Студент

Међународна конференција Светске студентске заједнице

у Паризу

Чињеница је да студенти учествују данас много активније но пре, у друштвеном и народном животу. У Сједињеним Државама као и у Шпанији, у Енглеској као и у Југославији, у Кини као и у Аргентини, студентски покрети су развили велику делатност и постали значајним фактором у животу њихових народа. У животу студената појавили су се нови проблеми: незапосленост интелектуалаца, проблем нумерус клаузуса, питање универзитетских слобода, и пре свега проблем друштвених и националних одговориости интелектуалне омладине: веза са осталим слојевима народа, учешће у акцији за одбрану мира и за слободу као условима за културни напредак. Данас су главни проблеми пред којима стоји целнна студентске омладине, макаква била њена социјална или филозофска оријентација, у великнм линијама исти: живети радећи у миру и слободи, бити социјално корисним, стварати. Тиме се и објашњава чињеница да су све чешћи састанци, да је све интензивнија сарадња између студентских организација различитих праваца. Циљ Светске студентске заједнице за Мир, Слободу и Културу, основане на Светском студентском конгресу децембра 1934 у Бриселу, био је одувек тај да омогући састанке и сарадњу, измене информација и искустава међу различним студентским организацијама које учествују у борби за мир, слободу и културу. Актив(ност коју је од свог оснивања развила Светска студентска заједница донела је већ конкретне резултате и између осталих први пут сарадњу студентских покрета Кине, Индије и Јужне Америке са европским студен'гима. Истовремено њена активност није ометала делатност осталих међународних студентских организација које раде искључиво за своје одређене циљеве, стручне, политичке, конфесионалне итд. Да би се омогућило проучавање и заједничко заузимање става различитих студентских организација према оснонним проблемима студентског живота, и да би се ојачала сарадња студентских , организација за одбрану мира, слободе и културе, Свет. студентска заједница сазвала је приликом Међународне изложбе у Паризу једну међународну конференцију претставника великих студентских организација из целог света.

-25 августа, у Великој сали Хемиског дома у Паризу били су заиста окупљени претставници студената из целога света. 150 делегата, из 36 земаља, велики број посматрача и претставника Међународних студентских организација, као што су СIЕ Међународна студентска конфедерација Савез хришћанских студената. Међ. унив. федерација за Друштво народа, Социјалистичка студентска интернационала и тд. На почасној трибини претставник Париског универзитета проф. Шаплен, ректор Мадридског универзитета Гаос, кинески професор Ванг, итд. претстављали су живе снаге науке, и својим присуством

најбоље потврђивали јединство професора и студената. Од студентских организација, које су биле претстављене треба споменути: Св.е организације енглеских студената, Репрезентативно удружење Белгиских студената, Национални савез Чехословачких студената, Општи кинески студентски Савез, Америчка студентска унија, Шпански студентски савез, Демократски студ. савез Бразилије, Норвешки студ. савез, Индонески студенти, претставlници покрета Београдских студената, Бутарских, Румунских, Пољских, Грчких итд. Никада, ни на једној студентској конференцији није било претстављено толико великих н репрезентативних студентских организација, и, нарочито, ни на једној није

било толико делегата из дале* ких земаља Азије, Северне и Јужне Америке. Већ сама та чињеница довољна је да подцрта развој осећања одговорности код студената и њихову жељу за заједничким напорима и сталном сарадњом, у националном и међународним размерама, учине ефикаснијим своје напоре. Београдски студенти били су заступљени преко претставника Акционог одбора стручних удружења, Културног и Мировног одбора и редакције »Студента«. Делегацију су сачињавали: Иво Рибар, као претседник делегације, Ђорђе Ковачевић, Оливер Минић, Јелка Милић у име А.О., Ђура Нинчић у име Културног и Мировног одбора, Богдан Пешић, уредник »Студента«, и Полежина, секретар удружења студената у Паризу. Конференција је дискутовала три главна проблема: проблем нумерус клаузуса, незапослености интелектуалаца и университетских слобода, питање улоге студената у друштвеном и народном животу, и њихових задатака у међународној заједници. По првој групи проблема, после уводног реферата И. Рибара и опширне дискусије, конференција је изгласала једно заједничко становиште у коме се резимира дискусија. У томе документу се, између осталог каже; »Незапоселност и/нтелектуалаца са својим последицама, као појава која је у основи измене положаја студентске ом-

ладине, постала је друштвени проблем који ставља у питање будућност науке, културе и привреде појединих земаља«. Зати.м се објашњава сама појава, која узима два главна вида: облик незапослености у ужем смислу, и, као масовну појаву, чињвницу да интелектуалци, бивају приморани да преузимају запослења која немају никакве везе са њиховим студијама, са оним зашто су се спремали, и чиме друштву морају бити корисни. Да би решили овај проблем, владе појединих земаља предузеле су читав низ мера, које се могу поделити у две групе: прво, у мере које су ишле за прилагођавањем понуде потражњи путем регулисања избора позива и фаворизовања појединих струка, заједно са тзв. »мерама кризе«, као што су продужена школовања, дужи стаж, радни логори итд. У другу групу спада низ мера које иду за ограничењем броја студената, по-

знатих под заједничком ознаком »нумерус-клаузус«. Већина студентских организација а својим једногласним ставом и сама конференција је била најбољи израз те тенденције подигле су се против ових мера, сматрајући, као што се каже у том документу »да нумерус-клаузус не може бити решење питања незапослености интелектуалаца, јер је хиперпродукција интелектуалаца само пр|гвидност према стварним потребама друштва«. Међутим, каже се даље, студенти су се дигли против ових мера и зато што су увек ударале »на саме принципе университетских слобода, принципе на којима се одувек темељило више образовање«, и што су увек биле праћане даљим укидањем университетских слобода. Став студената се не исцрпљује у овом негативном ставу. Доказ зато је и низ предлога великих студентских организација, за решењем ових проблема. У томе смислу и сама конференција се изјаснила за позитивно подупирање свих таквих предлога, и формулисала неколико нових: треба ићи за стварањем тржишта за интелектуалаца, путем стварања нових места за њих, организацијом јавних радова, помоћне службе народу, успоставом обавезне помоћи за иезапослене интелектуалце итд. »У исто време конференција се изјашњава против сваког ограничења университетских слобода,

уверена да виша настава мора бити приступачна свима и потпуно слободна, јер је то основна гарантија за напредак науке и културе«. »Резултати постигнути у правцу остварења оваквих предлога у неким земњама, а нарочито од стране владе Народног фронта у Француској, показују да је могуће на тај начин М'НОГО побо.Ђшати положај университетске омладине«. По друге две тачке дневног реда, дискусија је донела много материјала и искуства из ских земаља. О њима ћемо у кашем следећем броју опширније писати, али је већ сада важно рећи да је резултат тих дискусија јасно показао, да се огромна већина различитих студентских организација и покрета одлучно оријентише ка схватању друштвених и међународних одговорности студентске омладине, за коју служба народу, култури и миру, има да буде највиши закон. Примери студ. покрета у читавом низу земаља најбоље су већ на делу посведочили овај нови став маса студентске омладине у целом свету. У оквиру ове конфереиције, делегације из појединих делова света, одржале су такођер своје састанке. Међу осталима и четири балканске делегације: Румуније, Бугарске, Грчке и Ју-. гославије. На томе састанку успостављен је први организованији контакт између студената ових земаља, у оквиру принципа Светске студентске заједнице, и проучене практичне мере за остварење ове сарадње, која је већ постала горућом потребом студената Балканских држава. Конференција је завршена избором новог секретаријата Светске студ. заједнице и Међународног савета. Уопште узевши, овај међународни студентски састанак показао је својим резултатихма огромну промену која је настала у студентском животу за неколико задњих година. Од малих група, студенти који су поборници мира, слободе и културе, претворили су се у велике, опште-студентске покрете. Студентока омладина ставила се је, преувимајући тако своје најбоље традиције из прошлости, поново, као целина, у службу народа. Университети, као целине, постали су опет жаришта напретка и праве културе. А то све зато како се каже на крају једне резолуције конференције, >што су својим искуствима студенти научили да морају бити јединствени у својој борби за право на културу, изнад њихових политичких, философских и религиозних разлика, јер је њихово јединство и сарадња њихових организација, основни услов за успех њихових напора«. Универзитетска омладина 1937, заиста је показала своје лице. Она је поставила своје, студентске проблеме и заузела став по њима, заједнички. Она је нашла опет, као целина, своје место у народу и друштву, Она је на тај начин позитивно решила проблем њеног положаја у ма кризе, и отворила јасне видике својим будућим напорима.

Студелти • обновите • сво/у • претплату

Индонезија Индонезија која има преко 50.000.000 становника (нема ниједне школе у којој се настава предаје на матерњем језику. Настава и званични језик холандски. Уједињени студенти Индонезије (Перхимпунаи Пелаџар пелаџар Индонезија) захтевали су једном резолуцијом од холандске владе дозволу да се настава у основним и средњим школама предаје на матерњем језику. Инспиратори ове резолуције изгнани су за св.а времена са холандских универзитета. Идући број излази 15 октобра т. г.

Аргентина У Аргентини већ одавна постоји покрет за реформу универзитетске наставе. Тај покрет има за циљ да измени застарели метод наставе на Унизерзитету који је преживео и не води рачуна о стварним потребама народа чији се синови на њему спремају за живот. ■»Универзитет« кажу аргентински студенти »несме да буде само школа са које ће излазити млади људи који добро знају напамет све параграфе закона или принципе машина и математичке формуле. Поред тога, он мора младим људима да пружи једно много опширније знање тако да буду увек у контакту са животом и са цивилизацијом«. Овај покрет је наишао на велики одјек не са-

мо у студентским масама већ и у целокупном грађанству. Приликом последњих манифестација грађанство заједно са студвнтима извикивало је пароле: »Живели слобода«, >Живела реформа Универзитета«.

Наша делегација на конгресу

Џон Исрнфорд један од вођа енглеског студ. покрста погинуо пред Мадридом

Страна 8

Власник и уредник за редакциони одбор Богдан Пешић, ст. г.рава. Француска 55/11 Београд Графички ушетнчки завод *Планета с (Срет. Ил. Обрадовића) Београд, Доброчина 55 Телефони: 25-092 ш 20-714

„С Т У Д Е Н Т"

БроЈ 6