Студент

О Француском духу и карактеру

> отт броју „Студонт -а, донооимо ноколико одломакн ил чланка нон. Јована М. ЖујовиНа, оив. протоодника Акадсмије Наука н профооора Униворзитота, ~() француском духу и карактсру". Гматра.т смо да је врло интересантно изложити како је то ннтаи.е схватно један од наших најбоЈкнх познавалаца француеког карактера и француски науке. Недавно иремниулн професор Жујевић Школовао се у Нарнзу у првим годинама 111 Републике и провео на раду у лаПораторијама Сорбоне и Колсж де франса. Све до своје смрти он је одржавао врло тесне везе са многнм научницима, политичарнма и .кудима из свнх друштвеннх слојева Француске. Поч. Јован М. Жујевнћ иубликовао ]е читак ннз оадова о ФрапцускоЈ.

Јован М. Жу|овић

Биће томе сто тридесет година од како је Аустрија на смрт осудила и у Пешти обесила Србнна Михановића, гамо зато што је имао »француске иде*је€, како се то изречно у смртној пресуди иавело. Мало заткм, осудила је на смрт Ригу из Фере и предала га београдским Турцима, да га у Ееограду, на Калемегдану, набију на колац, зато што је покушао да француску народну хиину, »Марсељезу«, преведе и распростраии међ угњетеним народима на Балкану. Даље, против првога Устава што га је ослобођена Србија себи прописала, протестовале* су и радиле Велесиле зато што је био кзрађен по »француским идејама«. Дакле, међу претечама нашега ослобођења н међу првим уређивачима српоке државе, било је људи који су знали и волели »француске идеје«; те идСје су, међутим, наши утњетачи, Аустријанци и Турци, као што се види мрзели и гонили. Па већ само с тога, баш да доциије и није бидо великога духовнога утицаја Француза на нас, оправдано је запитатн се: какав је тај француски народ, чијим су се идејама, па и песмама, наши људи одавно већ толико одушевљавали да су за њих и жнвот губили? Дух и карактер једног народа појављује се у многобројним приликама, како у свакидашњем животу тако и у епохалним догађајима. Он се огледа у опште у народној свести, у јавној савести и моралу, у народноме говору, његовој поезији, религнји и филозофији, у његовој књижевности и уметности, у његовим навикама и осећањима. Они су прилично стални у својим битним цртама, те се могу сматрати као неке етнолошке особине које прелазе с колена на колено. Али сС у поједнностима могу и промењивати под утицајем историјских доживљаја, васпитања, културних промена, државне управе, итд. Интелигвнција је у Француза вржива, схватање лако, суђење 6рзо. Јасноћа је главно обележје њихових осећања и мисли. Није узалудЈ)ечено да »што није јасно, није француско«. Уобразиља и фантазија, међутим, у Француза јС мања но у Немаца и Енглеза. Французи радо резонују и говоре о свима предметима; а њихова вера у идеале, коју »м многи Немци и Енглези уписују у слабост, наводи их понајчешће на питање о разумној и праведној организацији друштва, о религији и филозофији, у опште на предмете идеолошке. Воља пак код Француза није толико истрајна колико је експлозивна, па стога они изгледају непостојани. Али је њихова воља скоро увек нарочито када је колективна управљена великим циљевима: о-

стварењу Лепоте, Дсброте и Правде. Међу политичким оистемима, у Француској преовлађује етатизам. Он је негда био монархистично-ројалистички, а сада реРубликанскосоциални задобија све више приста лица. Велика је вера у моћ политичких начела. Од револуиије се чешће очекивало више но од еволуције. У политичку активмост се уносило више искрених убеђења и осећања но што то изгледа када се суди површно, по начину како се кадикад врши политичка агитација. За организацију друштва тражи се у првом рСду једнакост. Бонапарта је својим сународницима рекао: »Ви Французи не знате ништа озбиљно желети, сем, можда, једнакост«. Имао је тај монарх као што се зна и горих речи за народ коме се наметнуо за цара. У спољиој политици Француска се држала међународнога морала више но друге државе. У њој се верује у братство народа, у трајне Веровало се да она има инсије вишега реда, и да јој је дужност да притече у помоћ другим народима. Говорећи о карактеристичним цртама расе француоке, Рускин истиче да само нме Француза, које су они радо усвојили, указује на искреност (Ггапс —ГгапсНЈзе); »Сае што признајемо да је лепо, нежно и сразмерно у понашању, говору и ставу Француза, долази од чисте искрености њихове природе«. »Ни један други народ тако истински лојалан«. Најмлађи предратни нараштај, одушевљен француским народним духом и великим ндеализмом, радио је пре рата с ®ол>ом на науци и просвети, на народној економији и сваковрсноме усавршавању. У Рату је показао ванредну храброст и неочекивану издржљивост, па је победио Немце, који су сматрани да су непобедиви, јер су бројно и по ратној спреми моћнији. А ако се карактер у Француза у опште штогод изменио, то се није десило у лошем правцу. Људи су постали сталоженији и дурашнији, мање наивни и мање сентиментални. Али, ако су и постали више реални, они нису изгубили веру у племените идеје и ревност да се боре за њихово остварење. У људе и народе Французи >ош увек убрајају само оне који су кадри да се жртвују за узвишене идеале, који воле Слободу и Равноправност, који теже напретку и своме и напретку Човечанства. У такве одабране народе Французи убрајају и нас Србе. Они нас воле. Већ стога ја и данас волим Французе и Француску, као што сам их уве?к волео. Јован М. Жујовић

Скупштина УдРУ жења схуденета у ЗаЈечару Зајечар, 6 децембра У хотелу „Нинић" одржали су јуче аајочарски студенти прву сиупштину свога Удружења. Из прочитаног извештаЈа нидело се да је >лружен>е студеиата прана имало веома успешних рсзултата у раду. Помогли су већем броју студената да оду до Београда на полагање испита. Поред тога активно су учествовали у раду свих културних лруштава и V културном животу Зајечара уоцште. Сала су одлучили да цојачају своје везе са Народним универзитетом и овоме олаишаЈУ рад на цодизању народне културе.

Наши јавни радници покушају се у свом Удружењу

Прошле недеље основали су научници, уметници и писци своје удружење. Уметничка слобода која је по речима великог Ромен Ролана „истинско добро, најдрагоценије чиме уметник располаже” и слобода и независност у научном раду < ето, то двоје хоће да ово ново удружење омогући и одржи. „Слобода мисли и она слобода која нам омогућује да стварамо пре.ма нашој савести” доведене су данас у питање, Један разлог због кога је до данас било тако, лежи свакако у недостатку организације оних који стварају, у недостатку свести о томе да се само удруживањем у борби за побољшање њиховог економског и осцијалног положаја и у раду на изградњи културе могу стећи, одржати слободе научног и уметничког стварања, толико потребне за један хармоничан културни развој. Данас, међутим, наши јавни радници имају своје удружење. И овде је потребно рећи колико су студенти, колико је сва омладина радосна због тога. Омладина много очекује од оваквог организованог културног рада; будући научници, будући писци добили су веру у будућност. Они знају да им неће бити узалудне њихове научничке и уметничке студије. Јер виде да се они који су њихови узори, јер виде да се они, које они цене, залажу за остварење једног таквог стања у коме ће бити свакоме загарантована слобода стварања. Имена оних који у ово удружење уђоше довољна су им гаранција за то. Скупштину је отворио доаЈен наших књижевника г. Бракислав Нушић, који је између осталог рекао; „Спор је темпо којим ми корачамо у племенитој тежњи да се уврстимо у редове културом и напретком далеко измаклих наоода; спор је темпо да ми у блиској, па можда и у даљој будућности не можемо догледати остварење тих својих тежња. Не лежи узрок томе у недостатку духа, у недостатку духовних моћи наших веК у тежњама и материјалним и моралним приликама и условима под којима се наша млада култура развија. Културни изрази, културни покрети, прегнућа у нашем су друштву још увек појаве другога и трећега реда, носиоци тих израза, покрета и прегнућа, дакле градитељи културе, код нас су мал'те не излишни људи, чак толико излишни да се њихова реч отстрањује чак и кад се решава о најважнијим културним питањима. Сем тога, млада култура као и млада биљка за свој развитак и процват тражи атмосферу зрачнију, но што је ова ко;у јој наше поднебље нуди. Под нашим, тако често мутним поднебљем, млада се биљка не може да развије у. стабло, нити да ца путу цваст, као што ни духовно стваралаштво не може доћи до потпунога изражаја, те стога многа реч остаје недоречена, многа мисао можда неисказана, многи ток пресушује на самоме извору своме или бар ие даје обиље своје духовне моћи. Ма колико снажан духом, појединац није кадар ни својим напорима ни евентуалним својим личним успесима, да измени ове прилике; тек удружене све духовне моћи једном заједничком ц истраlном акцијом, моћи Ле културним прегнућима да прошири духовне вредности у иашој средини и моА и Ае да им обезбеде значај који оне имају у развитку једног кулгурног младо / друштва.”

Број запослених и обезбеђених сиромашних студената у студентским економским Удружењима Саопштене Одбора студентских економских организација

Према месецу Јоктобру у месецу новембру су, као што се види из табеле, у порасту три удружења; четири удружења обезбеђују исти број као у октобру, а само у 0. С. Мензи је број обезбеђеиих опао. Разлог опадању броја запослених у О.С. Мензи у новембру треба тражити на две стране: на једној страни 0. С. Менза је била принуђена да се пресели у просторије, које су сувише удаљене од Правног и Филозофског факултета, са којих факултета су се студенти у највећем броју абонирали у 0. С. Мензи, а с друге стране, 0. С. Менза је добила помоћи од Универзитета само .6000 дин., као и друге метири мензе. Међутим О. С. Менза је прошле године добијала много веће помоћи од Универзитета, као и осталз студентске мензе. Због отсуства помоћи од Универзитета ни остале студентске мензе нису се усуђивале да повећају орој запослених студената, ма да у свим мензама постоји извесан број сиромашних студената, који нису могли бити запослени нити обезбеђени. Сусрећући се свакодневно са

великим тешкоћпма паше меизе и наша удружења успела су ипак да у месецу октобру обезбедс 161 а у лдесецу иовембру 171 сиромашних студената! Овакви резултати сведоче о великој снази наших економских удружења, која је плод пуне солидарности и чврстог јединства свих поштених студената! Али да би наше студеитске мензе могле напредовати и у будуће остваривати велике резултате, као ова два прва месеца, мора им се помоћи као што им се и у току прошлс године помагало. Ове године наше студентске мензе очекују помоћ од Потпорног удружења студенат београдског Универзитета. Та помоћ не сме бити мања, него што је била прошле године помоћ Универзитета. Студентско Потпорно удружење треба да осим личних позајмица, помаже општим помоћима студентска економска удружења, а у првом реду студентске мензе, јер на тај начин најбоље ће помагати првенствено сиромашне, а тако исто и све средње имућне студенте омогућујући им јевтину исхрану!

ПЕДАГОШКО ФИЛОЗОФСКО УДРУЖЕЊЕ

Пример сарад ње професора и студената

На почетку ове школске године одржан је нрви пут откада постоји Студентско педагошко филозофско удружење заједнички састанак студената и професора, који је био посвећен проблему сарадње и подизања научног нивоа слушалаца XX, XXVI, XXVII групе Филозофског факултета. Са станку је присуствовао велики број студената а од г, г. професора Др. Милош Ђурић и Др. Милутин Богосављевић. На кон позлравне речи претседника развијена је врло жива и плодна дискусија између наставника и студената о свим стручним питањима који нарочито занимају студенте прве године. > дискусији су се јгв Одлучено је да се друштвена библиотека обогати путем сабирне акције новом стручном литературом а нарочито свим делима наставника. На иницијативу удружења др. Милош Ђурић је одржао специјалне часове посвећене студентима прве године где је у главном дао кратак преглед наше историје филозофије и основна упуства за прво, почетно прилажење централним филозофским проблемима. Др. Борисављевић је пристао и већ прак-

тично остварује организовање заједничког посећивања уметничких изложби, музичких часова на Коларчевом универзитету, посете позоришта и т. д. Одмах након овога заједничког састанка био је и редован друштвени састанак посвећен чисто стручним проблемима и потребама студената педагогије, Филозофије и психологије. На том састанку био је присутан и проф. г. Бора Стефановић, који је и сам дао предлоге удружењу за' рад. Тако је удружење организовало групе за мерење интелигенције по школама и заводима како би се семинар посветио чисто теоретском расправљању педагогије и психологије. Ове групе већ раде у Заводу за напуштену сиромашну децу. Осим тога г. Стефановић пристао је да одржи курс за све студенте о мнемотехници (техници памћења) и методи учења. Г, Милош Турић започео је курс грчког језика а др. Боригављевић курс француског језика. Удружење је такође позвало г. др. Душана Недељковића професора филозофије у Скопљу да учествује у прослави Декарта коју ће удружење одржати. *Р°l 9 „С Т У Д Е Н Т"

Страна 3

„У месецу октобру и новембру ђено сиромашннх студената: г. било је запослено и обезбе" октобар ионембар 1. У општој студеитској иеизи •*> 1 43 2. У Војвођанској акаденско трпези 35 35 3. У Мензи" Пољ.-шл м. факултета 32 !{'. 4. У Мензи Удружеља југ. медицннара 1 г > 2о 5. У Мензи Студ. култ.-литер. друЊтва „Бољаи Фаркаш" “ 6. У Дои\' Удружеља студенткнља •'> б 7. Удружеље студ. против тсберкулоае :> 15 8. У Студентској задргзи „Самопомо}!" 13 13 Укупно обезбеђених студената И>1 171