Студент

ПОЗДРАВЉАМО ВАС НОВИ СТУДЕНТИ

Једно локољење које је угледало света при крају прсшлсга великога рата долази ове године на Универзитет. Рођена под најтежим околностима ратнога и непосредно поратнога хаоса, расла при услози.ма јед■е у историји незабслежсио озбиљ■е и тешке ситуације, данашља ге■ерација младих студената лако ћз ■аћи своје л'.есто. У беспоштедној борби за живст, у иеравној борби за ■раво изражаја научили су наши иови другови шта им ваља чинити. Прерано, као деца још, осетили су оии да се људски живст не добија као поклон. Искуство их је научило да га ваља освојити. Две или три хи.љаде нових слушs- прилшће наш Универзитет. Ти млади људи и девојке, жељни науке ■ знања долазе у Внсоку Школу, у храм слободне науке и напредне лшсли, да кроз њега остваре своју замисао, да псстану људи који се у корист људи баве науком. Псслати од народа, сд својих очева који су са пуно самспрегора прешли преко свега, одвојили са земље једну радну снагу, лншили се свега и одвојили од уста, синови широких народних слојева који долазе да стек■у високо образовагБе треба да знају ће га посветити. Треба да знају шта им је дужност као нај■росЕећенијег дела народне узданице, наше ол^ладине. А да би то сазнали, не треба ни филозофије, ни дугих дискусија. Стварнсст ско нас говори кајречитије. Псгледајлш је. И без прецизиих статистика (коЈе су и саме псразне) сви ми знамо како стоји са просветним и културним ниБсол! народних слојева. Има у нашој дсмовини крајева где је пичсвек права реткост, где шталпа уопште не продире где људи употребе перо само када треба да ставе крст на меницу која ће ил\ раскућити и последњу цркавицу. Веома много посла за просветне раднике. Сви су имали прилике да се увере да у овој земљи треба још много и лшого изградити. Још хиљаде ■ хиљаде километара железничке ■руге, још много друмова, лшстова, електричних централа, болница, школа још весма много треба градкти. Зар техничари нелшју шта да раде? Дрвена ралица. као у средњем веку, главна је алатка наших зе.м.љорадника. Пољопривреда вапије за

стручњацилш. Траже се агрономи. Непрокрчене шуме зову инжењере, застарела и нестручно вођена адлшнистрација стручњаке: правнике. Хиљаде грла угину сваке године. Болест по.мори силну стоку. Учите, Бетеринари! Лекари, лекари ... У зел!л>и у којој је проценат с.мртних случајева проузрокованих туберкулозол! огро.ман, у којој читави крајеви, као острва лепрозних, сигурно тону у трагичну смрт луетичних, .маларичиих, перлшнентно ненсхрањеннх, у тој сте земљи потребни, силно потребни, лекари. Крај ове сликс која, пако језипз, нн из далека не одражава праЕО стање ствари, не треба дуго тражити одгонор на литање шта је дужност нашнх студената. Као на длану, он оптужује и обећава, он сведочн о једном времену које лкзрамо да изменимо. Одговор је недвосмислен и јасан. НаЈпа је дужност да учинимо сге што смо у стању да би народне мгсе, наши очеви и наша браћа, наши суседи и зелЕљаци стекли могућнсст да живе животом достојним човека нашега нре.мена. Наша је дужност да помогнел'о народу да постане здрав и економски снажаи. да му омогућилк) развитак његових стгаралачких културних снага. То нам је дужност. И ми смо је свесни, зар не, млади наши пријатељи? Свесни тешке, али часне своје улоге у народу и за народ. У јесен 1937 још једна генерација постаје студентска омладина и спрема се да одговори својој дужности: да просвећује, да економски и културно подиже иародне масе. Па, ипак, да ли ће је моћи да однгра. Поставља се питање. Међутим, питање не извире из расположења, способности и воље нас старијих и вас овогодишњих студената прве године. Не, ми заиста нисмо криви што се над нашом лшадошћу вију већ претећи облаци једног новог покоља, вију већ данас, пре н’о што смо могли да исцелимо последице задњег. Мн, заиста, нисмо криви што нам ти црни облаци, који нам на Далеком Истоку и с ону страну Пиринеја већ сада показују своје откривено лице крви и глади, говоре о томе да можда нећемо бити у стању да остваримо оно што народ од нас тражи.

И те гласове не треба потцењивати. У њима има, нажалост, много вероватноће. Али, пред тим перспективама да будемо увучени у варварство рата ничу пред нама нови задади. Да будемо борци за мир. У миру ми можемо да радимо научно, у миру се остварује друштвени напредак, у миру ми можемо да будемо људи. Најзад, мир хоће сви народи света, хоће га и наш, а ми смо с њим Оспособити се за човека који ће на културном фронту, на научном фронту користити народу, који ће умети да осети и пође са снагама људскога прогреса, који ће остварити за себе и за читаво младо покољење ведар живот и сигурну будућиост, храбро стајати на бранику светскога мира, правде и човечности, то морамо постићи. За то се морамо оспособити. Можем ли то постићи појединачним снагама? Може ли појединац, маколико он добронамеран био, учинити нешто што ће однос снага променити у корист човека. Веома тешко. Људи су бића која се удружују, учи нас још античка филозофија. Само одруженим снагама људи су постизавали напредак, сведочи историја. Само уједињсним и организованим акцијама ми смо успевали, говори наше сопствено искуство. И ми смо се удружили. Интелектуалма омладина наше земље и целога света удружена је у тежњи да нашој генерацији поштеди ужас ратнога клања, да одговори својим друштвеним обавезама и обавелама према народу. Вама, наши драги другови који ове године постајете студенти остаје да у та удружења уђете као у своја. Остаје вам да у њима радите и да се за њих борите. Остаје вам да од наших удружења, стручних, економСких, културних и спортских, начинимо организације које ће задовољити св е студенте и у којима ће моћи да радимо слободно у интересу нас самих и оних који су упрли своје погледе у нас. Зато, млади пријатељи, сви у Удружења. Остаје нам да на међународном плану појачамо своје пријател>ске односе са студентима целога света окуњљеним у Студентском Савезуза Слободу, Мир и Културу. Верујући у ваше снаге и вашу свест, ми очекујемо једну годину

интезивног студентског рада у којој ћете афирмисати своје способности. Данас, када се уписујете на Универзитет, када постајете наше колеге, зиајте да је цео студентски покрет са вама, знајте да вас он очекује и зове.

Вама студенткиљама које ове годнне ступате на Уииверзитет, обраћамо се ми, ваши старији другови и другариде и поздрављамо вас на уласку у нови живот. Обраћамо вам се са симпатијом, зиајући да је вас као и нас, на Универзитет привукла иста тежња лично усавршавзјб€ на општу корист. Обраћамо вам се са жељом да вас посаветујемо да вас помогнемо својим искуством и својим радом. Обраћамо вам се са искреним побудама да вам предочимо сву озбиљност новог живота али и сву стваралачку, заиста омладинску лепоту новог живота у који ступате. Ви сте срећније од нас јер данас можете да користите наша искуства и тековине. Ви које долазите из унутрашњости иматз Дом у коме ће вас окруживати пријатељска лица и прожимати другарска присност. Тај дом, најпреча потреба студенткиња, резултат је рада неколико студентских поколења, он је синтеза свих напора поднетих за његово остварење. Доласком на Универзитет улазите У средину која вас разуме и прима

у себе у средину у којој нећете бити усамљене. Око вас и са вама су младе девојке које раде и које се узајамно усавршавају и припремају за живот, младе девојке које, као и ви, хоће среће, радости, љубави и рада у животу. Младе девојке које се зато залажу и којима је данас, на Универзитету омогућено да равноправно са својим колегама, изразе своје способности и наклоности, да буду корисне у ведром, омладинском стваралаштву. Оие хоћс да се још више развију, у сваком погледу, да буду још корисније и да помогну да се и у друштву остваре могућности за њихов радан и сретан живот, живот који ће бити потпун и пун и одговарати њиховим идеалима и ладама. У такву заједницу ступате ви, својим доласком на Универзитет. Зиајте да вас та заједница све очекује раширених руку. Ми очекујемо полет ваше младости, ваше снаге, ваш идеализам. Сигурни смо да ћете у наше редове унети још више свежине и ведрине, да ћете нам помоћи да дамо још више правог, омладинског карактера целом студентском животу. Радећи тако с нама заједно, у раду и одмору, у бризи и радости које будете имале, показаћете се достојнима своје младости и задатка, развићете саме себе и одужити свој дуг према целој студентској заједници. Са прославе Омладинског дана у Паризу

Омладина има право!

Младо људско биће не претставља ништа мање но понобни почетак чсвечанства. Могло би се рећи да ово заборавља, њему у прилог, старе неправде и заблуде. И, као да каже: »Ништа још није изгубљено! Покушаћу још са овим /« И оно га баца, против света и против тог друштва које је историја, мало по мало, створила, и које постоји око нас , као друга природа ... А резултат? Скоро увек, нова индивидуа омекша већ у почетку пута, подноси ударе, и чак слави то подношење. Она успорава. Зауставл>а се. И почиње да бива, за оне који ће јоЈ следити, једна препрека више. Али човечанство је упорно. Оно наставл>а, као неуморан стрелац да гађа са новим људима, Шнање и правду. Данас, напокон, изгледа да је вечна игра изменила своја лравила. Сигурно, индивидуа остаје основном реалношћу. На појединачном хероизму свакога од нас и на твоме, такође, читаоче, размисли о томе, јер је то пзбиљна ствар! заснива се све што у овоме свету мора да има чврсте темеље. Али, појединци су научили да се упознају боље и брже, да се осете тајно везаним једни уз друге. Данас човечанство баца читаву једну генерацију као изазов старим немогућностима. С друге стране вечне лажи, владајући нереди, добили су толико пукотина, поднели толико потреса! Некадашње бедно знање, са својим границама и лажима, тиранијама и ратовима усуђују још да се појаве. И откривају се са цинизмом и бруталношћу. Ипак, они немају више некадању неприкосновеност. Ннсу више сигурни у себе. Немају више ону чврстину коју су могли имати, у време када су били једини могући. Знајте то, ви, који читате ове редове. Живимо у времену када оно што се креће побеђује непокретност. У времену, када омладина има право...

Сис ОигГаш

Прослава 15 Августа у нашој земљи

И овог лета приступило се још иптезиБиијем раду на организовању мировиих конференција и разаих друтих малифестација за мир, у дуХ У спровођен»а одлука Светског омладинског конгреса одржаног прошле године у Женеви. Главни циљ, како мировних одбоРа. тако и појединих омладинских организација, био је организоваЈве прославе међународног омладинског дана за мир, 15 августа. У појединим местима долазило је до интимне сарадње свих културно хумаиих и спортских друштава која су правилно разумела прави циљ и значај прославе мировног дана. Нажно је истаћи и то да се заједничка сарадња тих друштава није само ограничила иа прославу дана мира, већ се и дал>е иаставл»а на што већем попударисању идеје мира и буђењу свести о.младине о важиости јединства у борби гцхугиву рата. Успеле приредбе одржане су (према досадашњим извештајима) у

Нишу, Кос. Митровици, Пожаревцу, Куршумлији и Приштиии. На тим приредбама узела је учешћа целокупна омладина тих места. Одзив грађанства био је, преко очекиваи>а, врло велики, што доказује још једном да је наш народ дубоко привржен ствари мира. Теме на поједи« ним приредбама биле су: Омладина и мир, омладина данас, жена и мир и др. Треба. истаћи и то да је на свим тим манифестацијама узела учешћа и омладина целога среза и на којнм су омладинци реферисали о стању мировног покрета у свету. И поред неуспеха у појединим местима вал>а истаћи да је прослава 15 августа видно забележена у нашој землл. Онда када су се у Паризу састали делегати омладине из 36 земаља, да манифестују за мир, иаша омладина се је преко своје делегације, а м преко многобројних приредби у землн, још једном одлучно изјаснила за против рата.

Број 6

„С Т У Д Е Н Г

Страна 5