Студент

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

У овим тренуцима, на крају ј 1 једне плодоносне године прове- 1 дене у стваралачком раду за 1 добро нашег Универзитета, нас ( омладине и народа чији смо < верни синови, упућујемо, ми « студентска омладина, своју прву I мисао, свој братски срдачни поздрав вама, свршени матуранти! ( Вама, млади наши пријатељи, } нашим сутрашњим сарадницима } на великом делу народне и опште } људске културе, нашим сабор- г цима за племените и свете ци- п љеве младога покољења. У овим ; тренутцима, ми вам искрено пру- ( жамо руку, ми вам честитамо } ваше успехе у школи, придру- } жујемо се вашој разумљивој сре- ( ћи што ћете већ сутра постати } студенти. Поздрављамо вас, јер смо свесни да поздрављамо једну генерацију која познаје своје ] дужности, али зна и своја права, ( генерацију коју воде и одушев- ( љавају највиши идеали људскога , стварања и која ће као са- } ставни део широког и полетног } фронта целокупне омладине ј успети да нашом покољењу обез- ; беди и извојује ведар и весео живот, сигурну будућност. По- } здрављамо вас као своје најбли- •, же другове. : гт хг ( Данас сте ви на нашем Универзитету. Данас сте ви оства- { рили оно што сте годинама имали ( пред очима као велики идеал: ( бити високошколац, упознати на- , учне истине, постати културни { радник. Дванаест година сте ви о томе мислили идући у школу. И онда када сте срицали буквар, : и касние када су вас мучиле 1 неправилне деклинације, па чак 1 и ту скоро када сте у сивој и често тужној стварности једне 1 несавршене школе постепено до- 1 лазили пред видике са којих сте с сазнавали да вам она ни из да- Е лека није одговорила на све оно за што сте ви тражили од- * говор. И онда када вам је било ' јасно, и управо онда, да живот, 1 ис'Х)рија и друштво око нас * имлју још пуно и много чињени- 1 ца од којих смо били одвојени, 1 за које нисмо знали, ви сте ве- 1 ровали да ћете ипак једном има- ( ти прилике да научите све оно 1 што вас занима, све оно што вам није јасно. И то сте своје веровање везали за своје студије. Везали сте га за ваше научно изграђивање на Универзитету. Ништа вас у томе није могло да поколеба. Ни невесела збиља око нас, ни свакодневна тешка борба за хлеб и књиге. Ни чињеница да масе интелектуалаца немају посла, да читав један слој омладине доживљује трагичну судбину људи који немају будућност... Ни онда када сте одлазили на часове гладни, цвокотали у смрзнутим таванским собама. ви нисте губили веру у себе, у своје руке, у руке којима сте заветовали једно: да створе срећнији живот. Јер, на жалост, ми где припадамо генерацији која је срећна самим тим што је млада. „Срећно ђачко доба“, „безбрижна младост", то су за нас појмови које не познајемо. Ми их знамо као далеку магловиту слику прошлости. као атрибуте који припадају „добрим, идеалним. предратним генерацијама‘‘, оним генерацијама које су, „нама насупрот" биле пуне полета, идеала. одушевљења..." Ми сви. огромна већина омладине, припадамо угњетеном покољењу. Па чак и они који не мора да брину за иајосновније потребе, за хлеб, чак и они чији.м родитељима судбина није бмла маћеха, реците, зар су и они срећни? Не. И њих даве бујице нерешених проблема. Ни пред

њима светле будућности. Ни пред њима сигуран пут у живот, ни за њих није извесно хоће ли бити инжињери, професори, носиоци културе, хоће ли бити оно чему су посветили све своје снаге, своје најбоље способности. Ево, у таквој ситуацији, постајете ви високошколци. Руку на срце, она није завидна. А, ипак, она је данас далеко боља него што је била пре три или четири године. Пре три или четири године огроман број наших другова студената гладовао је формално. Хранио се отпатцима из болница, становао на недовршеним грађевинама, пропадао брзо. Три хиљаде наших колега живећи под таквим условима ј добили су туберкулозу. Аданас? Данас, иако смо још увек далеко од тога да остваримо све своје праведне захтеве, ми имамо своје мензе: студенти гладују мање. Данас ми више не плаћамо високе школарине и таксе: више синова сиромашних слојева народа могу у школу. Ви, уосталом, о томе знате. Али из тога треба извући доследно закључке. Ако се омладина удружи, ако је јединствена у својим захтевима, ако ]е неодступна у борби за своја права, могу се, - усред ових данашњих прилика постићи најпотребнији, најбитнији, резултати. И ми смо неке од њих постигли. Прочитајте наш данашњи уводник, и видећете шта смо урадили. Ево, ви долазите на Универзитет на коме учи једна омладина која је показала да је пошла исправним путем. О томе сведоче резултати њених напора. Ви долазите на један Универзитет чији су студенти схватили своје дужности, и схватили путеве којима се својим дужностима одговара. Ви долазите, и треба да запнете. Треба да се придружите широком и непобедивом табору уједињене студентске омладине. Увереии смо да ћете ви то учинити. То утолико пре што су основе нашега даљега рада ударене и цементиране најсветлијим примерима самоодрицања и пожртвовања читавих генерација пре вас. То и зато што су сви наши напори конструктивни, што служе истини, науци и непресушивом извору највиших културних тековина: народним масама. Када ћете се на јесен наћи на нашем Универзитету, знајте да нећете никада бити усамљени. И знајте да ћете моћи да продубљујте све оно што вас занима. Иза вас ваша моћна удружења. Удружења која вас че| кају раширених руку. Којима је потребна ваша млада снага, ваш полет и жеља да радите ј стваралачки, удружења која су, исто тако, потребна свима нама, акожелимо да радимо стварала, чки да будемо студенти у најбољем смислу речи. Прекотридесет стручних, економских, културних и спортских организација ( на нашем Универзитету, ево шта вас очекује! Очекује вас ' рад у њима, борба кроз њих. Борба за нашу ствар, за ствар омладине, за потребе свих сту. дената. г Најзад. очекује вас научнг г рад. И боље, он у првом реду ‘ Када долазите на Универзите! - ви треба да постанете носиоцг - знања, толико потребног народ 1 ни.м слојевима. Синови људи којl - су са пуно са.мопрегора жртво I вали све да нас оспособе, синов! з наших пле.менитих народа, с.ме \ мо ли ми окренути научно оружј е противу њих и њихових потреба I I Смемо ли учинити издају прем

њима. Или се не ставити у њихову службу? Не, то не смемо учинити. Све своје снаге употребићемо за ствар наших народних маса. И онда када у својим кабинетима будете радили хемију, физику и све остале природне науке потрудите се да своје знање искористити за потребе оних који немају могућности да их уче: за потребе сељака, целога народа. И онда када се будете оспособљавали за добре лекаре, будите поносни што ћете своје знање моћи да употребите у службу широких, несрећних, самих себи остављенихмаса по Босни и Црној Гори, у Источној Србији, маса оболелих које нико не лечи, а чија судбина мора да занима нас поштене интелектуалце. Своју свакодневну активност, свој научни рад, своје друштвено, културно, омладинско и свако друго делање ставити у службу најживотнијих интереса целокупне омладине и читавог народа, то је оно што треба да учинимо ми, интелектуална омладина. То је чињеница које сте ви, сумње нема, свесни. Одрасли под условима мучне и неодступне борбе за опстанак, усред једне тешке ситуације народа код нас и на свим странама света, одрасли у времену тешком и озбиљном, ви, наши нови другови, схватате да је питање поштења, питање савести свакога појединца бити уз народне масе и са њима. Тек тада добија сваки рад, научни и друштвени свој прави значај, свој смисао, своје оправдање. То су перспективе које стоје пред вама. Придружити се великом послу студентске омладине, активно учествовати у студентском животу, животу прожетом борбом, радом, али и правим омладинским расположењем и ведрим оптимизмом према нашој будућности, радити културно и научно, оспособити се и своје способности везати за судбину народа, то су задаци нашега студентства. То су велики задаци. Али, велика је и неисцрпна нашаснага, незауставиво јенаше одушевљење. Поздрављајући вас, браћо на ша, студенти прве године, ми ! знамо да ћете ви схватити своје дужности. Ми смо срећни што поздрављамо једно покољење које ће освежити, и новим полетом младости допринети ствари нашега студентства. Стежући вам пријатељске руке, ми желимо да их ујединимо, да их искујемо у челични ланац студентског покрета. Ми желимо да се ујединимоза остварење наших циљева: За слободну науку на слобод ном Универзитету! За ведар и весео живот младог покољења! За права народа и његове слободе! У то име, у име залагања за остварење тих идеала који сви желимо и које ћемо остварити, нека сте лобро дошли! Живели!

Зашто смо за демократију?

Светски омладински конгрес у Женеви, тај јединствен догађај у историји омладинског покрета створио је основу за међународну сарадњу омладине и за координацију њених напора у борби за мир и екопомска права. Омладина, запојена демократским и антифашистичким духом спремна је да се бори у одбрани свога најдрагоценијег добра, мира, и свима снагама подржава покрет који је никао у Женеви. Она то чини с у толико већим убеђењем што сматра да је борба за мир, као и борба за слободу и напредак,њена историска мисија. Она је свесна да је неопходно, да би се мир одбранио, да се тачно одреди одакле му прети опасност и да се против те опасности бори. Сваким даном постаје све јасније да владе извесних држава свесно и систематски руше међународни ред. На место политике засноване на међународним уговорима и поштовању међународног права долази политика свршеног чина и насиља. Таква аван туристичка политика свакодневно угрожава европски и светски мир. Све донде докле се борба омладине за мир не окрене против оних који носе одговорност за овакву ситуацију, у првоме реду против фашизма, не може се остварити победоносна одбрана мира. Исте оне мрачне силе које угрожавају мир хоће да униште и слободу и напредак широм целога света: оне стају на чело крсташког похода за уништење демократије у Европи. Може ли омладина да остане неутрална у тој борби између демократије и фашизма? НЕ! Она то ншпи може нити сме. Њено је место у редовима демократије. Зато што омладина претпоставља слободу удруживања и договора принудној организацији у фашистичким и милитаристичким удружењима зато је за демократију. Зато што омладина претпоставља слободу речи и штампе фашистичком униформисању мисли и концентрационим логорима зато је за демократију. Зато што омладина претпоставља слободан културни развитак, слободно стваралаштво уништењу дела највећих светских мислилаца и песника зато је за демократију. Зато што омладина претпоставља поштовање човечје личности и братске односе међу народима мржњи народа и раса зато је за демокротију. Зато што омадина неће да препусти фашизму своју отаџбину коју воли зато је за демократију . Зато што омладина више воли мир и напредак човечанства него рат и уништење зато је за демократију. Зато што демократија пружа омладини могућност да се бори за здравији, ведрији и културнији живот, за срећнију будућност омладина брани демократију. Ми на својим заставама исписујемо борбу за демократију, борбу против фашистичког варварства. Још је време да се уклоне опасности које прете миру, слободи и напретку. Битан услов зато је да се демократске и антифашистичке снаге омладине чврсто уједине са народом у борби, како у свакој појединој земљи тако и у целом свету! Јединство је први услов победе.

Пастор Жезекел у Београду

Крајем прошлог месеца посетио је Београд пастор Жил Жезеиел, потпретседник Светсиог сабора за мир коме су претседници Пјер Кот иЛордРоберт Сесил. Пастор Жезекел се интересовао за мировни понрет у нашој земљи и у ту сврху посетио је сва друштва која раде на спровођењу одлука Светског сабора за мир и Светског омладинског конгреса. Нарочиту пажљу посветио је Београдсном омлалинском одбору за Мир. У његопу част Лига жена за мир и слободу прирелила је па Универзитету Акалемију за Мир, на којој је говорио сам пастор Жезекел. Пуна саланове зграде Универзитета с пажњом је пратила његово предавање и на ј крају га позлравилабурним аплаузом.

Пастор Жезекел је такође посетио и нашу редакцију, којом приликом је дао за »Студснт« следећу изјаву: Каква је улога студената у борби ва Мир? Прворазредна. Мир неће доћи сам. Он се може постићи само по цену великог напора, напора интелигенције и технике. Тај напор морају истовремено поназати и владе и народне масе. Од велике важности је у томе улога студената. Они сами треба да проуче проблеме мира, а затим да то пренесу у широке радне слојеве. Они морају ту употребити сав снтузијазам своје младости и свога зпаља. Они су позвани да буду у првнм редовима, носећи тешку али величанствену одговорност за будућност. Ако ту будућност они буду припремали само у свом интересу и 1 у сноју корист, онда ће бити нових ' поробљаван.а, нових ратова и нових пораза, које они проузрокују. Али ако се свим снагама заложе, па ма шта их то коштало, да служе правичној и илеменитој ствари, да служе најбитнијој инајвећој од свих: Миру, онда ће осигурати за све људе и све народе епоху прогреса, братства и слободе. I Како Је напредовао покрет Свет. саб. за Мир и његови планови? Неколико месеци, колино је протекло од Бриселског конгреса, обележавају неоспорни напредак. 3?. то се донекле дугује и његовом Главном одбору, који је имао седницу прошлог месеца у Женеви. Било је заступљено 27 земаља а и 22 међународне организације. На дневни ред (Наставак на 8 страни).

ПАСТОР ЖЕЗЕКЕЛ У РЕДАКЦИЈИ , СТУДЕНТА“

Број 5

„С Т У Д Е Н Т“

Страна 3