Студент

ш кМ^ 7ж 7 г / а -4 / Мзлази двапут месечно Јбеоград, 6 вговехбар 1937 год. ®к |Д .■■■ -, -’Д.

У садржају: Ко упропашћује студентсћу имобину Пленум Аћциоког одбора 3 Потпорном Удружењу Здрабстбени фонд Лта је донела ноба Уредба о Бетеринарсћом факултету Султурни преглед Зпорт

Приближују се избори за управе удружења

На прагу су, као и сваке године у ово време, избори за управе студентских удружења. Око тридесет наших организација обновиКе, у току овог и идуКег месеца, према прописима Уредбе о удружењима слушалаца универзитета, своје управе и примити ново чланство. Без сумње је (ца ће и ове, као и ранијих година, живахнути сви факултети у „изборној агитацији" а нарочито Ке значајни, за целину студентског покрета, бити избори за Студ. правничко друштво и Потпорни фонд. У току избора и акција за њихово спровођење, биКе свакако још једном потргнуто питање о политичкој акцији студената, о „политизацији" студентског покрета, о односу студентских удружења према политичким питањима. Можда Ке се поново, с једне одређене стране, вештачки изазивати напади на неко „уношење политике на универзитет", устајаКе се против „политике и деструктивне буке" на универзитету, за „рад и учење” итд. И, као логична последица овога, можда Ке се покушавати, именом „Листа студената који уче", који су дакле аполитички настројени, придобити један део студената, стварно нвутралних и незаинтересованих у општим политичким борбама које потресају данашње друштво. Зато сматрамо за дужност, као носиоци идеја студентског покрета и као његов орган, да сада јасно прецизирамо наш став по тим питањима, разбијемо забуне које би се могле код необавештених створити, и поставимо све ствари на право место. Јасно и недвосмислено. Политика је, пре свега, једна врста одређене друштвене делатности: то је делатност појединих друштвених група и народних маса за стварењем циљева и друштвених идеала тих група, односно маса. Ако Јв то тачно, онда св нв можо оспорити ни једној друштвено) групи ни једном слоју који је повезан неким општим интересима и задацима, право да ради за остварење својих оправданих захтева, интереса и идеала, да води своју политику. Студенти дакле, који су и те како повезани заједничким интересима и бригама, радостима и патњама, захтевима и идеалима имају према томе право да, заједнички, кроз своја општа удружења, воде своју студснтску политику. Студентска удружења морају се залагати за стручно, културно и спортско подизање својих чланова: морају се борити, ако су економска, за побољшање њихових услова живота, и, сва заједно, за побољшање услова студија. Она то морају чинити, ту политику морају, упорно и стварно спроводити, јер зато и постоје, јер су зато студенти у њима зачлањени, јер је то напокон интерес свакога студента. Такву, студентску политику, сва студентска удружења, према своме циљу, водила су, и водиће, шире и боље, даље. Од овога се, наравно разликује, учешФне студената у ономе што се обично назива „дневна политика", у ствари у партиско-политичком животу. Природно )'е да, иако је само учешће студената као појединаца или идеолошких група, у општем друштвеном политичком животу, на страни прогресивних друштвених снага, једна позитивна чињеница, не може бити говора о уношењу те политике у општа студентска удружења. Демократски оријентисано студенство, као најмногобројније код нас, као одлучан фактор у студентском животу, увек је устајало противу тога, увек наглашавало да стручна удружења имају бити само стручна, културна итд., и да су она ту ради свих студената, отворена сваком поштеном и конструктивном студенту. Оно то изјављује и данас: то је, ако хокете, његова политичка линија, као заједничко гледиште међусобно најближег двла студената и друштвено најактивнијег. А тај је став, у току година доказан и тиме, што се стално, баш са стране демократских студената залагало за слободу и политичког организовања студената, како би се спречило свако уношење опште политике у удружења ко)'а за то нису. Сви студенти треба да воде своју, студентску политику, и својим удружењима и преко њих, они, који поред тога имају и ближег идеолошког додира наКи ће се заједно и на терену опште друштвене делатности. Не треба и не сме се мешати једно и друго; то је основна ствар коју треба подвући у овогодишњим изборним акцијамз. Такав став Iне још више и још боље проширити општи студентски покрет, учинити одређенијом његову политику, а његово доследно спровођење и објашњавање покушаје оних бедних групица које под маском „аполитичког" хипокритски уносе на универзитег баш ону политику која није ни прогресивна, ни академска, 861)1 која иде само за тим да колонизује универзитет за циљеве најмрачнијих, најреакционарнијих клика политичког живота у нашој земљи. Наш је став дакле јасан и недвосмислен. Ми јесмо данас за једну политику; за политику псЗољшања услова живота и студија целог студентства, за слободу мисли и науке, за аутономију универзитета. Верујемо да се ти циљеаи могу постићи саоадњом, слогом и јединством свих студената који желе добра себи, својим друговима и своме народу, активношlну студентских удружења, и сарадњом са Универзитетским властима и наставницима. А сигурно је да ће се за такву политику, коју наш студеитски покрет у току овогодишњих избора изјаснити позитивно сеаки студеит у правом смислу те речи, без обзира шта је општеполитички, и да ли је уопште политички заинтересован или не.

Пред изборе за правничко друштво

Средином новембра извршиће сс избори за студентско правничко дру. штво. Као и ранијих тако и ове године ови ће избори бити догађаји од великог значаја нс само за студенте права, ве!l и за студентски покрет у опште. Толики зиачаЈ има;у сви избори ради тога што студенти ппава чине готово половину цслокутгног студеитства нашег УниБерзитета и ито је њихово удружење, не због броЈности већ и збп: и наклоиости своЈих чланоза, засад најача и наЈзначајннја студентска организација. Избори за Правничко друштво даЈу могућноет Једном великом броју студената да манифестују своја настојања и да изразе своје мишл>ење са економским, стручним, културним и свим осталим питањима коЈа се у оквиру Универзитета постављаЈу пред студентском омладином. Последњих иеколико година дакле, у време када се вршила оргаиизација иашег покрета, када се .ршила организациЈа нашег покрета, када се вршила актиБизација свих наших снага у циљу реишвања студентских питња и одбране аутономије Универзитета а у време када Је реакција предузимала наЈдрскије кападе на студентски покрет значај избора за Правничко друштво прелазило Је оквире самог Универзитета. На тим изборима и у свим оиим догађаЈима, коЈи су поводом њих наступали, студенти Правног факултета објављивали су да Је студентска омладина уз свој народ и дахоће да служи њему, да своЈу борбу за слободну и сиромалшим студентима приступачну науку сматра

делом спштенародне борбе за хлеб и слободу и да, као нужан предуслов за успех хоће да оствари своју организацију. Зато су и противници студентског покрета, не бирајући сретстга, неколико година ометали изборе за Правничко друштво, да би на тај начин могли најлахше да сломе студентски покрет, остављен без те своје најбројније и најаче организације. У томе су се преварили, Јер је студентски покрет јачао и студенти права су у њему, ма да неорганизовани, активно и предано радили. И онда кад су наше снаге порасле, кад смо отлтестудентским штрајком успели да онемогућимо увођеље универзитетске полиције тај најодвратнији и иајдрскији налад на аутономију Универзитета, тада смо изборнма добили и удружење. Обиављање Студентског правничког друштва је резултат студентског покрета у опште, и у исто време симптом једне новостворене ситуације на на!пем Универзитету. Овогодишњи избори падају у време, после Једне године конструктивног рада, у којоЈ су постигнути многи резултати, али у време кад неприЈатељи нашег Укиверзитета, судећи по разиим на изглед безначајиим мерама, спремаЈу нов напад на аутономиЈу и кад оии покушавају да од незнатних групица корумпираних студената да створе себи подршку међу самим студентима. Ради тога избори за Правничко друштво имаЈу и ове године велики зиачаЈ. Онн треба свима да покажу да ће 'ггуденти бранити тековине које данас имају и да ће наставити са досадашњим радом на свим плаиовима студентског и универзитетског живота. Они треба да покажу да ће студенти у ту сврху радити на Још широЈ, још чвршћој и Јоз централизоваиијој организацији сбог покрета на бази јединства свих поштених и конструктивних снага, без обзира на идеолошка и политичка схватања. Они треба да покажу да су студенти за сарадњу са своЈим професорима и универзитетским властима, јер постоји опасност од снага реакције која угрожава опстанак нашег Универзитета и развитак науке код нас. Једиом речи, на изборима за Студентска правничко друштво, студенти праса ће показати да су за бољи живот студентске омладине и да су за аутоисмију универзитета, да су одлучно противни онемогућавњу и свзко мограничавању слободнОг научног рада и слободног научног васпнтања и развијања. Р. М.

Скупштина удружења студената физике

Удружење студената физике одржаће своЈу редовну ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ у суботу 13 X1 а г. у 3 часа по подне у ФИЗИЧКОЈ САЈIИ, са следећим дневним редом: 1. Избор оверача записника и бројача гласова 2. Читање записника са прошле год. скулштине 3. КзвеппаЈ о раду стцре Управе 4. Бирање нове Управе 5. ЕвентуалиЈе. Колеге физичари, сви на скупштину! УПРАВА

РЕДЛКЦИЈЛ И АДМЧЈIИСТРАЦИЈл СИМИНА 14, ЧЕКОВНИ РАЧУН 57.73У ♦ ЕДАКЦИЈА ПРИМА. СBАКОДНЕВИО ОД »012 ЧАСОВА ♦ IРЕТПЛАТА: тромесечно 3 дин. полугодишње 15 днн. годишње 30 дии. Цсва ДМВ. 1.50

Мзлази двапут месечно Београд, 6 новехбар 1937 год.

8