Студент

СТУДЕНТ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА СИМИНА 14, ЧЕКОВНИ РАЧУН 57.730

РЕДАКЦИЈА ПРИМА: СВАКОДНЕВНО ОД 1012 ЧАСОВА

ПРЕТПЛАТА: тромесечно 8 дин. полугодмшње 15 дин. годишње 30 дин.

РУКОПИСЕ доносити у редаклију, слати путем удружења, или ставити у орманче у О. С. М.

Београд, крајем септембра Са овим, шестим бројем нашега листа, улазимо у нову шкалску годину. И зато, сматрамо за потребно да, на почетку подвучемо неколико ствари. „Студент” је, у бројевима који су већ изишли, изнео, колико му је било могуће, слику наше активности на Университету. Он ће наставити да врши тај задатак, иако ће релативно мање места поклснити чисто техничким извештајима удружења. И то, напросто због тога, што се до сада јер се први пута на јавност с тим излазило морало изнети шта заиста раде наша удружења, та удружења на које је један део јавности и студената, заведен интригантском кампањом извесних кругова, гледао с неверицом. Ми нисмо хтели да у празно дискутујемо с тим круговима ми смо изнели шта раде наша удружења, и тиме најбоље одговорили. Ми ћемо наставити и у том правцу, али ћемо на том делу листа све више посветити места постављању проблема како да се још унапреде наша удуружења и реше студентска питања у правцу у коме смо почели, нарочито с нашим уводницима. На тај начин, „Студент“ ће бити, све више, и регулатор и критичар рада студентских удружења, њихов најбољи помагач при решењу свих питања која интересују њих и студенство. Много више места но до сада редакција мисли да посвети и обавештењима о животу студената у иностранству. И то не само због тога да о њиховим колегама у целом свету обавести све студенте, већ и да истакне њихова искуства и напоре, које и ми морамо искористити. Наша велика анкета о великим студентским покретима у читавом низу најзначајнијих земаља, коју почињемо у овом броју са написом о данас толико актуелном покрету кинеских студената, и наши напори за зближењем студената Балканских земаља, обележиће активност у том правцу. Напокон, поред много више пажње која ће бити посвећена ове године толико актуелним задацима подизања општег 1 хултурног и спортског живота I студената, „Студент“ ће доно- < сити из земље и иностранства . и најзанимљивије вести са : свих поља друштвене делатност, којз интересују студенте, а I које у другим листовима не . могу наћи. Наши ступци оста- I ју, поред тога огворени свим ; студентима, за њихову сарад- I њу у свим рубрикама и по- 1 стављање свих питања. Традицијама нашега универ- < ситета и животу ранијих сту- ( дентских генерација пссвећу- I јсмо ми, први, такођер њихо- 1 во место, и то, као шго се ви- 1 ди, почевши од овога броја. 1 Хоћемо да се сви упознамо са \ прошлошћу наше школе, са

напорима наших претходника, са оним дакле о чему нажалост до данас сви толико мало знамо. На тај начин, хоћемо све више да учинимо од „Студента“ лист у коме ће сваки студент моћи да нађе оно што ће га заинтерессвати и поучити. Хоћемо да наш лист псстане закста, и у пуном смислу речи трибина читавог данашњег стуцентског покољења. А да би у томе успели непотребнс је то нарочито истицати Редакција рачуна ове године на још живљу сарадњу и помоћ свих студенага и удружења. „СТУДЕНГ*

КО УПРОПАШЋУЈЕ СТУДЕНТСКУ ИМОВИНУ?

Проневере у мензи „националних" студената

1 Почетком летњег семестра [ школске 1936/37 год. Универ, зитетске власти су потврдиле > правила новој студентској мен> зи као секцији Удружења ју( гословенских студената, обаве, зале су да плаћају кирију од • 2800 дин. месечно за просторије мензе, и као помоћ за почетак рада доделиле новој мензи 10.000 динара. Исплата кирије врши се новцем из Фонда у који су студенти уплаћивали по 10 дин. за постојеће студ. мензе, а сума од 10.000 дин. из прилога за студ. мензе које су пријатељи студената приложили. 1 маја 1937 год. требало је да менза Удр. југословенских студената почне са радом, Просторије и материјална средства била су обезбеђена. Требало је још само нешто: озбиљности, свести о одговорности и поштења оснивача мензе, па да менза отпочне са радом. Али, као оснивач мензе нашли су се једни гхоред других бивши чланови, одлуком Универзитетских власти растурене терористичко-фашистичке организације »националних« студената »ОРНАС«-а, познате студентима и широј јавности по убиству студента Жарка Мариновића и многобројним другим терористичким подвизима, и присталице ЈБотићевог фашистичког »ЗБОРА«-а. Према замисли оснивачатребало је да та менза послужи као политички штаб горе наведених чисто политичких група, где би се организовали напади на Универзитет, Студентски дом, остале студентске Мензе. поједине студенте итд., као што су то чинили, како је јавности познато, последње две три године. И ако се од ове дружине није могао о-Јекивати никакав ксмнструктиван рад, њихови последњи поступци превазишли су свако очекивање. Њихова дрскост, неозбиљност и непоштење дошли су до пуног изражаја. Следеће чињенице најбоље ће то посведочити. Према обавези из уговора Универзитет плаћа од 1 маја о. г. кирију за просторије и плаћаће до 1 новембра о, г. За сво то време менза није ни један дан радила. Шест месеци по 2800 дин. или укупно 16.800 дин. плаћа се од новца који су студенти, по 10 дин. семестрално, прилагали за своје мензе, за просторије у којима станују неколико оснивача мензе Удружења југословенских студената! Та сума новца је пролала 1 за сирзмашне студенте кривицом оснивача мензе! Ето прве чињенице, која по- < казује колико је озбиљности и

свести о одговорности код те господе! Ето примера како та господа мисле да се неодговорно може расипати новац, који сви студенти прилажу за свој сиромашне колеге! Али то није све. Студент шумарства Гале Милић, члан бившег »ОРНАС«-а, коме су оонивачи оставили да руководи пословима мензе преко ферија, задржао је за себе кирије за месеце јуни и и јули у износу од 5.600 дин., и изгубио се из Београда! Овим је он оштетио Универзитет, који мора да плати према уговору, поново кирију за месец јуни и јули. Ето доказа какво је поштење и какве су моралне квалификације баш оних међу њима који треба да руководе мензом! Шта би се све дешавало, кад би менза отпочела са радом? За сад оволико. Јасно је да су ове чињенице довољне да се сваки поштен студент и сва поштена јавност

увере колико је код тих људи, који сами себе називају »националним«, поштења, озбиљности и свести о одговорности, пред студентима и јавношћу, или боље рећи непоштења, неозбиљности, распојасаности и разузданости. Тим пре је веровати да су се Универзитетске власти, које су са овом дружином имале великих тешкоћа и главобоље, у то увериле. И зато сваки студент после овога, с правом очекује да ће Универзитетске власти, пошто су се оснивачи ове мензе морално дисквалификовали, ставити ван снаге своју одлуку о одобрењу ове мензе, да ће извести пред дисциплински суд њене осниваче зог расипања студентског новца и да ће од њих тражити накнаду штете у износу 26.800 дин., колико су им издале за кирију и као помоћ; затим да ће студента Милића дисциплински казнити и гужити кривичном суду због проневере, тражећи уз то накнаду штете у износу 5.600 дин., колико износе кирије за месец јуни И јули. Само на тај начин биће враћен натраг новац, који је био намењен сиромашним студентима, а несавесни, неозбиљни и непоштени и анационални оснивачи мензе примерно кажњени. М.

Живот и рад студената у Сремској Митровици

Као и сви студенти у провинцијским местима, и студенти Сремске Митровице имају свој живот, своје жалости и радости. Присиљени махом да живе? далеко од својих културних центара, од Универзитета, од Београда и Загреба, они желе да колико толико помогну себи и својој средини. Сремска Митровица, малени градић, удаљен свега два сата возом од Београда, живи једним успаваним паланачким живогом. То најтеже пада омладини и студентима. Данас студенти живе под много повољнијим приликама. Бар што се гиче свог друштвеног, културног и стручног рада и живота. Уједжвени око свога „Удружења студената” које су студенти основали спонтано и са одушевљењем пре две године, живот њихов постаје пунији и лепти. Удружење младо или „новорођенче” како су га студенти сами прозвали напредује рапидно. Из ничсга, тако рећи, стварају студенти сами један нови културни центар у Сремској Мнтровици. Један нов фактор постали су ти студенти до јуче расцепкани и невидљиви. И ако доста малобројни, јер велики број одлази преко године на Универзитет. у војску или на испите и долазе кући тек на Божић, Ускрс и велике ?стње ферије, ипак они који остају оаде пуном паром. Ради се на уписивању што већег броја чланова како редовних тако и ванредних. До данас има око 80 чланова. Сарађује са колегама који су у Београду и Загребу. После отварања својих просторија које су постале омиљено састајалиште омладине, оснивају се секције: музичка, културно просветна, дилетантска. Покрећу се Зидне новине, отвара се библиотека са лепим бројем књига, набављају се часописи, новине итд. Све је у знаку стварања. У сврху народног просвећивања студенти су организовали читав низ предавања у сарадњи са нашим културним радницима из Београда. У жељи да раде за целокупну омла-

дину и митровачко грађанство, студенти сарађују у многим културним градским друштвима. Грађанство, пријатељи својих синова и своје узданице, помаже их свесрдно. То се најбоље видело у даривању и помагању од стране митровачких грађана као и сарадњи коју је указала нестудентска омладина удружењу приликом одржавања својих приредаба. Да би могли давати потпоре сиромашним својим друговима: за упис, школарину, за уџбенике и остало, студенти су одржали неколико успелих забава. Сем тога одржавају се редовно села, врло популарна међу грађанством и омладином. Сав тај рад захтева велике напоре и пожртвованост. И ако малобројни и притешњени свакодневним бригама, студенти свесни своје улоге, желе и даље да раде на просвећивању своје средине. Они знају да и сами зависе од те средине, од тог народа и да се кроз тај рад и сами просвећују и постају људи широких видика. Читајући редсопс свој лист „СТУДЕНТ” и упознава јући се преко њега са осталим колегама и удружењима у нашо земљи, студенти желе да се усавршавају и у свом приватном и јавном животу. Нови задаци су на ви дику: треба организовати штс чвршћу сарадњу са београдскиг колегама и стручним удружењима треба створити фонд за помагањс и давање позајмица сиромашниу колегама, треба набавити много нових уџбеника, треба наћи нове просторије које би зими могле послужити за учење и тд. Студенти свесни ових потреба и тешкоћа које с\ с њима у 'вези захваљујући свомс јединству и својој организацији у лазе сада у нову брбу са великиг искуством и нови.м снагама, са новим полетом и јасним циљем: з? просвећивање свог народа, своје средине, својих колега, за бољу и срећнију младост у својој малој Митровици. КОЛОНИЈА С. Л. С. у Петровцу н м

До сада је бнло случајева да су поједине колоније нзгледале у многоме другчнје, како у погледу односа између самог чланства тако н у поглеДу односа са мештаннма. У таквим случајевнма чланство је бнло нсцепкано на мање групнце и једини заједннчки контакт били су ручак и спавање. Ова колонија међутнм, значн велики корак напред. Дугогодишњи исправан омладински рад на Уннверзитету био је предуслов овогодишње колоније. Педесет чланова и чланица колоннје решило је на првом свом скупном састанку да се рзскрсти са старом праксом и да се живот у колонији у свим његовим манифестацијама организује. Биланс једноиесечног рада ових секција изгледа овако: 1. Спортска секција. Спе*цијализирања није било; све врсте спорта билс су упражњаване; одбојка, хазена, пинг-понг, пливање, лакоатлетика, футбал и излети, и то све брижл>иво организовано. Ништа није остав. Ђено спонтаности. Заједничким напором изграђена су игралишта за одбојку и хазену. Одржана је и једна футбалска утакмица са иетровачким омладинцима с којима смо се на тај начин зближили. 2. Хор. Три четвртине чланства било је у хору, који је према томе* одиграо знатну улогу у упознавању и стварању јединствености код учесника колоније. Спремљено је пет песама: »О класје моје« од Шантића, »Светли гробови« од Змаја, као и песме »Рат«, »Студент Мирко« и »Шегрт«. 3. Зидне новине. Издато је пет бројева уз општу сарадњу и интересовање. Један број био је посвеђе*н миру, други Шпанији, трећи Жени, кога су издале искључиво колегинице; како озбиљни чланци тако и хумор углавном су говорили о животу у колонији, једчом речју биле су наше, отуда им вредност доказана општим интересовањем. 4. Приредбе. Било их је пет, од којих једна велика забава на општинском тргу. На забаву су сем Петровчана, који су и иначе били редовно уз нас, дошли и сељаци из околних села. Забава је за овај крај претстављала догађај првог реда. Програм ових приредаба био врло разноврсан: звучне репортаже, рецитације, позоришни скечеви и игранка. Све са просветном тенденцијом шго је приредбама давало још забавнији карактер. Успеху на приредбама много је допринела позоришна група, којз је у току колоније спремила и извела око петнаест скечева и у чијем је раду учество.вало око чланова колоније Овај и овакав рад повезао је чланство чврстим везама пријатељства » сарадње што се је стално манифестозало, како у свим заједничким акцијама, тако и у приватним односима. Цела група била је компактна целина. Сви су били задовољни и предано радили на опшгу корист сем једне групице познатих саботера јединства студентског покрета и сарадње са универзитетским властима Ратка Шатеђић, Косара Вељковић, ст., Александар Стојковић, ст., Дарко Богосављевић, ст., Лаза Цвитков, ст., који су и овде дошли с мрачннм намерама. Исправност рада и установљени »дани слободне критике« онеМогућили су свако закулисно роварење и непоштено подметање јер је свако имао могућности да слободно критикује све што није исправно. Радна колонија излучита их је као страно тело из свог организма и бојкотовала их, Ведар, трезвен, прави омладински живот вођен на колонији, затим приредбе, створили су код мештана симпатије према колонији и на тај начин осветлили образ свом поштеном студенству. Срдачан испраћај и жеља да им поново дођемо најбољи су доказ нашег исправног рада.

Т. Стефановић

Страна 2

„С Т У Д Е Н Т"

Број 6