Студент

РАД НАШИХ УДРУЖЕЊА

КЛУБ АКАДЕМИЧАРА БАЊА ЛУКЕ.

Народни универзитети, који су основани са задатком да се шири народни слојеви на популаран и приступачан начин упознају са науком и њеним резултатима, нису до данас из много разлога обухватили све наше културно заостале крајеве. Из те чињенице произлази објашњење појаве многих академских удружењг у нашим заосталим покрајинама. Истина, академска удружења постоје и делују у неким местима и поред Народиих универзитета, али њихов културно просветни рад није основни, он је допунски, јер ту студентска удружења иду даље и подижу научну мисао на виши степен. Према томе рад многих академских удружења, а то је нарочито важно за наше прилике у Босни, у многом одговара раду Народних универзитета. До оснивања Клуба Академичара, у Бања Луци је на културно просветном пол>у радило неколико месних удружен>а. Не треба трошити много речи да би се изнео целокупан њихов рад. Ова удружења, која можда у својим правилима предвиђају шире размере културно просветног рада или пак носе какво )вучно име, нису се много трудила |а изађу из оквира рада годишње :купштине или сличних „акција . су када и изишла брзо су умирила узбуђене духове садржином свога рада. Не може се прећи преко часних изузетака појединада који су се много трудили на културном пољу, али чији рад ни издалека није могао да удовољи потребама Бан.а Луке. Предавања у граду бпла су врло ретка, теме неактуелне, често и неозбиљне; све је то учинило, да код грацанства и омладине иије постојало готово ни најмање иптересовање за њих. Откада је Бан.а Лука постала бановинско место, великим порастом средњошколске и радничке омладипе. рађањем нових спортских и осталих омладинских друштава створила се и осећала потреба широког просветног и културног рада. Међутим, стара удружења остала су и надаље на оном месту на којем су од оснутка дремуцкала. Укратко, о неком стварном замашном културно просветном раду на сслу и у граду није било говора. И у таквим запарложсним културннм гриликама оснива се 1934 године гудентско удружење Клуб академичара. Основна и стожерна линија културно просветног рада Клуба академичара у граду и на селу била је разбијање уских и реакционарних окова званичног култур-трегерства и омогућавање широке популаризације савремене научне мисли. Клуб је одмах у почетку стао на становиште да се једна широка културна акција може водити само у заједници са осталим културно просветним удружењима, те је у томе смислу донешена резолуција, 13 дс* цембра 1934 год. која је истински тежила за сарадњом свих месних културно просветних друштава. Али тај покушај сарадње, који је требало да удари нове и шире смернице културног живота у Бос. Крајини, пропао је услед неразумевања месних друштава, што је било одраз у најмању руку уских концешшја њихове културне делатности. Такав став културно просветних удружења учинио је да Клуб започиње

[ потпуно одвојену и самосталиу деI латност. Но и та одвојена делат! ност није прошла без успеха. Отј почиње се са низом предавања нај! пре домаћих а онда предавача из осталих места. Предавања су све ; посећенија, нарочито од средњеј школске и радничке омладине, која ■ је, мора се нагласити, показала нај| више интересовања. Концем 1935 ' год. И почетком 1936 предавања се ' настав.љају са још већим успехом. Интересовање се побудило и код једног дела поштених грађана између којих су виђенији активно ј суделовали у многим културним нриредвама клуба. Но концем 1936, када је наша акција наишла на најбољи пријем код свих поштених људи и већине омладине и када се тим радом показало што се властитим сретствима и омладинским еланом може постићи, доживели смо најзад и нападе са једне одређене стране. И резултат тих напада било је оно што се није желело. Почетком 1937 год. предавања су наставл>ена. На предавању једног београдског публицисте било је присутно преко 800 посетилаца. Укупно клуб је до данас одржао 61 научно предавање, која су већином држали београдски и загребачки културни радници. Почетком 1935 покушало се је са радом на селу у заједници са секцијом Удружења агронома. Међутим више од једне радне колоне није ишло, .јер су месна друштва отказала сарадњу и стварну помоћ. Ево шта вели претседник одбора за рад на селу на крају извештаја тс године: „ ... кад се говори о просветном раду на селу сва друштва истичу како је то њихов највиши задатак и како сви раде на његовом остварењу, а кад се позову да приложе свој обол они на магијски начин ишчезавају или се савршено учтиво извуку. Биланс рада на селу свих ових назови-културних друштава састоји се искључиво у примању разних субвенција за тај рад.” Од осталих културних приредаба клуба важио је истаћи „Матине савремене лирике” на коме је рецитовано око 25 песама наших најталентованијих лиричара, „Вече хорских рецитација”, једна од најуспелијих уметничких приредаба уопште, „Изложбу савремене хрватске графике” са уводним предавањем В. Свечњака, акад. сликара, „Књижевно вече” београдских књижевника, „Књижевно вече” домаћих књижевника. Клуб је својим радом стварно вршио функцију Народног универзитета а примањем формално у чланство омогућио је и приказивање културних фил.мова Коларчевог народног универзитета. Много је било покушаја (аналфабетски течајеви, језични течајеви, савремена градска читаоница, библиотека итд.), много труда и наде уложено, али ... објективне околности ... нису биле склоне да се све то реализује. За ово кратко време свога рада Клуб академичара учинио је много. Омогућио је да се у Бања Луци чује савремена научна реч из уста наших најпризнатијих научењака и тиме подигао Бан>а Луку на степен оних ретких градова који нешто значе у културном животу наше земље.

СТУДЕНТСКЕ КОЛОНИЈЕ ОВОГА ЛЕТА На мору: Улцињ (црногорско приморје) приређује Удружење југословенских медицинара, од 14 јула до 14 августа. Цена, са путом, 800.—дин. Пријаве прима У. Ј. М., Пастерова, 14. Макарска: приређује Студент-

ски летовалишни савез, од 11 јула до 11 августа. Цена 900. дин. са путом (брзи воз). Петровац: приређује Студентски летовалишни савез, од 11 јула до 11 августа. Цена, са путом, 800. — дин. Пријаве за Макарску и Петровац прима С. л. с. у аули Фил. факултета.

Дом Студенткиња

Удружење студенткиња

Удружење Студенткиња, једиио удружење које има за циљ окупљање свих студенткиња на плану културног подизања и економског збрињавања, започело је активније свој рад ове године преко Дома. Већем броју студепткиња омогућен је ове године угоднији живот и рад. Место мрачних и нехигијенских собица у којима су раније студенткиње становале, оне се данас иалазе у светлим и зрачним просторијама свога Дома. Уз добру исхрану и угодне просторије за рад могле су се студенткиње боље и интензивније посветити својим студијама. У Дому и у Удружењу развио се јачи и пунији друштвени живот, који сеђдразо у једном присном другарском односу, друштвеним састанцима, веселим вечерима, спорту, а изван Дома у излетима, разним културним приредбама и предавањима. Овакав заједнички живот учинио је да се ове године Дом подигне и одржи. У почетку постављало се главно питање економског издржавања Дома и оно је успело да се реши заједничким радом свих студенткиња ко]е су потпуно схватиле важност ове установе и улажењем у Дом нарочнто придонелг његовом одржавању. Ушрамо казати да је почетак био веома тежак. Зато што ]е рад у Дому касно почео и скоро кроз цео први семестар Дом био напола празак, бринуле смо се да ли ће та? Дом показати она] успех који смо ми желеле. Жеља Удружења је да о.могући улазак у Дом што већем броју сиромашних студенткиња. У почетку нам је то било немогуће, али данас, када је Дом пун, а уверени смо да ће тако бити и убудуће, ми можедш бар делимично испунит.и свој циљ. Иако је Удружење еамим подизањем Домд помогло известан број студенткиња, оно је сматралода његова дужност није тиме испуњена већ је налазило свпм сиромашним студенткињама повремена запостења у облику кондиција славских послуживања и сличног. Студенткиње, дођите у свој Дом. јер ћете ту наћи све услове за рад и срадину у којој ће вам бити пријатно.

У планини: Делнице (Горски Котар) прире!)ује С. л. с. од 3 јула до 3 августа. Цеиа 850. — дин. Пријаве прима С. л. с. у аули Фил. факултета. Крањска Гора: приређује Акад. друштво „Триглав" (Загреб) од 28 јуна до 20 јула. Цена 200. дин. Пријаве закључене. Дурмитор: приређује Удружење студ. планинара. (Опширније у засебном чланку).

ДУРМИТОР

Летовање Удружења студената-планинара

Као и ранијих година тако и ове. Улружење стулената планпнара органилује свој велики ичлет —летовање и то овог пута у јелном од најлешиих и најпривлачиијих крајева иаше чемље. иа Жабл.аку Цриом Јечеру иепол самог Лурмитора. Сам Жабљак се налачи иа I*l3 м." иалморске виснне и има иаванрелну околииу четииарска шума, јеаеро. и неколико стотипа метара илнад снежиа поља која со никад не топе. Жабљак Дурмитор Црио Јечеро који се ио приролиим лепотама могу мерити са Плитвицама, Триг.лавским језерима, дакле најлетиим крајевима наше земље мада доота неиознати, што је једаи плус више, јер нема оне гужве као у осталим летовалиштима биће дакле ове годнне место на ком ће се окупити неколико лесетииа или можда до стотину студената и студеитншка да се иогле наиорног школског рада опораве н освеже и припре-

ме за нове испите и нови рад који их очекује идуће школске године. Нарочито преимућство, пред морским летовалиштима, овогместа је у томе што поред купања (Црио Језеро> дуго око два километра, широко оно 800 удаљено од Жабака око 15 минута постоји далеко сношљивија температура преко дана и то захваљујући сразмерно високој надморској виснин као и великим комплексима четинарсних шума који се простиру у иепосредној близини. Што се тиче забаве, ту ће битн шах, футбал г пннг-понг, зидне и усмене новппс, библиотека, музика а увече ће се организоватн заблвне вечерп где ће ее забављати, играти певати... У току колоније биће организоване више једнодневних излета

у онолину иао напр.: Бооотов Кук, ЛоденУ ИеКину. Шкрпн;а Леаера нтд.. аатим у многа оно.тиа села која 1»е поолужити као ејајан материјал за проучаваље п упоанавање еоцнјално економеких олноеа у ее.тнма око Лурмитора. Иолааак је 5 ју-та пт Београда вотом до Рудог а аатнм камионима преко Илевал.а до /Каол»ака. Ледпа група 1»е ићи пешке од Плева.ва до Жаоњака један дан пешачења да би прош.та кроз нтванредно леп кањон Та]>е т. ј. преко Левертаре. На повратку једна груна Ке иКи истим путем а друга иде пешке до Фоче а одат.те се спутта еплавом ннз Дриму до Иишеграда а матнм вочом до Београда. Цена боравка рачунају!,и ту етан, храну и воз пзноенКе за прву груну која буде ишла пешице од Пловаља до Жабљака 500 дииара а за другу која тај пут пређе камиоиима 560 дин. Становаl,е се у прпватној

кући у скупним собама а чланови колоније се обавезују на дежурање и одржавање реда. Колегинице и колеге ако желите да са минималним материјалним жртвама, јер цена од 500 динара је заиста мања од других, нарочито морсних летовања опоравите своје здравље а да се усто лепо забавите и проведете, да доживите чар спуштања сплавом низ Дрину, да уживате у прекрасним пределима Дурмнтора и Дробњака, ако дакле то желите, пођите са Удружењем Студеиата Планннара на његово овогодишње летовање. Детаљнија обавештења и пријаве у просторијама \ г . С. П. Стара зграда Университета споредан улаз (до »Пмнермјала«) сваког дана од 6—B увече.

РАД НИШКИХ СТУДЕНАТА Удружење нишких студената једно је од најмлађих студентсннх удружења у земљи. Оснопано 1931 год., оно је тен од реорганизацпје своје од 1935 годане отночело озбиљно да ради н да оставла конкретне резултате нојп су у првом реду плод' колективног п нланског рада свпх чланова његовпх. Рад нојим су овп резултатп постигнути, углавном је- спровођен у два правца. Један, којп је био упрапљен на рад унутар самог удружења, и. други, ноји је нзвођен изван ичл а. Што се тиче п; во! правца, он је дао ове резултате* удружење је успело да учлани око 70 студената из Ииша и онолине. Набавило је свој лонал. Купило велнки број нњпга п установило све потребне одборе к секције, чији је рад уистпнп допрппео пуном »{нзрмнрању исправне академске свести међу члановима. У том правцу најважппју улогу су одиграле Културна секција и Зидне новппе чији је рад првенствено био сконцентрпсан на правилно упознавање соцнјално-економских проблема и њиховом значају у данашњем друштву и науци. У сполјНом раду удружење се првенствено ангажовало за сваку кул-

турну аицијУ Ниша. Међутим, нмајући у виду велику ааосталост и инертност средпне у иојој живи, Удружење је у много прилииа било принуи*но да са-мо предузима иницпјативе у тоие нравцу. Таио је до сада ирипремило п извело велиии број иултурнпх приредаба и подухвата. Међу и>има од примарног су значаја предавања, рецнтативни хор, две изложое месних слииара и усмененоввне. Знајући пак и за чињеницу: да се данас свакн омладинсни рад не може сироводити само ироз удружеше, нншии студенти су предузели неие аиције и нзнан њега. Таио је поведен поирет за реорганизацијом Иародног универзитета, ноји, истина, није успео, али чији иеуспех лежи изван одгонорности нишиих студената. Затим, 22 марта 1936 г. одржана је прва омладинсиа антифашнстичиа конференција, прва ионференција ове врсте у земњи на којој је гонорио један од делегата са ионгреса у Брислу. Псто таио организован је и мировни покрет, чији је рад служио иао база за стнарање додира и нолаборације између свпх омладинских редова у месту и околиии.

Страна 10

Т, н к _ псакци.ши - Вогдан 11о,и.А, от. правц, Фрцндтовц И Бввгрцд Грцфвчв,. унотннчки ццвод „Пдцнетц- (Грет. Ид. Обрадовнкц) Вдп, ник и > реднив I д " Беогрвд, Ускотк« У л. «р. *. Телефв«. «?. ЈО-714

„С Т У Д Е Н Т“

Број 5