Студент

Са скупштине студентског

правничког друштва

Годишња скупштина Студентског правничког друштва протекла је у знаЈку манифестовања студентског јединства и снаге, у знаку сарадње са универзитетским властима, у знаку најозбиљнијег постављања у први план питања неправедних уредби о ветеринарском и медицинском факултету као и свих осталих, у знаку једнодушности у захтеву довршавања питања потпорног фон да онако како то студенти желе. Да сви студенти стоје јединствени у тим принципима и захтевима, да су то жеље свих њих, да ће се они свим силама залагати за њихово коначно остварење видело се из сваког говора, из свих извештаја који су пропраћени одушевљеним повицима и аплаузима младих људи који су се понекад прегаарали у праве овације. Скупштини је присуствовало око 400 чланова С. П. Д. јер су једино чланови имали приступа, Претседник Ратко Митровић после отварања поздравља претставника универзитетских власти г. др, Бартоша и професора г. др. Тасића. Речи г. ректора др. Јовановића, које испоручује г. др. Бартош, изазивају буру одушевљења. И студенти и претставник Универзитета осећају се као радници на једној заједничкој великој стзари: борби за слободу, науку и аутономију универзитета и за побољшање прилика студија. Потом је упућен по здравни телеграм господину ректору, Пс сле речи претседника који износи садашње стање и успехе које су студенти постигли и указује на тенденце и појаве које су се манифестовале у земљи и на Универзитету поднели су извештај чланови управе; секретар, благајник, књижничар, затим извештај Де батног клуба, извештај Надзорног одбора. Све извештаје, који су били много више од сувог излагања бројева и чињеница, скупштина је са великим интересовањем пратила. Видела се јасно не само слика пословања управе С. П. Д, него и стварни положај и садашња ситуација студената Правног факултета.

У слободној дискусији дошла је до изражаја решеност свих правника да остану и истрају у борби за побољшање услова живота и студирања, да пруже активну помоћ студентима осталих факултета у борби за боље услове рада јер се јасно увиђа да се ту не ради само о студентској сгаари већ о опште универзитетској и опште научној ствари. Евоцирајући борбу последњих година указујући на поједине успехе који су постигнути, указујући на клевете и лажи антистудент ских елемената, говорници редом изјављују решеност и неодступност у борби за оправдане захтеве студентства на псбољшању економских и културних прилика студената да би тако допринели побољшању и оздрављењу ттрилнка на Универзитету. Предлози који су падали од великог броја говорника, а који су се односили на ггитања свих студената права прихватани су и одобравани од скупштине обележавајући правац рада новој управи. На крају претседавајући објављује да је до скупштине пријављена само једна листа и то листа колеге Добривоја Про тића. У случају да не буде пријааљена ни једна друга листа избора неће бити ч листа Добр. Протића сматраће се изабраном. Скупштина то прихвата са највећим одушевљењем које за дуго не престаје. Псшто листа такозваних *социјално необезбеђених« студената није могла сакупити довољан број предлагача који је прописан уредоом, листа Добривоја Протића преузела је управу.

Скупштина Удружења југословенских

Овогодишња скупштина Удружен>а југословенских медицинара протекла је у смислу истицања најпречих захтева студената медицине. Поред економског абрињавања студената постављено је питање рео-р-ганизације наставе на Медицинском факултеТу у циљу што бољег стручног образовања. Досадашњи систем наставе претстављао је свемоћ сувопарног теоретисања, мучних питања од којих многа не спадају у област практичне медицине. Теоретски део студија вештачкии зидом је одвојен од практичног. Клинички рад, који треба да буде реална подлога остао је неприступачан медицинарима. Медицински факултеТ је из године у годину лиферовао генерације „високоучених” доктора који су тек на лекарском стажу стицали увид у практичну медицину и све што је досад учињено за усавршавање медицинских студија, учињено је у сврху нагоиилавања теоретског зна-

ња на рачун лрактичног. А као круна таквог схватања о образовању лекарских кадрова, нова медицинска уредба, предвидела је и научни докторат, поред доктората целокупне медицине. Изгледало је као да практични лекари нашој земљи нису потребни. Међутим код нас још није задовољена потреба за лекарима нити ће то ускоро бити. 6000 лекара на 14.000.000 становника претстављају ниски ниво здравствене службе у нашој држави. И догод се не подигне здравствено стање народа, догод харају епидемије заразних болести, које су отклоњене? ив културних земаља, неће се ни опште теориско знање наших кадрова подићи. Јер само оно теориско знање које произлази из практичког искуства, које је с њим повезани право је знање. То је суштина скупштинског рада који претставља јединствене захтеве зв реорганизовање медицинске

наставе у духу радне школе. Ово схватање дели и један велики део професора Медицинског факултета. С тога се нарочити значај састоји у томе што се ово питање први пут јаоно формулисало. Ако су досадашње наше критике Уредое биле само негација саме, онда су овн захтеви изнесени на скупштини израз нових тежња за доношење нове уредбе која треба да се разликује од сзих досадашњих уредбе која ће стварно омогућити што боа>е стручно образовање медицинара. На крају је донесена резолуција која је углавнои садржавала ово; 1, нова уредба Ме?дицннског факултета ни са 'изменама не олакшава медицинске студије, него напротив и даље остаје оруђе за нагомилавање непотребног знања и онемогућавање студирања сиромашним и средње имућним студентима. С гога захтевамо да се неодложно поведе акција за доношење? нове уредбе на принципу реорганизације медицинске наставе у сврху што бољег практичног спремања медицинара за свој позив. 2, практичан рад на факултетсмиlм клиникама не одговара студентским потребама. Тражимо да се изврши реорганизација клиничког рада, како би се студенти медицине што пре оспособили за практичан леКарски рад. 3, лабораториске таксе не одговарају вредности утрошеног материјала. Стога тражимо да се ннститути и особље на њима не одржава искључиво од студентских уплата као што је досада био случгј, него да се таксе сведу на стварну врвдност утрошеног матерцјала. 4, просторије Анатомског института и Гинемолошке клинике, с обзиром на повећан број студената веома су те)сне. Потребно )е хитно проширивање поменутог Института и Клинике. 4, тражимо да се почне га систематским издсш.ањем уџбеника о трошку Универзитетских фондова (Фонд Луке Ћеловића). 6, тражимо хитно реорганнзовање Здравственог фонда у овом смислу : а, да се студентске уплате за Здравствени фонд утроше на здравствену зашгиту и студената, ђ, да се повећа број лекара, ради што бољег амбулантног прегледа и поделе лекова, с, ца право на лечење имају сви студенти, б, да се измени уредба о Здравственом фонду, да се гпроведу избори за исти и да студенти буду заступљени у новој управи. 7, тражимо да одмах изврше избори за Потпорни фонд удружења и да се из средстава удружења додељују колективне помоћи студентским економским организацијама, које се данас налазе у врло тешком стању. На скупштини /е нарочито подвучена потреба сарадње за г.г. про■ фесорииа и Акционим одбором.

Новоизабрана управа Уједињене студентске омладине која ће продужити рад тамо где је досадашња управа стала, која се овога пута претставила као опште студентска окупљајући око себе све поштене студенте права састављена је овако: претседник: Добривоје Про тић, секретари: Богдан Капелан I, Вељко Мићуновић, благајник Борислав Вулетић, II благајник Драшко Стефановић, књижничар Тодор Тодоровић.

Прочита/те ове чланке видите шта су д о н е л е нове Уредбе.

Прилике на Ветеринарском

факултету

За ВеП-еринарски факултет при његовом оснивању предвиђено јс буџетом 800.000 дин. Са овим новцем имале су се набавити све потребе, као и изнајмити зграда. Бивши Декан г. Ж. Ђорђевић, борио се искрено и предано да нам пронаће прикладну зграду и омогући нормалан рад; а ми смо, за то време, уживали гостопримство Меди цинског фак. (кога и сада уживамо), чији капацитет зграде једва да је могао да задовољи и њихове потребе. Зграде нисмо добијали, одговарало нам се да нема >буџетске могућности«; а и са осталим питањима стајало се на мртвој тачци. Изгледало је да је факултет основан да би сав његов фннансиски ефекат покрили студенти из својих снротињских џепова. О стварној помоћи недостајале су >буџетске могућности«! А наше наставничко особље, О њему не може бити ни говора, јер ми опецијално нашег особља нисмо ни имали. Ту су били професори са Медндинског, Филозофског и Пољопривредног факултета, који су «ам уз хонорар држали часове у заједници са меднцинарима (њихови професори) а врло ретко појединачно. Да напоменем узгред да су г.г. професори такорећи целе године бадава држали часове, јер није било „могућности” да им се плати труд. Не*ки су тек ове годнне иоплаћени! Што се тиче саме наставе, најкарактеристичннји је случај са Анатомијом. Анатомија је на медицинским студијама оно без чега се не може. То је основа науке. Она се у нормалним приликама предаје пуне две године че?тири семестра, а заједно сл теориским нде упоредо и практични део. У ствари, Анатомија је нрактична примењена наука. Како стојимо са њом? После толико прнча и буке око тога ко ће нам доћи за наставника, са Анатомијом се почело тек у другом семестру. Добили смо -професора који је добар практичар-вете!ринар, али не и предавач ка нашој Високој школи, где треоа «а првом месту добро лознавање српског јејер је то основ за разумевање и онако врло тешких предавања, које г. професор држи на неком комбинованом језику, него, што је најважније, ми ни до данас нисмо почели са практичним вежбама!.. Из овога само да се закључити каква ће? бити спрема будућих ветеринара када свој основни предмег овако „солидно” обрађују. Али... Поред свих неприлика са којима се родио наш млади новоосновани факултет, дошла је нова Уредба са врло тешким ограничењима полагања испита, анулирања већ положених предмета и поништавања семестара. Поред неискуства нас младих студената ...али након наших дутих настојања, као и настојања гт. професора, Уредба се унеколико изменила. ПреДмети се не анулирају. Место једног испитног рока у којем су се морала пријављивати сва четири предмета, од којих би се имао право полагати један у октобру и то као поправни, дат је фебруарски рок с

тим: да у јунском и октобарском року кандидат мора положити најмање два предмета, како би стекао право условног отписа и треКи семестар; а онај који је положио два и тим стекао право условног униса у трећи семсстар, мора положити оба лредмета у фебруару иначе губи тај семестар”... а с тим и годину. И тако редом из семестра у семестар. Прво ограничење донело је залањујуће резултате. И поред лепмх изјава наших претпостављених у дневној штампи да су наши студенти (ветеринари) с великим одушевљењем ступили на рал ...да су марљиво пратили предавања и учествовали на вежбама”... (што нам служи као један јак аргуменат) и да се, на крају „та њихова озбиљност најбоље показала у лепон успеху на испитима”? (Опем : од 132 студената положило свега 16 види статистику у прошлом броју), ми можемо да кажемо да тај „лепи успех није ништа друго него једна тешка олтужба против читавог стања на Ветеринарском факултету, против Уредбе као екоперимента за подизање науке и студената и против свих оних који су директно или индиректно допринели оваквом стању. У таквим прилlикама Ветеринарски факултет је закорачио у другу годину свога опстанка. Трозничавост и неуравнотеженост прилика које? су карактеристике минуле године, ништа се нису изменили ни сад. Шта више, ми улазимо у једну акутну фазу, и јасно се осећа талас негодовања, који се све више иопољава у тежњи да се стане на крај једном оваквом стању. Стога тражимо : 1. Да се ивмењена Уредба* која се у пракси показала као непримењива, суспендује, а да с«* за то време а) студентима који су условно уписали трећи семестар, истн призна као нормалан; ћ) онима који су по други пут уписали први или други семестар овај призна као трећи; с) да се свима, без обзира на број положених предмета, а који су стекли право дозволи упис у IV семестар; 0) коначну Iивраду Уредбе препуштамо г.г. професорима и претставницима студената у што скоријеЈм року. 2) Професоре стручњаке-ветеринаре, који као такви, уз познавање наставног језика, једино могу да удовоље потребама нашег Факудтета. Конкретно : Да се катедра за анатомију повери г. Младеновићу, нашем познатом и уваженом научнику или г. др. Цилиги чија је стручна спремност добро позната са његовог рада на Ветеринарском факултету у Загребу. Сматрамо да би једино они као такви могли да одговоре нашкм потребама и нормализују рад из ове за нас тако важне научне гране. 3) Самосталне зграде и вежбаонице за наш Факултет, као и обезбеђење потребног материјала за рад. Све ово истичемо у интересу студената и нашег младог факултета у жељи да ова установа добије што здравије темеље како би одговорила својим стварним наменам«. Уверени смо да су наши захтеви оправдани и да ће нам се изићн у сусрет.

Посетитс изложбу хрватских сл и к а р а чко ому.

ЈЕДИНИ САМОСТАЛНИ „ОБЈЕКАТ" БЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА: БАРАКА ЗА АНАТОМИЈУ

Страна 2

„СТУДЕНТ" Бро| .