Студент

жили су нам све могуће олакшице за снимање«. Сви су отвори загиснути врећама песка. Претеће пушчане цеви вире из свих пушкарница. 3000 чланова Главног радничког савеза, добровољних статиста Јелни маскирани. друти (за даљину) просто очешљани, по моди онога времена. сачињаваће »масу« и помешаће се са хиљадом статиста и професионалних глумаца. Један војни стручњак стара се о тачности наоружања и љути се што осовнна точкова на неким топовима нису као из оног лоба. На станици за помоћ налазе сс болничарке и власуљари. У окрцмју који је поновљен неколико пута пре снимања било је нсколико лакше рањених. »Држите ваш бајонет више на горе« каже један швајцарски гардиста једном од својих дру-

гова пунећи пушчану цев, »проброшћете ми стражњицу«. Истина је да се снима десети август и ако је крв текла тога дала, данас тече пиво у малим кафанама које опкољавају замак. У парку су снимали сцене које ће се у филму догађати на Јелисејским пољима. Поставили су декор и утисак ће битн исти, јер 1792 Јелмсејска поља су би1а шумовитија него данас. Укратко сав Фонтенбло се стара о овом филму и маса, окружена мобилном гардом, улише днм који пуни вазлух и који ће дати »атмосферу« битке, учествује израли дела коме ће аплаудирати. Један тренутак размишљања. Чује се међутим за време јуриша Швајцараца на националну гарлу и нарол: »То су значи црвени револуционари? Али не, црвени бране беле з они у плавом то

су ондашњи црвени«. Близу једне групе статиста неко примећује да велики број њих има марсејски нагласак Белвила олговара: »Ми нисмо из Марсеја, али играмо улогу марсејских завереника, и да бисмо што боље личи.-Ги Марсејцима променили смо изговср. »Тишина! виче режисер, пазите на цигарете! снима се!«

Летња школа за изучавање проблема Централне Европе

Од 15 до 30 августа овога лета, одржана је у Татранској Ломници Летња чехословачка школа за изучавање проблема Централне Европе. Око 200 млађих људи међу којимз већи број студената из разних земаља. Неколико професора универзитета и јавних радника, стручњака за економска, социјална и политичка питања одржали су врло интересантна и документована предавања. Тако су међу осталим говорили: чешки министар правде г. Иван Дерер о односима између Чеха и Словака и министар Спољних послова г. Камил

Крофта о теми која је побудила најживље интересовање: „Мала Антанта, њс'на еволуција и њен значај“. Од наших говорио је г. Славко Стојковић о теми; ~Мала Антанта и Балканска Антанта” и Јован Ђорђевић, доцент Правног факултета о „Полигичкој еволуцији у Југославији после Светског рата“, Наш сарадник је посетио г. Ђорђевића и замолио га да за читаоце „Студент”-а изложи своје утиске о ово | Летњој школи. На ову г. Ђорђевић је са уљубазношћу одговс-рио и ми доле доносимо његове утиске. Летња школа за проблеме средње Европе основана је 1 у Чехословачкој први пут ове* године. Модел није имала у историји, осим извесних прииера у Енглеској. Школа је модерна творевина, изазвана савременим политичким и економским развојем у Европи, нарочито у средњој Европи Она је заснована на идејама Масарикове и Бенешове политичке философије. Прва, која је с.тужила кап мото целој школи, је Масарикова иисао, да »демократија значи диску-

сију«. Друга је, да сва питања, како економска и социална тако и полтичка и културна, како она међународна тако и она унутрашња, треба да се отворе*но и критички, по методи масариковског реализма, изложе и расправљају пред што многобројнијим форумом претставника свих народа, свих народа добре воље, не искључујући а рпоп ни један, чак ни кад би се то искључење иначе наметало. То је оправдано основним фактом, који чини. неоспорно карактеристику савремене епохе развоја људског друштва, а то је да су данас сви народи, објсктивна, тј. друштвеном техником и нужношћу материалне и културне размеИе, тесно повезани и узајамно зависе једа« од другога. То чини да данас нема пеликих и малих народа, нема знзчајних и безначајних народа. Појам и безначајних народа се губи пред потребом сарадње свих -народа на и продужсњу савремене цгнилизације у миру и нужном у:авршавању. Одустајање Ј едног народа, маколико да је мали његов >рој значи довести у питање успех ове сарадње и тиме, мир 'л савремену цивилизацију уопште Поред ових идеја водиља, потпомогнута интелигеитним разумевањеу чехословачких државпика и сарадњом свих значајних претставника јавног, културног и научног живо га, Летња школа је функционнсал« озбиљно, интсјгзивно и по утврђеноу плану. Иза ње су стајали у првом реду ауторитет и морална потпорг: претседника репуб.тикс Г. Бенеша и претседника владе Г. Хоџе?. Чехосло вачко јавно имњење је показивало и? дана у дан велики интервс и указивало је јавно своју потпору. Чехословачки предавачи, од министара гг. Крофте, Дерера и Осуцког, од декана и професора универзнтета до најскромнијих одговорних л:ичн-ости, сви су са тачношћу и скромношћу одржавали своје курсеве и испуњавали своје задатке, као што су са ретмом љубазношћу и гостоприм-

ством дочекивали сараднике из иностранства. Југословенски предавачи оијш су предмет изванредне пажње и нарочитог интереса. Сви страни предавачи су са своје стране тежилИ да допринесу да успех школе, која нпје само чехословачка него општа средњеевропска, буде што потпунији. Основно обележје школе је у њеном међународном карактеру. Политички, социални, економски и културни проблеми средње Европе и држава којс је састав.т>ају, претресани су пред једним аудиторијумом састављеним од претставника 28 разних народности. Друга црта школе лежи у њеном дебатном карактеру. После одржаних реферата од стране стручњака које је дирекција Школе сиатрала за најпозваније, надовезивала се дискусија, контрадикторна и врло често ани-мирана. Дискусија је допуњавала предавања, прецизнрала га, а често богатила и давала одређенији и стварнији изгле?д. На тај начин се успостављала сарадња између предавача и слушалаца, сарадња значајна и корисна, нарочито кад се има у виду да је међу слушаоцима било врло позваних и стручних људи за питања средње Европе, нарочито у енглеској делегација која је била најмногобројнија и најодабранија. Дух Школе је изражен у потпуној слободи и независносги мисли и уверења и у толеранцији дискусије. иако контрадикторне. Ова слобода мишљења «ије имала ничег анархистичког, него се кретала између свести о одговорности за сваку реч и приврженосги истнни по сваку цену Толеранција у расправљању се састојала у омогућавању свакоме да изрази своју мисао и да брани своју тезу не попуштајући лри точ у принципнма и у убеђењу и не чинећи никакве концесије када су у питању неопходне претпоставке за независност народа, одржавање мира, и одбрану права човека. Нико није нападан нити стављен у нижу ранг, али се? при том истицало под којнм системима народи могу да губе слободу и међународна заједница сигурност ,и равнотежу. Значај Школе је неоопоран, већ по идејама водиљама које су »такнуте прилком њеног остваривања у по иде|јама водиљама које су истакнуте приликом ње*ног остваривања и

по духу који је изражен у њеном радан од горе, тај значај се показује у тесној сарадњи која је оствареНа између млађих генерација, пуних иидеализма и старих генерадија, које још увек чврсто верују у идеале. Данас није више тако чест прнзор слушати одговорне државнике како прокламују своју непоколебљиву верност демократији, идејама слободе и независности народа, једнакост.и међу народима и појединцима, идејама човечанства и човечности. Омладина без изузетка из готово целога света је одобравала својим претходницима, свесна тежине и озбиљности задатка који преузима улазећи у борбу за ове идеје, али тиме не мање одушевљена и не мање свесна и критична. Нарочито вреди подвући овде велики интерес који су показали за питања држава Дунавскога басена. И не само интеоес него и лепо познавање и нарочи 'о готовост да се ради на бољем упознавању између њихове земље и Чехословачке, Југославије ,и Румуније, и на тешњој сарадњи међУ интелигенцијом и политичком елитом. Друга сарадња коју су подвукли како политичари тако и научници, јесте сарадња између демократије и науке. Демократија не 1 може бити стварна, односно просвећена политика за подизање живота народа преко народа, ако се не користи начелима и тековинама науке. Наука не може бити стварна,

тј. слушкиња истине и народа, ако не ужива »климу< слободе и потпору народа. Ова веза између демократије и народа је у извесној мери престављена у савременој Чехословачкој а иајлепша синтеза је оличена у личностима великих вођа чехословачког народа Масарика и Бенеша. Југославија, југословенски народ и југословенски студенти били су у центру пажње и симпатија, нарочито од стЈЈане северних народа и Чехословака. За време дискусије мени је постављено око десет питања само о животу, раду и културним напорима нашег студенства. Г. професор Стојковић и ја смо жалили само што наша делегација није била многобројнија и што у њој бнло више студената са свих наших универзитета. Надамо се да ће идуће године ова грешка бити поправл.ена. Школа је имала и морала ичмати својих недостатака; предавачи нису били увек најпозванији, дискусија је понекад клизнула у страну, предавања су местимично излазила из свог оквира итд. Али сви ови недостаци више или мање неизбежни долазе у познате »тешкоће рашћења« и вођство школе је? њих свесно подвргло јавној критици. Оза свест самокритике уз солидне основе на којима је Школа постављена, су гарантија за вредност и живот ове нове установе средњоевропске културе. Г. др. Јован Ђорђевик

Минпстар г. Крофта мсђу слушиоцима Летње школе

ВЕСТИ

Америка У првом студентском штрај ку 1934 г. вођеном против ра та учествовало је 25000 студе

ната. 1935 годнне учествовало је у истом штрајку 75.000. 1936 г. број се попео на 500.000. Мислило се да идуће године пораст неће бити велики. Очекивања су преварила: број штрајкача у 1937 био је 1.000.000!

Енглеска Јула ове године одржана је у Оксфорду Светска конференција цркава на којој је узело учешћа око 1000 делегата из разних земаља. Дискутовало се по многим проблемима актуелним за омладину; Црквг! и рат, омладина и организација Мира, Црква, Мир и разоружање итд. Конгрес је донео одлуку да учествује у раду Свет. студ. заједнице за Мир слободу и културу.

Бурма За време школског распуста одржана је у Менделеју (старој престоници Бурме), Друга национална конференција студе-

ната Бурме. Било је присугно 400 делегата, студената из 27 градова. Конференцију је отворио Пандит Јавархал Неру, претседник индуске конгресистичке партије. Усвојена је резолуција којом се захтева укидање реакционарних закона о Универзитету, бесплатна настаза у основним и средњим школама имајући у виду културну заосталост народа. Сем тога конференција је сгавила на знање британској влади да бурманскц народ неће учествозати ни у једном империјалистичком рату којега буде водила В. Британија.

Чехословачка У чехослоохчким средњимг школама постоји ученичка организација »Млада култура « која има за циљ да своје чланове просвећује у духу културе и мира. Организација је веома јака и има велики број чланова који активно раде. ★

Мексико У Гвадалахари (Мекиско) одржан је Конгрес Антиимперијалистичког савеза студеЈната Латино-Американаца. Чланови савеза су студенти из земаља Аргентине, Боливије, Колумбије, Коста-Рике, Кубе, Чилеа, Екватора, Мексика, Панаме, Парагваја, Перуа, Порторика и Венецуеле. На овом Конгресу једноглаано је донета резолуција којом се овај савез придружује Светској студентској заједници за Мир, Слободу и Културу.

Број 6

студеитима, свс лотребне унивепзитетске фопмуларе и све правне и филозофске уџбенике, има комплетирано исктучиво Књижарниаа "С&Е.ТЛОС2Т*‘ Веоград Коларчев Универзитет

„СТУДЕНТ"

Страна 7