Студент

Бугарска

Студенти са народом

Писмо из СофиЈе

Повезаност са народом то је карактеристична дрта бугарских студената. Велики број студената је пореклом из народа, синови ситних и средљих сел»ака и Ти студенти, одрасли у народу, познају и жеље народа и улажу сву своју младалачку енергију да га помогну у његовој борби за боље у* слове живота. Везе које спајају бугарске студенте са њиховим народом појачане су херојском лрошлошћу овога народа. Нарочито је поучна епоха бугарског препорода епоха борбе за ослобођење? од вековног ропства под Турцима. Борба која је лочела оредином деветнаестог века завршена је ослобођењем бугарског народа, 1877 год. У то доба било је хероја који су посветили своје животе, списима и делима, Шlирећи идеје које су будиле националну свест. За време? 60 година националне слободе реакција је употребила сва мпгућа средства да присвоји прошлост бугарског народа, нарочито епоху бугарског препорода, да 6и ваопитала омладину у шовинистичком духу. Али у том није успела. Захваљујући једној плејади људи, носиоца нових идеја, омладина је могла, нарочито последњих година, сачувати традиције народа у свој њиховој чистоти. У тој борби за очување традидија, универзитетска омладина је узела активног учешћа. Бугарски студенти са љубављу изучавају време нашег пергода, уживљују се у демократски дутх тога вреиена, и угледају се на прнмере наших националних хероја. Сва настојања реакције да придобију универзитетску омладину за своје шовинистичке идеје остају безуспешна. Ми студенти, чинимо све што је У нашој могуђности да раширимо у редовима омладине нашег народа истински смисао тих револуционар»их традиција. У том циљу прослављају се сваке године годишњице народних устанака и наших националних хероја. Те студентске прославе постају све више народне. Прослава шездесетогодишњице смрти Христа Ботева, једног од највећих националних хероја била је нарочито свечана. Тога дана хиљаде студе Ната и грађана посећују место где је Ботев нашао смрт, убијен од турских куршума, и

заклињу се да ће следити његов пример. При повоатку у своје градове, а нарочито у Софију, они манифестују улицама, певајући стихове великога песника јер је Ботев био и велики песник, носећи исписане организују се манифестације и приредбе, на којима говорници евоцнрају херојсш пример нашег препорода, који ове више захвата места у мислима наших студената, омладине и читавог бугарског народа. Реакција, видећи да јој омладина измиче, покушава да забрани комеморативне свечаности у славу наших националних хероја. Она чак иде толико далеко, да тврди да су револуционарне? традидије нашег пре порода незгодан пример за нашу омладину, те их се одриче. Али самим тим она све више од себе удаљује омладину и народ. Тако је једно од најмоћнијих оруђа реакције окренуто против ње саме. Студенти. повезани са народом својим пореклом, надахнути великим традицијама прошлости, не задовољавају се само са популарисањем ових традиција не?го стављају своје знање у службу народа, помажући му да изиђе из незнања и мрака, у коме реакција хоће да га задржи. Данас овај рад студената добија велику важност. Да би 6оље остварилц те задатке, студенти сваке покрајине имају своје организације; има их већ двадесет. Циљ ових организација је да управл»ају радом студената у свакој покрајини за време летњих ферија. Студенти се уписују у различита удружења економска и културна (туристичка, опортска, трезвењачка нтд.) и тамо где такве организације не постоје студенти узимају иницијативу да их створе. У тим удружењима и изван њих, студенти држе конферен ције и говоре, организују вечери по зоришне и друге?, и у свему искоришћују све могућности да народу дају економско, културно и политичко образовање. Тако су, на пример, на иницијативу студената, за време летњих ферија, организовани у три покрајине одбори за мир. У тим одбооима су заступљена сва удружења и истакнуте личности те покрајина. Радећи тао на страни народа, ми, бугарски студенти, најбоље вршимо дужност као верни синови народа. Студенти добијају право гласа

бруара месеца студенти нису имали никакво право гласа. После великог штрајка со|:иских студената у марту, ово право им је повраћено.

Студенти добијају право гласа. У указу о будућим изборима бугарска влада дала је право гласа свим студентима. Приликом општинских избора фе-

Пољска

Увођење универзитетског

»ghettoa«

Већ више година надионалистичка већина на пољским универзитетима иде за тим да се уведе за студенте Јевреје. Ове године антисемитска кампања успела је да универзитетске власти одреде нарочито нумерисане клупе за слушаоце Јевреје. На неким факултетима где немају својих клупа јеврејски студенти морају да стоје за време предавања. У знак протеста против оваквог поступка јеврејски студенти увек стоје место да заузму своје нумерисане клупе. Протест студената

Увођење ефеНд изазвало је велико незадовољство међу

студентима. Приликом више пута поновљених 36 часовних штрајкова јеврејских студената, многи студенти Пољаци солидарисали су се са њима. На медицинском и фармациском факултету у Варшави и на неким предавањима у Политехничкој школи пољски студенти су сели у клупе са својим колегама Јеврејима и тиме поништили важност „Сћеиа”.

Протест професора

Велики је број професора који су се изјаснили против антисемитске кампање. Ректор више школе »\Уоlпа \Уегесћшса Роlзка« и ректор Уметничке академије у Варшави изјавили

су да је противан традицијама пољског универзитета и да се неће никад увести у њихове школе. Професор Мlесгубlа\у МlсћаЈо\уlс2, члан сената, чија је клиника за дечје болести један од ретких факултета где &ћеКо није уведен, рекао је поводом питања јеврејских студената: Ректор има права да се управља по својим убеђењима, али ја као сенатор Пољске републике који сам положио заклетву на верност Уставу, имам право да се управљам по Уставу. Кад Је Бог оваплодио свог сина у тело једног Јеврејина, није људски род ту да пресуђује ко је бољи, Знам да су Јевреји овде несрећни као биљка ишчупана из земље напуштена покрај пута... Устав је још пуномоћан, ја немам намеру да га кршим. Ово изјављујем као добар грађанин и добар Хришћанин.« Ова изјава проф. Михаловица оставила је велики утисак на ст>денте. Професор Котарбински за време чијег су предавања студенти националисти тражили да јеврејски студенти заузму леви део дворане рекао је: „Да сам млађи и ја бих остао да стојим поред својих другова Јевреја”. Као одговор на захтев студената националиста сам професор стоматологије Мlзећ продужио је своје предавање стојећи. 29 октобра била је конференција професора демократа У Варшави. Више од педесет професора присуствовало је овој конференцији, међу њима су били: Котарбински, Сцумандовски, Сзорноки, Дикстин, Доброновски, Арнолд, Ханделсман. Конференција је била категорички против у вишим школама; тражен је начин да се учини крај оваквом стању ствари. Конференција се сагласила са добрим стазом професора Михаловица, Једна делегација демократске 'омладине дошла је на конференцију да се захвали професорима за став који су узели у борби против &ће!lа на част пољског универзитета.

Чехословачка

Смрт претседника Масарика

Почетак зимског семестра био је оЗележен смрћу претседника Масарика. Многобројни студентски листови и часописи објавили су дугачке чланке, песме и мемоаре о њему. Чехословачки одбор Покрета светског омладинског конгреса, који броји скоро све омладинске организације а међу њима Пббб. (Национална унија студената) организовао је у Прагу велики комеморативан састанак и објавио следеће: „Обећавамо да се нећемо зауставити ни пред којом препреком, да нећемо попустити ни пред којом претњом, да нас ни једна сила неће сломити. Сећајући се нашег Ослободиоца, нашег хероја и поборника човечанства Масарика. ми хоћемо да радимо за добро Чехословачке републике, за светски мир и праву демократију, праведну и човечну. Млади људи свих језика, свих филозофских праваца, посветиће свој живот раду који ће бити предвођен светлим именом Томаша Масарика«... Академска УМСА (Хришћански студентски покрет) спрема за зимски семестар једну недељу посвећену Т. Масарику.

Шпанија

Поновно отварање У ниверзитета

Приликом понориог отваран.а универзитета УФЕН (Савез (националних) народних студената Шпаније) организовао је велнке студентске скупове у Валенци>и, Мадриду, Алмерији и Албацети. 1 новембра било је веома све Мано отварање универзитета у Валенцији. Отварању су ирисуствовали: ректор универзитета, професори, проф.

Пре кратког времена напустили су «ас наши пријатељи секретар шпанског посланства Диего де Меса и син г. Карлоса Монтиле, шпанског посланика у Београду Анхел Монтиља, ст. технике. Велики број нријатеља и студената испратио је младе људе који су отишли на фронт да бране? своју отаџбину. (Јозе Оаоб) Хозе Гаос у име министра просвете, претставници Савеза интелектуалаца, Омладинског савеза итд. У име студвната су били Асеђег и Мипо2 бпау (сошшЈбаЈге П. Р. Е. Н. Овај лослСдњи је про-

читао у име С. Е. (Иззршног одбора) IЈ.Р.Е.Н. Повељу народног сту » дента у којој су изнесени главни задатци шпанске интелектуалне омладине у данашим гтриликама. Повеља, примљена са одушевљењем, објављује да су шпански студенти Уз владу Народног фронта и уз Антифашистички савез омладине, да они сматрају својом дужношћу да сврше војну обуку да би могли да се одазову владином позиву. Ссим тога студенти ће се борити лротнв нСписмености војника као милицнонари културе и чланови (Iеs Гпуегз бе зоШаГз е!с.). »Учити, то је револуционаран задатак«, била је парола IЈ.Р.Е.Н. приликом отварања универзитета, IЈ.Р. Е.Н. је организовао и по школама и по универзитетима »Борбене одреде за учење«. На тај начин и они који су остали у позадини рачунају да буду достојни своје браће на фронту. Код Франка. Пре неколико неде*ља штампа генерала Франка објавила је стварање »Синдиката« студената националиста, који би требао да окупи око себе све студенте побуњеничких територија, а чији 6и центар био Бургос. Али Радио-Бургос сад објављује да је Франко предузео строге мере против синдиката студената надионалиста, зато што је овај изнСо пред јавност један манифест, у коме каже да не може да схвати националистичко »вјерујус поред све већег утицаја Немаца и Талијана

Колеге и колегинице

Већ дуже времена осећа се потреба за оснивањем Омладинске секције југословенско - чехословачке лиге, која 6и радила на узајамном зближењу и упознавању наше и братске чехословачке омладине. Традиционално пријатељство наша два словенска народа треба данас што више учарстити, а то је у првом реду дужност омладине, која се је одувек залагала за зближеЊе међу народима. Као први корак у овоме циљу образован је Привремени одбор, чија јс дужност да изврши упис чланова и спроведе оснивачку скупштнну. Ова омладинска секција, поред свога рада на ширењу чехословачке културе путем

предавања и других приредаба, органиаоваће екскурзије у Чехословачку и, што је од нарочите важности за нашу студентску омладину, вршиће размену наших и чехословачких студената ради практичног стручног усавршавања. Упис вршиће се свакога дана од 5—7 часова после подне у просторијама Југословенско - чехословачке лиге, Престолонаследкиков трг бр. 45/1 (Тел. бр. 27-709) као и на свим факултетима Београдског универзитета. Студенти и студенткиње, упишите се у Омладинску сеЛсцију југословенско-чехословачке лиге!

Страна 6

„СТУДЕНГ

Број 9

Самопомоћ а ет о п о от о ћ Све уџбенике и репетиторије напефтиниЈе ћете купити и најбоље продати код студентске задруге „Самопо* моћ“ — у аули правног факултета. Наруџбине из унутрашњости примају се на адресу „С А Л\ О П О Л\ О Ћ" Гарашанинова ул. 18. Тел. бр. 28-602. Купујте код „САМОПОМОЋИ**. т & Ц - «