ничег заједничког са Хенлајиовим Немцима и који аоле своју отаџбину, слободну Чехословачку републику. силно јак, превући једном чврсто и потећи ће крв, црвена и топла. Марко се стресе. Крв, топла крв. А зашто је пролити? Да 6и се утекло од живота. Не, тс 6и било кукавички. А циљ живота? Погледао је кроз прсзорче. Гомилу зграда обухватио Је његов поглед. Међу њима је и јадна новоградња. Назирале су се многобројне и уморне фигуре радника. Марково се лице разведри: Има се ради чега живеги. Михаило Крстић

Прикази

Уоlх Еигорееппез, Еигоршвсћеп ВНттеп B°, 32 стране, Рат (8°) 36, гие Еабогбе. Сарађују (међу осталима) Елвин Џонс, Женевјева Табуи, Курт Керстен, Николај Лупу, Дамјанос Кириаци итд. В. Е. је глас при>јатеља мира, демократије, независности и слободе народа средње и југоисточне Европе, који су себи поставили као задатак објективно обавештавање читалаца Европе и Америке о збивањима и развоју нолитичке ситуаиије у подунавском базену. Он је трибина политичара, економиста, књижевника. и публициста који прет стављају различите друштвене с.тојеве, разних народа средње и југоисточне Европе. Он обавештава при. јатеље тих земаља и упуђује их у суштину политичкх, економских и др. проблема који се у тим земљама постављају. И не само то; увиђајући важност политичких догађаја у тим земљама, које су данас више него икад у центру европске политике, ова је ревија (поред обавештавања) поставила себи као главни задатак да послужи као жива спона између побориика мира и прогреса са запада, с једне стране, и бранилаца и пријатеља демократије, мира и напрегка са југо-истока Европе, с друге стране. Она информише своје читаоце о проблемима који преокупирају земље југоистока, посмаграјуђи ствари под углом специфично европским, служећи стнари колективне безбедности и братске сарадње међу демократским народима. В. Е. је информисан од стране оних људи кој.и збиља одлично познају економске и политичке прилике на Ј..И., који прате ток ствари и о њима дају своја мишљења. У свом последњем броју В. Е. доноси следеће чланке: Балкански споразум и Албанија (Сергије Сатаго), Прашки компромис фебруара (937 (Карло Санд), Зашто Немачка тражи колоније? (Карло Ебнер). Међу белешкама има много ствари које се тичу Југос.тавије, специјално њене трговнне и привредне политике: трговина између Југославије и Италије, оснивање Југословенско Бугарске банке, једну статистику о страном капиталу у Југославији итд. Затим културне и друштвене вести: учешће Југословенских уметника на Париској изложби (М. Милуновић, Тома Росандић), о мировној акцији бе)оградских студената итд.

РгетЈег МопдЈа! (Је 1а Јеипеззе, Сепеуе, 31 аои! 6 бер(етђге 1936., сгр. 193 1/8, цена 25 ланара. Друго издање. Ова књига, издата на француском језику, од великог је ннтереса за све оне који хоће да добију јасну с.тику о тооГе шта је био лрви светски омладински конгрес. Прег.тедом целокупног рада конгреса, реферата који су на њему одржаки и докумената које је изгласао, она ће свакога најбоље упутити у принципе овог мировног покрета целокупне светске омладине, и дати најоољи одговор онима који још и данас воде тенденциозну кампању против Конгреса. Књига се може добити у свим већим књижарама у Београду и За греоу, и преко редакције >Студента«. Шаљнте претплату чековниАг рачуном вр. 37730

Помен Жарку Мариновићу у његовом родном месту

11. априла цетињски студенти и породица покојног друга Мариновића, одржали су у селу Очиниће (код Цетињај помен Жарку Мариновићу студ. права, убијеном 4. IV. 1936 у борби за студентска права од стране терориста из »Орнаса«. На помену је било присутно пуно сељака из околине Цетиња, Р. Црнојевића и Вир-Пазара. Послије свршеног црквеног обреда говорио је о значају смрти Жарка Мариновића* и о његовој борби за слободу свештеник Борозан. У име студената о студентској борби за своја права и Жарковој смрти гсворио је студент Војин Рожнатовић. Врој студенткиња у Немачкој опада

До успоставе национал социалистичког режима, у Немачкој јс на вишим школама и укиверзитетима било 15.000 жена. Уредбом владе овај је број знатно смањен. Установљен јс сталан број који се ни у којем случају не сме прекорачити. Тај број је 1500. Бро] тачно 10 пута мањи него раније. Број оних који желе да се школују на вишим школама и > ниверзитетима, ограничен је и за мушкарце као и за жене.

Саопштење Одбора студентских удружења за мир

Одбор студентских удружења за Мир сматра за потребно да студентској јавности пружи нека важна обавештења и то у вези са својом акцијом и припремама за Париску изложбу. На својој седници сд 19 о.м. Мировни одбор донео је ове одлуке: 1) да у оквиру Дебатног клуба Правничког друштва, секције за општа питања, организује предавања са темама које би расветљавале међународну ситуацију и најактуелније проблеме међународне организације Мира. Прва приредба такве врсте одржаће се у среду, 28 о. м„ у 6 часова по подне, у сали бр. 63, нове зграде Универзитета, са овим дневним редом: 1) Преглед међународне ситуације. 2) Проблем немешања у Шпанији. 2) Схватајући огромну важност Париске изложбе и користи које би од ње имала наша омладина а специјално студенти, Мировни одбор је решио да свим сретствима која му стоје на расположењу пропагира, организује и омогући што већем броју студената одлажење на исту. И не само то. Мировни одбор је решио да и активно узме учешће на Изложби и то у пави.Ђону Мира и павиљону Омладине и да на тај начин прикаже делатност наше омладине на пол>у Мира и стварању бољих животних услова. У том смислу изабран је одбор чија ће дужност бити да се стара какс о пропаганди Изложбе и Омладинског дана за Мир, тако и о организацији учествовања наше омладине на овим приредбама. Овај ће одбор давати сва потребна обавештења преко свога секретара кслеге Милована Матића, студента права, Доситејева 26 Београд.

Рад цетињских студената

У Црној Гори једно од нзјважнијих омладинских питања је питање студентских удружења. Па територији Прне Горе студенти нијесу успјели да остваре ниједно своје удружење већ су остали и даље као ггрспа сиромашних студената« и сл. Међутим цетињским студентима од власти одсбрен је рад још проште године 8. августа када су имали своју оснивачку скупштину. За кратко вријеме цетињско грађанство било је задивљено културно»група сиромашинх студената« Студенти су до 18. децембра 1936 тј. за четири мјесеца за материјално подизање својих друтова следеће урадили: Омогућили двадесет тројици својих чланова пут до Београда и упис семестра; Помогли у лијечењу три своја члана; Нашли десетини својих чланова кондиције којима је то једини извор прихода; Отворили учионицу и купили потребне уџбенике; Донели одлуку, ради економ ске заштите својих чланова који живе од кондиција, да ни један члан не смије одржати кондицију која је мање плаћена по часу од 10 дин. (а сиромашним бесплатно) итд. За културнс подизање својих чланова студенти су; Отворили читаоницу и библиотеку за студенте; Дебатсвана су сва претстојећа студентска питања и сл. За културно подизање средине, цетињски студенти су покренули Усмене новине којих је изашло четири броја. Око Усмених новина окупљени су сви пријатељи демократије и правице те су донешени члан ци противу фашизма и рата, о демократији, миру и др. За социјалио подизање средине, цетињскл студенти су свакодневно из свих предмста спремали све промашне ђаке гимназије бесшптно и тим добили велике симпатије грађанства и сиромашних родитеља. Али 18 децемора 1936 уру* чено је претставницима Краљевске банске управе да се забрани удружење са разлога »што чланови не дају довољно гаранције да ће радити у одређеном циљу«. То решење у* било је као гром све студвнте и цетињско грађанство које гаји велике симпатије према студентима. Грађанство је личном иницијативом преко својих делегација без обзира на политичку оријентираност у неколико махова интервенисало код власти али без > спјеха. Студенти су се тужно вијали око својега закључаног дома у коме су заједничким радом и с пјесмом оформљавали љубав према себи и својој средини. Али они нијесу счајавали, нити попут сентименталних младића оплакивали своју судбину, већ су остали упорни до краја и нијесу се дали уцијенити и понизити. Најзад послије мјесец дана на њиховим лициУlа могао се видјети осмјех, не осмјех понизности, већ поноса и достојанства које је пажљиво цетињско грађанство помагало. Врата Студентског дома опет су отворена и они су наставили свој посао са истим еланом као и прије. Под новим условима елиминисане су неке акције као; бесплатно спремање ђака, курс есперанта и Усмене нсвине. Усмене новине су препуштене грађанству а у њиховом уредништву има три

студената и држе се у корист студената. Сада у удружењу још имамо за културно подизање студената дебатни клуб, зидне новине и курс играња. Што се тиче културне акције у граЈ)анству приређују се заоаве (до сада најсимпатичније је било вече старе црногорске књижевности). Све мануелне послове око уређења дома као рибање, чишћење паркета и сл. студенти сами заједнички свршавају. Затим, све техничке и др. послове око приредаба као цртање плаката, келнерисање, одржање би(|)еа, кување коже и сл. такоће са.ми студенти и студенткиње посвршавају. Никада цетињски студенти нијесу били приснији грађанству које их и морално и материјално помаже као данас а никада као данас цетињски студенти нијесу имали више смисла за заједнички рад пун љубави, слоге и гвоздене воље која им обезбеђује успјех.

„Да ли ико данас жели да се понови светски рат са његовим страхотама? Ко је тај који може да одобри нове жртве и нове материјалне штете? Зар: 13 милиона мртвих, 16 милиона рањених војника, 6 милиона инвалида, 10 милиона удовица и 10 милиона ратне сирочади колико је светски рат, према тачним подацима Амстердамске синдикалне интернационале, оставио за собом, ни|е довољно жалосна епопеја историје човечанства? Па не само то. Поред овако огромних жртава у људима, за светски рат издато је за непосредне издатке 186 милијарди долара, а ратом уништена добра претстављају вредност од 85 милијарди долара. Ако се упореди број људи на земљиној кугли пед рат и 13 милијона погинулих у рату, излази да је на сваких хиљаду страдало у рату 8 људи, или: у светском рату погинуло је више људи него што је Југославија имала становника 1921 године. Ако 186 милијарди долара претворимо у динаре, по ниском курсу од 50-динара, онда ће цифра у динарима износити 9.300 милијарди динара или 715 наших државних буџета (ако узмемо да је наш државни буџет за годину 1930/31 износио округло 13 милијардн динара). А 85 милијарди долара за губитке на сопствености износе 4.225 милијарди динара или округло 322 наша државна буџета. Према томе светски рат Је коштао 13.525 милнјарди динара што износи 1037 наших годишњих државних буџета, односно за десет векова. Шта је све човечанство могло да има за ову суму? А шта има данас? Око 30 милиона незапослених и скоро 100 мнлнона људи који су непосредно животно погођенн незапосленошћу.*' (Из говора „Омладина и борба за међународни мнр" који је одржао Драгомир Ђурић на Радничкој академији за мир 14 о. м.)

Страна 8

Власник и уредник —за редакцноии одбор Богдан ПешнК ст. права, Хаџи Ђернна 18, Београд Графичкн уметннчки завод „Планета" (Срет. Ил. Обрадовн*а) Београд, Ускочка ул. бр. I. Телефона бр. 20-714

„С Т У Д Е Н Г

Бро) 3