Студент
НОВИМ СТУДЕНТИМА
Ви који сте ове године први 1 пут уписани на Университет, већ самим уписивањем дошли сте у контакт са тековинама студентског покрета. Ви сте платили много мању уписну таксу него што се досада плаћала; нов систем разрезивања школарине по којем се ове године уплаћује, по којему сте и ви уплатили јс много бољи правичнији него што је то био онај по којему се прошле године уплаћивало. О таксама и о школарини ви сте вероватно и у току средње школе слушали од својих старијих колега који су посећивали Университет. Смањивање такса и школарине је било за ових неколико последњих година једно од најважнијих питања, којима смо се ми банили и за чије смо се решење залагали, да бар донекле поправимо већ и онамо тежак економски положај већине студената нашег Университета. Сма-
њивање такса и школарине, то је био наш захтев, заснован и оправдан нашим потребама и жељама за бољим и лакшим животом. Не само захтев, већ и дужност према онима који су нас послали на студије, дужност према самоме Университету, према науци у опште. Посвећујући већи део свога времена стицању сретстава за живот и школовање, ми се неможемо довољно спремити да после студија одговоримо обавезама према друштву. Научни (Наставак са 3 стране) Ове године није родило ни за њих двојицу. Говоре затим Босанци, Повардарци и др. Сви износе своје материјално стање, остављајући друговима да пресуде ко од њих има »боље« услове да буде примљен. На крају узима реч председник: Сад смо чули стање наших другова. Примили смо мишљење и сугестије од свих. Узели смо у обзир већи број него што менза може да запосли. Онај преостали део, управа ће гледати да запосли на тај начин што ће их препоручити осталим нашим економским организацијама. Уосталом и некима ће и фонд за здравствену заштиту студената платити храну у мензи. Неколико тренутака доцније висила јенова објава: Они који су узети у обзир нека дођу сутра у 9 сати.
[иво једног универзитета и његова будућност не зависе само од професора, садашњих активних радника на пол>у науке, већ исто тако и од студената, који у научном раду треба да их замене и да широко примене тековине науке. Ни у једном ни у друтом се неће знатно и довољно успети, ако студенти буду приморани да се свакодневно боре са економским сметњама. Ето зато смо се већ више година борили за снижење и прогресивне школарине. Ви сте при упису поред чекова који су се досада испуњавали, испунили још један, нов чек. Преко њега ви сте уплатили свој улот за ново потпорно удружење. Да ли то значи нов намет, нов терет? Не, јер уплаћујући у потпорно студентско удружење, сви студенти постају чланови своје потп.рне организације и стварају јој могућности за њено успешно пословање. Студентско потШ /•’; ■/ I *• 1 т ' .. I ■ ' ■ ј ' ' 1 ■ ( ■ V* * ' ' . - шк. порно удружење ће студентима давати позајмице који су ово дужни да врате после завршених студија, оно ће отварати студентске мензе и бринути се о здравственим потребама студената. Потпорно студентско удружење замењује и наслеђује Фонд за помагање сиромашних студената, који већ неколико година не ради, а по својој организацији и финансијској способности много боље одговара данашњим потребама студената. Залагајући се за остварење овог удружења, ми смо се руководили истим мотивима којима смо се руководили у нашем раду за смањење такса и школарине. У циљу економског обезбеђења ми смо и ранијих година постигли извесне успехе. Тако, смањене су неке таксе, испитне и лабораторијске, незнатно Ј е поправљен систем разрезивања школарине и што је најглавније отворено је неколико студентских менза, у којима студенти по нижој цени добијају бољу храну него што је добијају у нехигијенским кухињама, а неки за рад у мензи и бесплатно. Рад ових менза био је нарочито успешан у току прошле године услед извршене централизације и заједничке набавке хране. Водећи непрекидно бригу о нашем тешком економском положају и поправци тог положаја, ми смо такође настојали остварити један жив културни уметнички, спортски и забавни
живот. Приступајући студијама ви се можете надати да ће се ускоро на нашем Университету развити један заиста студентски живот. Такву перспективу оправдавају до сад постигнути резултати. Ми се данас у организовању тог културног и уметничко забавног живота налазимо на почетку и тај посао још увек има особине посла који се почиње. Ми смо одбацили лумперско и данашњег студента недостојно схватање о стручном образовању као неважном. Ми данас поклањамо велику пажњу својој стручној спреми и баш услед тога још више тежимо једној опште културној наобразби. Почели смо тај посао свесни тога да ми, који смо при завршетку студија, нећемо имати од тога великих користи, али тврдо уверени у то да ћете их имати ви и генерације које ће доћи после вас. Незаборављајући своју дужност ни одговорност, ми као млади људи и девојке желимо да се забавимо, да играмо, желимо природе, сунца, спорта и песме. Ми све то желимо и хоћемо то
је наша потреба. Сваки онај који се противи реализовању тих наших жеља и који их ниподаштава, јесте, најблаже речено, човек који не разуме потребе омладине. Забава и спорт нису знак неозбиљности, како неки хоће да претставе; нама је потребно и да играмо и да се забављамо и да вежбамо јер све то одржава наш дух и јача наше тело. И зато ћете ви веома често у аулама наших факулгета наћи плакате којима се оглашавају забаве, игранке, излети, колоније итд. Ето, ми смо постигли извесне резултате, који, истина, стулентски живот још увек не чине повољним нарочито због тешког економског положаја нашег студентства, а на вама је, нове колеге, да резултате сачувате и да их проширите. Све то што смо постигли у циљу да студентски живот учинимо бољим, лепшим и садржајнијим, постигли смо јединственим радом и борбом кроз наша чврсто организована и непрестано активна удружења сарађујући при томе са професорима и университетским властим.а и сваког момента будно чувајући аутономију Университета. Наша удружења, стручна, културна, уметничка, спортска и економска, свако на свом плану, а сва скупа уопште, омогућавају свим студентима без разлике да изразе своја схватања, да манифестују и реализују своје заједничке захтеве. Организација је услов
сваког успешиог рада па и нашег. Организацијом смо постигли оно што имамо, организацијом ћемо постићи и оно што нам је још потребно. Снага почива на непрестаној активности живог осећања одговорности целокупног чланства. Активност и преданост сваког од нас доприноси приметно и непри.метно решењу наших питања и помаже ширењу и снази општег студентског покрета. По карактеру и раду наших удружења види се да смо ми та удружења стварали и радили у њима да би себи створили економске могућности за студирање, зато да би потпомогли и употпунили свој духовни развитад и зато да створимо могућност за једну потребну и корисну разоноду. Имајући тако жива и разнолика удружења ми смо радили на решавању свих студентских питања, тражећи при томе увек сарадњу са нашим професорима јер смо сматрали да нас везује иста судбина, судбина Университета. Та сарадња је у току прошле године показала видних резултата, Ми смо са нашим професорима сарађивали по свим питањима студентског живота нарочито на економском и културном плану. Резултатима тога рада можемо се поносити и ми и г.г. професори. За време једне године непрекидног и несметаног конструктивног рада ми смо постигли поред осталог смањење такса и школарине, основали потпорно студентско удружење, имали неколико значајних културних приредаба и створили извесне форме културног рада, као што је Дебатни клуб студентског правничког друштва, које омогућавају наш пуни развитак. Будућност и углед нашег Университета, наш развитак, наше слободно научно образовање, слобода науке у опште, све то зависи од аутономије. Университет би престао Оити фактор културног развитка његова улога би се свела на фабриковање диплома и то само привилегисаним. Зато смо ми увек живо реаговали на све покушаје укидања аутономије долазили они споља или од стране самих университетских власти. Научни развитак условљен је слободним научним радом а слободни научни рад нз нашем Университету могуће је данас обезбедити само аутономијом. Бранећи аутономију ми смо бранили слободу науке.
Р. м.
НОВЕ КЉИГЕ И ЛИСТОВИ Велибор Глигорић: Из књижевног и позоришног живота, Београд 1937 Сигмунд Фишлор; Ништа ново, лрама у три чина, Петровград 1937. А. Еронштајн; Чу Ху роман из кинеског живота, издање Нолит, Београд 1937. К. Брахофогл; Робеспјер, нздањо Нолит, Бооград 1937.
Студенти у Ваљеву
Ва-хевски студенти. ма да не много удаљенп од свог Универснтетског места, Београда, у већини и Даље остају у неком ставу ишчекнвања и наде. На београдског студента, научно и идејно изграђеног , гледа се са извесном завидљивошћу, резонујујући да је Београд друго а Ваљево и паланка опет друго. Без обзира на наше изграђивање у нама се задржало једно старо погрешно схватање да нам нема жпвота у паланци и у унутрашњости у опште. Међутим, из дана у дан и ваљевскп студенти увиђају да од чекања нема ништа. Све више увиђају да живот студената у Београду није ништа бољи од живота овдашњих студената, да се тамо студенти исто тако боре за побољшање животних услова, На тај начин је скрахирала једна илузија о граду где се безбрижно живи. То нас је нагнало да и ми почнемо мислити о начину на који би могли побољшати стање у коме се налазимо. И, разуме се да смо удружипање нас свих ваљевских студената схватили као једини и најбољи пут да отклонимо тегобе и да продремо дубље у схватање друштвеног живота, да се вежемо са тим животом што је око нас, да одбацимо илузију »хајделбершког студента«, кафанског и балског, већ да примимо позив који нам данашњица упућује. Наше удружење ипак још непостоји и поред наше добре поље и труда који смо око оснивања уложили: правила нам ни до данас нису потврђена. Ипак ми се нисмо разочарали. Ми смо убеђени; створићемо своје удружење. Тек тада кад будемо створили споје удружење, моћи ћемо бити у директној вези са вама београдским студентима и са пашим стручним удружењима. У оваквим приликама ми са симпатијама пратимо рад наших колега у Београду, читамо наш лист »Студент« око кога се окупља сва поштена студентска омладина и где ћемо и ми, надам се, наћи гостопримство. Трудићемо се да останемо у вези са вама, да преко вас пратиио рад студентске омладине и да и сами ступимо у редове те омладине која дапас већ игра важну улогу у јавном животу. Време би већ било да и ми, који смо у унутрашњости у додиру са селом и народом, будемо оспособљени да дамо од себе оно што народ и, наши очеви од пас очекују. Да не будемо бар ми синови села одвојени од села, већ да будемо достојни синови нашег краја
Саватије Стннишић
ст. права
Ширнте ваш жт „СТ У Д[Ш“ Неке од ових књига приказаћемо у идућем броју. Наш живот, бр. 11, 1 окт. 1937. Овај број листа војвођанске омладине доноси уводни чланак о Масарику. У садржају лал>е: Јапанскокннески сукоб, Акција војвођанских студената, Писмо из Париза, Скупштина Матице Српске, Из Змајсве »Певаније« итд. Алреса: Нови Сад Соколска улица 1.
Страна 4
„С Т У Д Е Н Т"
Бро) 7
АКПЈЕIНЕ К*ПI6Е р. ЕЖЗЕЕS: АпИ-Опћп'п§ и р!а!по) 01п. 80. . Кјетабћ! sеlјасћl га! . 10.К- МАРКS: ВјјесЈа Шоноћје . 12. , Кlабпе ђогће и Ргапсибћој . 10. . 18 ћгитајге . 20. М. Е- ЕЕНSКI: I>осl и роИИсћи ећопотјји . 30. НО Р А ВIN: ећопотбће . 15. SМЕВЕЕУ:Еа Сћlпе еп тагсће , 37,50 Nl2 А М: Ееб таlепаНб{еs . 30. М- (ЗОККI:МаН . 20. . . . П. . ?5. 1 об!аlе аћ!иеlпе ћпјјде Нођјји 5е ћосl: НаШаНпе ћпјјгаге „МОУА сећ. гасип 46.904 2АОКЕВ, 4l