Студент

„РОМАНЦЕРО" грађанског рата

Романсе су старе песме са стиховима од осам слогова, које се углавном појављују као огранди херојских епских песама. У XVI веку научници су почели да их скупљају у »канцонеро« и И мало по мало, романсе које су писали познати песници додају се анонимним романсама и тако је постао славни »Романцеро« који је био тако драг романтичарима, и који је ремекдело како шпанске тако и светске литературе. Најчувенија збирка романса је »СИД«. Постоји такође циклус витеза од Лара, циклус Бефтранда дел Карпио, бретонски циклус и циклус Карловића. Има најзад романса које

су писали Гонгора и Лопе де Вега, јер су ти у току столећа прослављени песници сматрали за част да увећају стару националну ризницу. Чак и најученји песници трудили су се да нађу народски тон, архаични израз примитивног лнризма. Све те старе шпанске пеоме имају нечега својственог н бескрајно пријатног. Њихов почетак скоро увек узбуђује, са нечим узвшеНим и фамилијарним у исто време у причању. Певач се обраћа непријатељу: »Ви сте имали рђав, Французу, лов код Ронсевала«. Или својој лепотици: »Свежа ружо, свежа ружо«. Или пак

туга Мавра који оплакује Гранаду. Или гнев народа против фелонског краља који издаје Шпанију и доводи у н»у Африканца. Довољно је било да се измени неколко речи, али да се сачува тон, стари народни тон, ритам, начин изражавања па чак и музика ових дивнх песама, дубоко урезаних у свест да би савремени шпански песници, налазећи се понова лице?у лице са Маврима превареним на исти подао начин, додали романсеру читав један циклус исто тако славан. Иста имена градова звуче, она су драга као жене, а исти гнев наиван и искрен избија. Надахнуће се није угасило, народна Шпанија се није изменила: нова генерација песника је одјек тсга. Та сталност шпанског народног генија је 1 заиста чудна. Постоји чигава једна група младих песника који су се пре ових догађаја, одушевљавали, као њихова европска сабраћа, интимним размишљањима а с друге стране уносили су у њих својствен и бујан нагласак. Народна трагедија избија, народ романсера је нападнут. Ускоро ти исти песници, бачени у гужву а неки и у униформи милициlснара, осећају у себи глас народа. Федерико Гарсиа Лсрка написао је већ доста песама ксје су драге народној души народа Андалузије. Његова гитара могла би још певати. Познато је да су га »националисти« стрељанлн у Гранади »његовој Гранади«! како је узвикнуо у једној' песми велики Антонијо Мачадо. Његова Гранада, његова отаџбина андалуска, град који је дуго био маварски н који је данас у рукама немачког и италијанског фашизма. Сенкедивног мелодичног градансенка овог његовог трагнчног детета лебде над страницама ове узбудљиве књиге, где поезија чини једно од највећих чуда за које је икад била способна: она трепти у срцима песника који заједно са народом, кроз столећа чува своју музику, као своје највеће благо, као свој понос, као свој гнев пред злбчином историје. Жан Касу

Антонио Мачадо

ЛИНА ОДЕНА

Трупе Мавра у Гранади, а владине у Малаги. Од Малаге до Гранаде тамо верне пути воде. Лина Одена тамо иде, куд раније ишла ни/е. Она иде на пут смрти, заповедник милиције. Лина Одена тамо иде куд никада ишла није. Стражар хита да јој јави не може је више стићи. Аутом је некуд воде, путем некуд, не зна куда. Лина Одена, Лина Одена, не може те спасти нико. Нећемо те више чути, кад се смејеш, звездо наша. никад твоје храбре речи крв нам неће загрлити. Можда имаш вести лажне да се туда може проћи? А тај пут су затровале судбоносне црне стреле.

Лина Одена, Лина Одена, зар издајством преварена? Твој глас неће одјекнути више међу војницима. Пуцњи ће се само чути. осветнички, у сред жита, и кад баце тело твоје међу грање, на маслину. И на ситном песку плаже крв ће само одјекнути. Лина Одена, Лина Одена, другарице са линије, највећа међу херојима, који ће те осветити. Ти паде, Лина Одена, ал’ слободе твоје стоје! Од Малаге до Гранаде нек Маслине, земља, жита, нека мајке, веренице, не боје се од бандита! Од Малаге до Гранаде нек путеви буду чисти. Само радост кад одблесне крв ће твоју искупити.

Рсза Шасел:

Универзитетски

спорт

Пре десетак и више година на нашем Университету постојао је Београдски универзитетски спортоки клуб (»Б.У.С.К.«) који је тада био врло активан и популаран како код студентске тако и остале омладине. 1932-33 године БУСК напушта Универзитет престаје да буде Универзитетски клуб. Док је био још на Универзитету а и после његовог иступања Буск је отпочео са приређивањем матинеа и соареа који су давали добре приходе, али сам спортски рад је опао и свео се у главном на ужи круг тзв. »Бусковада« без икаквог контакта са осталим спортским студенством. Садашња управа »Буска« у многоме је допринела да је клуб оживео, узео шире размере и пошао путем једног спортског универзитетског клуба и ако се моментално не налази на Универзитету. 1931 г. оснива се удружење планинара које одмах од почетка успева да наиђе на одзив код студентске омладине те их у току првих двеју година, окупља преко планинарења и смучања, Нажалост после две године интензивиог рада долазе две године малаксалости и слабог рада. Током прошле године запажа се нови полет али доста неорганизован, повремен и несређен.

Међутим изван дискусије је да жеља за спортом постоји код студентске омладине, па чак да је она и врло јака. Нису ли нам за то доказ стотине студената који су на први позив полазили на излете организоване најраније недељу дана у напред. Н и је ли на уранак ишло преко 400 студената, није ли нас на Авали било преко 500? Шта показује број од 1200 студената колико је било скупа на 5 пролетњих излета (Космај, Авала, Липовица-Авала, Шупља стена), ако не да постоји жарка жеља за спортом, за игром, за нашим телесним ојачањем, да би смо очврснути са новЈИМ еланом наставили и проширили наш рад на Универзитету. Доста је њих то разумело. Увидело се је да се овако неорганизовано не може ништа учинити. И тада је дошао предлог о оснивању студентског спортског савеза у коме би биле учлањене све већ постојеће студентске спортске организације (УСП, Спортска секција при техничком факултету, Спортска секција при Студентском дому), који би имао за дужност да у прво време у

своје руке сконцентрише организовање спортског живота, као и да помогне оснивање спортских секција на свима факултетима. Новоосновани савез је учинио што је могао, организовао је два опште-студвнтска излета, прикупио све већ потојеће организације, направио лепе планове за будућност али, мора се рећи да он бар за сада нема л/уди-спортиста који ће спровести те лепе идеје. Зашто? Зато што постоји врло мали број студената спортиста који .свесно раде на стварању студентског спорта, а затим, и тих неколико не раде заједно већ једни овамо, други тамо, те се и рад не спроводи у потребној мери заједнички, Ми сматрамо да то није пут застварање студентског спортског покрета и живота, за ствар#ње веће спортске делатности на Београдском универзитету. По нашем схаватању потребно је' на једном једином месту окупити све спортске онаге. Ми данас не можемо, јер за то нисмо још довољно јаки, имати више спортских удружења и спортску секцију на сваком факултету из простог разлога јер ми немамо толико људи који би ово стручно водили (јер спортски вођи могу бити само они који се активно баве спортом. У БУСК-у, у коме су махом налазе студенти, заступљено је релативно највише активних спортиста. Он би могао да буде данас центар у који би ушли остали студентски спортски клубови. Као прво питање поставља се спортски терен без кога нема правог спорта. За прво време могли би се претрпети и са тереном иза Техничког факултета кога бисмо морали мало нивелисати и уредити и где би се могли и морали у почетку сасвим задовољити. Доцније |Кад ојачамо моћи ћемо, разуме се, опет у сарадњи са Универзитетским властима радити на остварењу правог спортског терена, лакоатлетских стаза и итд. Дакле, објективни су услови ту за почетак великог спортског живота. Студенти стварајмо студентски спорт!

II Конгрес писаца за одбрану културе

Почетком јула ове године одржан је други Конгрес писаца за одбрану културе. Још на првом конгресу који је пре две године одржан у Паризу утврђено је да се овогодишњи конгрес одржи у Мадриду. Због изузетних прилика у који.ма се налази шпанска престонииа, конГрес је почео у Валенснји, па је заТим иаставио рлл у Мллпиду. За-

вршне седнице одржане су у Паризу, средином јула. Конгресу је присуствовао велики број писаца из свих земал>а, .међу којима Арагон, Ж. Р. Блох, А. Толстој, М. А. Нексе, Н. Григ, К. Михаелис, X. Берга.мин и др. У свој Међународни одбор Конгрес јс изабрао наше књижевнике М. Кплги А. Вуча.

Жан Реноар учи једног » генерала « како да изврши напад

Француски народни филм „МАРСЕЈЕЗА"

»Ви сте присталица Народног фронта, ви волите и поштујете славне традиције француског народа ви уживате тековине Француске револуције. Зашто не би ви својим личним учествовањем и новчаним прилогом омогућили да се овековечи једна славна епоха француске исторје у којој су учествовали ваши дедови. Ви ћете се на тај начин једним делом одужити њиховим сенима смањнти свој дуг према њима и стварајући јелан филм о њнма

ви ћете одати признање ономе што у они створили за вас«. Такав летак дели се улицама Париза и целе Француске. Сваки Француз може постати акционар, овог грандиозног филма ако уложи 10 франака који му дају право да тај филм по завршетку гледа у једном одфранцуских биоскопа. Сваки Француз може глумити у том филму ону улогу која му лежи. То је заиста народни филм у коме учествује народ и кога народ финансира. Многе организације омладинске, радничке итд. учествују у овом филму пружајући своју помоћ полуларном Жану Реноару, највећем француском филмском режи-

серу. Моментално се данас сцене из овог филма снимају у Фонтенблоу. Доносимо о томе једну занимљиву репортажу. »Немојте да лармате. Снима се филм«. Такве се објаве виде на великим белим талбама. Замак Фонтенебло игра данас улогу палате Тијери за време револуције у филму »Марсејеза« који снима Жан Реноар. Ако се обрати пажња чује се пуцњава пушака Швајцарске гарде и револуционара који се туку у великом дворишту артиљерске школе. »Невероватно је колико су артиљеријски пуковници љубазни«, каже Жан Реноар, »у Колмару и у Фонтенеблоу пру-

Страна 6

„СТУДЕНГ

БроЈ 6