Студент

ВИДЕЛИ СМО ЧЕХОСЛОВАЧКУ

Да би упознао своје читаоце са животои, борбама и радом студената у свету *Студент« ће, почевши од овог броја стално доносити исцрпие извештаје о најважнјим студентским пскретима у разним земљама и њиховом искуству. * Када су јапанске трупе умарширале у Пеипинг, из масе је неко узвикнуо: »Доле јапански империјализам!« То је била једна тринајесто годишња кинескиња, коју су јапански војници ухватили и бацили под тенк. Јапански завојевачи морали су овога пута да дођу до уверења да у Кини има »нечег измсњеног«, да, »кинески инцидент« неће моћи бити ни тако лако ни тако брзо ликвидиран као што су они то очекивали, и поред неоспсрно повол>«е политичке конјунктуре у свету. То »нешто измен>е«о« то је нов дух који је завладао кинеским народом, то је она девојчица у Пеипингу, то је отпор кинеских трупа «а северу, то је херојска одбрана Шангаја, то је, најзад, сложна сарадња до јуче крваво завађених фракција и армија у борби против заједничког непријатеља. Кинески професор Јонг може с правом да пише: >Кина данас није исто што и Кина јуче«. За овако стање ствари студенти носе велику заслугу. Они су били ти који су први устали против братоубилачког рата између појеДиних делова кинеског народа, а на прво.м месту против оне крваве борбе између централне Нанкишке владе и пародних армија из северозападних провинција. Они су први искусили тадању полнтику Чанг-Кај-Шека и Куоминтанга: колебљиву и попустљиву према Јапану, реакционарну према демократским елеменгима кинеског народа. Први су се и најватреније залагали за остварење јединствеНог кинеског фронта према јапанском завојевачу. Када је међутим почетком ове годне постало очигледно да Јапан намерава да приступи ка другој етапи свог продирања у Кину, поед Кинеским студентима поставили су се нови задаци. Низале су се. масовне манифестације. У Шангају, десет хиљада студената манифестовало је против јапанског империјализма. У Нансиу студенти су ишли на челу једне поворке од тридесе*г хиљада људи који су захтеђали од владе да објави рат Јапану. Не мала је била улога студената у ликвидирању познатог инцидента у Синфу, када је војска генерала Чен Суе Љанга заробила Чанг-Кај-Шека, и када је претила опасност од новог грађанског рата који би Јапану широко отворио врата Северне Кине. Међу најзначајнијим политичким акцјама Кинеских студената долазе свакако захтеви уттућени скупу Куоминтанга одржаног крајем фебруара. Ти су захтеви: 1) да се борби у провинцији Суијан да што шири за-

мах и да ое поврати изгубљена територија; 2) да се сазове општенароднн Конгрес и да се концентришу све народне снаге у циљу предузимања мера 'протнв Јапана; 3) да се да потпуна слобода покрету народних маса и да се пусте политички осуђеници; 4) да се поврати слобода студентском покрету за народно ослобођење и да се укину каз«е изречене над студентима патриотима; 5) да се заведе обавезна војна служба. Конгрес Куоминтанга је у знатној мери водио рачуна о поменутим захтевнма студената. Он се је са њима изјаснио за остварење народног јединства, за сазивање опште-народног конгреса, за успоставу политичких слобода, за амнестију коначног уједињења свих кинеских народних снага. Студенти нису међутим «а томе остали. »Наш је циљ потпуно национално ослобођеНЈе, с тога се «е-можемо задовољити делнмичним успесима«, веле они у једном писму. И они заиста и даље неуморно раде. Сваки одмор, сваки распуст искоришћују. Иду у народ, међу сељаке. Дају позоришне претставе о одбрани отаџбине да би у што већој мери пробудили националну свест међу сељацима. Други оснивају школе као у Тјенцину напр. Трећи настоје да сељацима пруже неку врсту војнС обуке « скупљају прилоге за војску. На самим Универзнтетима основана су студентска удружења и са оним старим која су већ постојала али су груписали само мали број студената, дата је широка масовна база. Остварена је тесна сарадња са професорима. И данас се може рећи да национални савез кинескнх студената заиста обухвата огромну већину студената са свих кннеских универзитета. Данас се кинески студенти налазе у рововима на севефу код Шангаја заједно са осталим кинеским интелектуалцима, радницима, сељацима. Они данас имају оружје и одолевају свима насртајииа нмперијалистичке клнке из Токиа. И у тој борби ће истрајти до краја али рачунају и на солидарност својих другова из осталих земаља. Ми смо свесни тога да се наш рад не може ограничити на Кину и ми морамо тежити међународној сарадњи тако да цео свет устане у одбрану »Мнра« (из једног писма кинеских студената упућеног Свстској студентској заједници Р.М.Е.).

Група Енглеоких студената и етуденткиња која је у априлу ове године пооетила Чехословачку по овоме повратку у Енглсеку илдала је једну брошуру под насловом »Видели смо Чехословачку« у којој су нзнели своја запажања. У овом броЈу доносимо уводни чланак ове брошуре. У априлу ове године група младих Енглеза и Енглескиња претставника разних мишљења, провела је две недеље у Чехословачкој. То није било ради безбрижног провода, већ су хтели да се што подробније обавесте о правом стању ствари у тој земљи о којој се толико говори. Зар је могуће да је у Европи, пуној диктатура остао један народ који је не само веровао у демократију него ју је и остварио? А шта је са сталном пропагандом која је у току последњих месеци настојавала да ову малу државу претстави као претстражу бољшевизма у Европи и немилосрдног угњетача народних мањина. Да би добили одговоре на опаква питања ми смо посетили Праг, Каменице, Злин, Брно, Теплице и Братиславу. Свуда смо наилазили на љубазност и гостопримство које до тада нисмо поанавали. Сви представници државне власти,, политичке вође и вође мањина, радници из фабрика или сељаци са пијаце, свесрдно су и брижљиво завовољавали аашу велику радоаналост. Из жеље да се донекле одужимо тој доброти и у исто време другима пружимо могућности да се упозпају са Чехословачком ми износимо своје утиске. Оно што је најпријатније Енглезу у Чехослопачкој то је да мора да је идентификује са Запалиом демократијом. То не значи да ће оп одмах разумети схватања или менталитет народа. Сумњам да би један Енглез васпитан под пормалпим околностима у Енглеској могао да дели мишљење једног Чеха па кад би и десет година становао у Чешкој и лако гопорио језик. Он ни тада не би имао јасну представу шта је то бити члан једиог малог народа, који је, после векоиа нсмилосрдне експлоатације и угњетавања, изво(јевао себи поли-

тичку слободу. Већ има преко осам векбва како Енглези не морају да мисле на своју независност. За Чехословаке је неизбежпо и потребно чак да то чине. Али, поред свега тога, они са нама деле иста основна схватања о људској вредности, социјалној правди и задатку државе. Никакав расистички мистицизам ни брбљање тоталитарности не улази у њихове аргументе. Њихов парламенат, са слободним избори.ма, сраамерним представништвом, тајним гласањем и општим правом гласа, сведочи о постојању демократије. Њихово социјално законодавство, подела великих поседа у хиљаде сељачких имања, оснивање радничких савета у свим великим фабрикама и огромна распрострањеност писмености показују да сав овај политички механизам није једна опсена. Тој основној вери у демократију имају да захвале немачке и мађарске мањине што се са њима поступа у духу потпуие толеранције. Што сетиче просветног и друштвеног раз витка они у пуној мери учествују у напретку који је забележен послед-

ших осамнајест година. Становниттво којв гонори немачким језиком али које никада није било под Немачком, има спој Универзитет, неких четир хиљаде школа, слободу штампс, позориште и безбројне културне устанопе. У Словачкој број школа се скоро удесетостручио од кад је она престала да буде саставпи

део Угарске. Заиста би било тешко наћи коју другу државу у Европи која своје мањинсно питање решава у толикој потпуној сагласности са словом и духом уговора о мањинама, и која би своју унутрашњу сигурност заснивала не на једној свирепој политици денационализације него која свима грађанима пружа мосућност да учествују у развитку слободне Републике. Ако странка Судетских Немаца има неких приговора у економском погледу она кривицу зато не може да припише прашкој влади него светском привредном систему који пеизбежно доводи до криза а на првом месту економском национализму који спроводи Берлин и који Немце у Чехословачкој лишава њихових најбољих тржишта. Ако се Хенлајвове присталице ваиста нерадо примају у поштанску и жељезничку службу у граничној зони и тога ће нестати када се буде створило уверење да су они вернији чехословачкој републици него Рајху. Како стоји са одбраном Чехословачке независности? Мора да забрине чињеница да је Хитлер изо-

ставио Чехослопачку из списка приЈатеља Немачке. Свима мора бити јасно да су апсурдна тврђења нацистичке штампе да је Чехословачка протстража комунизма у цонтралпој Епропи, и да су по шеној територији расути »црвени« аеродроми. Ово је напротип најбољи доказ да ова либерална демократија служи као брана противу Немачке политине »Дранг нах Остен«. Али та пропаганда може 'а има сасвим другачије и много опасније дејство на јелпу Немачку напојену званичном филозофијом крви и топова. Ако у Епропи постоји заиста опасност рата онда пико нс сме ■'а сумња да су Чехословаци у тешком положају па ипак пред овим претњама они показују храброст која се -граничи са оптимизмом. Они верују у успехе својих демократских установа и снагу своје вла1е и знају да напад не би могао да буде извршен у облику интервенције у једном грађанском рату, као што је случај у Шпанији јерни јелна побуна не би имала изгледа ни на гренутни успех. Они могу да се ослоне на помоћ Француске и Русије и у случају Мађарског напада на Румунију и Југославију. Али да ли ови пактови узајамне помоћи пружају довољно гарантија за њену независност? И шта ће бити са гаранцијом територијалног интегритбта коју јој пружа пакт Друштва народа. Ако Друштво народа није /спело да спрећи напад на МанМУрију, ако је услед тога и конференција за разоружање претрпела неуспех и ако је после пада Абисиније настало бесомучно такмичење V' наоружању, тада свако даље одлагање организације колективне сигурности од стране сила чланица Друшт. Народа може довести до пропасти цивилизације. Да ли Чехословачка заслужује да буде брањена? Ми кпји смо вилели један део њених успеха у току последњих осамнајест година и који смо осетили одушевл,ење њенога народа за демократију и социјалну правду, одговорићемо без оклевања само са да. Е. Н. Онгпег Етапз претседник организације енглеских либералних студената.

СПЕЦИЈАЛНЕ КЛУПЕ ЗА ЈЕВРЕЈЕ

По скверовима и јавним трговима у Берлину специјалне клупе обојене у жуто биће одређене за Јевреје. Већ су прве клупе намештене у близини Курфирстендам-а и у Пресенпарк-у. На свакој од тих клупа налазе се натписи који означују да су те клупе намењене Јеврејима. Број 7

„С Т У Д Е Н Т"

Страна 5