Студент
ПРЕГЛЕД
и омладина
Ову борбу Бранко није могао (имоићи ни у својој поезији. У пеми „Пут” он је извргао руглу нефијатеље Вукове реформе, нарочи•о Јована Хаџића који је у то до1а био поборник и за:тава културне реакције, окупљене жо Матице српске. Бранко му стапћа у уста ове стихове: „(), јерови, моји соколови, Децо моја, моја веља снаго, Сјајно моје ви камење драго Куда отац са вама поити, Бежи нојца, а данак засвити!” У својој песничкој визији Еранко Фди ливаду, по којој је „свуд кофива густа, чкаљ, буника, татула, итирина, и свакоја друга травуриа”, оличена у дебелом и танком ср. Затим се појављује Вук ко>и окти са ливаде коровље! и будаком )азбија трн»е и купину, па посади швно цвеће од кога „замириса це1а околина.” ; ,Пут раскрчен, горе њиме ајте, Ајте горе, ал се и сећајте Коно красна пута вам огради, Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету Што разагна невољу вам клету.
1832 године
макар све време своје младости е може, као што треба, с а м Што је за једног човека тешко ма управљати као што треба, одом; друго, што . четири ока је и најмудрији и најученији I свим страстима и слабостима И каквој другој оваквој страсти у на општу и на своју штету, •поме онакву службу, која није |вити јежа да носи хитне књиге це; или магарца да суди врани не пева, итд....
(у против правитељства, тога IТO школе презирати и њихову учени (који морају бити добри) најрадије покоравају, јер они асти бити не може, и да сви аљеви, ни кнезови, ни чинов-Iаст устају и најпростији људи. >и, да паметан човек у највећој та за шта би га ко у највећој рети могао, јер на овоме свету могу се ласно изврнути, на пр. 811 г. не само Београдом него и кад ]е 1822 г. у Крагујевц ), или Наполеона кад је 1810 г. по њој краљеве постављао, и вегове споменике обарао, а он
род корисне, а за вас особито оних педесет хиљада дуката У т Уђој земљи! Та ако сте оне л за црне дане, могли сте их мим интересом од њих могли и Универзитет или би се могло еторо деце, да уче различне ачинити и садржавати у Крау друтим гдекојим варошима
зладању живот свој свршите, и земљи пристојну правицу аку и Чарапићу споменици у |И су за онако крнвице од вас правицу и за слободу народа изгинули на Мишару или на гом месту противу јавног не-
*ук Стефановић Караџић
Ноћ вам дође са Вука једнога,
Данак бели, браћо, са другога...” Данас кад читав српски нарот прославља стопедесет година од рођења његовог великог снна, борца за народну правду и слободу, ми народна омладина морамо се прикључити том слављу. Оно за нас има нарочити значај. Настављајући традиције ондашње напредне српске омладине, окупљене око Вука, ми се морамо њиховим примерима напајати за нове борбе и нова прегнућа. Ми смо они потомци на које је мислио Грим, који су захвални Вуку. Али ледина коју је он разорао пре сто година, опет је затравила. М|и морамо очистити коговље са наше културне њиве', јер ћемо се на тај начин најбоље одужити успомени Вука Караџића. С. Драгојевић
0 писму Кнезу Милошу
Пксмо из кога доносимо неколико одломака, писао јс' Вук Кнезу Милошу априла месеца IМЗ-2 год., кад се после извесног времена проведеног у Србији вратио натраг у Земун. Намера Вукова била је да скрене Кнезу пажњу на извесне недостатке његове владавине, да би се избегла побуна против њеТа, која је претила да избије. Али Вук се канио да му то писмо пошље и он је то урадио тек месеца августа, кад је кренуо да иде у Беч. Писмо је постигло супротан ефекат од онога који је Вук желео. Кнеза Милоша је писмо само још више разбеснило и он пошаље три своја доглавника у Земун, с нарсфењем да га позову на »падоаторију« и да мУ кажу „даје лишен за свагда кнежеве милости као неблаго|дарни и срамотни човјек, који је ного.м погазио хљеб и благодејања толика која су му чињена; а друго благодејаније које му још остаје (руска пензија) да ће се кнез постарати да му се укине, као јавном злотвору благодетеља свих”. Но Кне*з се иије зауставио на томе. Он тужи Вука аустриским властима у Вараждину. Вук је тамо био саслушаван и морао је да да препис овога писма. Кад је видео да је на Кнеза не могуће утицати, Вук је ово писмз објавио са накнадним додацима у виду коментара, у којима је много отвореније изнео све зулуме Милошевог деспотског режима. Писмо има веДику историску вредност, јео оно, с једне стране, осветљава ондашње политичке прилике у Србиј>и, а, с друге стране, показује право лице Вука Караџића великог љубите.ља истине и правде, и поборника демократије. година доцније, кад је избила Милетина буна, Кнез је тражио Вуково писмо од вараждинске команде (пошто је оригинал био у љутинд поцепао) да види шта му је Вук предлагао да учини. Вуково предвиђање се испунило; Кнез Милош је био приморан да народу дЗ устав. Чим је тај устав погазио. кнез се морао уклонити из земље.
Универзитету, последњих година показало је велику жел>у Жим збрињавањем. И ове године Удружење ради у том смислу. ' културних и забавних вечери у Дому и на > ниверзитету, а гм хране најсиромашнијима. • Ипак велики део нас остао о све, како би наш рад био што успешнији. • Зако упишите на нашу годишњу скупштину. Уписивање се врши у аулама сваког дана од 10-12 час. пре подне. Уписница 5 динара.
Наше позориште на Универзитету
Академско позориште у 3-ћој год. свога рада
Проблем активлзације друштвеног живота на Универзитету тесно је везан са самим проблемом Академског позоришта. Две године неуспелог рада у многоме су последица недостатака природних услова радл, али не само последица тих неповољних прилика. Животарење Академског позоришта може се 1 схвасхватити и као израз почетног ступња развитка жнвота по удружењима, као израз једног одређеног степена развоја самог студентског локрета. (Чиме се не жели оправдати неактивност управе). Те чињенице су уткцале на немогућност формирања чланства, једног стзлног кадра студената без којеТа ни једно удружење не може опстати. Нарочито ове године, у духу пленума културнот одбора, када се јасно указало на важност активне сарадње чланства, данасЈ када се тежи да се од свих чланова, од свих студената начине прави радницм на пољу њихоаог културног н стручног образовања, потреба сталнот чланства постаје још хитнија. Јер изгледа да се удружење, које овога чланства «ема, намеће студентима (иако то није увек тачно). А зар се не може и поставити питање потребе постојања једног удружења које по самом свом карактеру треба да (има централно место у културном животу Универзитета? Академско нозориште, које има чланство без обзира на факултете или покрајине, има баш то место. И ако се једном то разуме, питање се чланства за Академско позориште неће више постављати. Академско позориште има своје секције’: драмску, литерарну, музичку а поред тога се у његовом
Филм
оквиру налази и досадашњи хор Самопомоћи. Дакле постоје сви услови да ово удружење постане носилац уметничког живота на Универзитету. Драмској секцији је циљ развијање спсцијално позоришне уметности. О позоришту је довољно говорено, али његов значај можда није довољно истакнут; његов је значај морални, јер, оцртавајући људске жеЉе и страсти, оно много доприноси упознавању људи, и даље, његов значај естетски, јер подиже укус и оплемењује чула у додиру са лепим. Можда се код позоришта постиже најнриснија веза измећу аутора и оних који гледају. То омогућује онима који глуме испуњавање једне' више мисије; поред свог личног подизања, које се постиже примањем самог дела, ту постоји и подизање другнх до кога се долази глумом, давањем дела другоме. Рад литерарне секције је широк. јер јој је цчљ не само одабирање комада за позор|ИШте и пе*сама за колективне рецитације?, него и стварање могућности слободне Културно-уметничке стварање једног дебатног -клуба за третирање свих културних питања. Ту би се тек могла створити права ак-
тинна сарадња свих чланова на коју су све студенте, преко лленума Културног одбора, позвала сва културна удружења. Ве 1 !! се одавно посгав.на потреоа стварања јелног студентског оркестра. Тнм пре што овде постоји потреба за неким стваран»см ни из чега, веК само за, оргаиизовањем тога оркестра. Јер чланова тог будућег оркестра већ нма а и гај би оркестар нашао аудиторијум међу свим студентством које је желшо да стекне' једно чврсто музичко образовање. Што се хора тиче, треба рећи, да јс он постао секција Академског позоришта, јер се увидело да му је ту збиља право место. Хор ће ове године наступати и сам и у заједници са позориштем те се 1 и њему постављају нови задатци с обзиром на нове, велике могућности. Пре кратког времена одржана јс годишња скупштина Академског нозоришта и изабрана нова управа са ст. пр. Д. Симовићем на челу. Управа ће ускоро организовати ~Усмени часопис”, једну врсту У* смене ревије, која ће у прво време подмирити потребу студената за једним дебатним културним клубом.
Живот Емила Золе У главној улози Паул Муни
Сасвим је тачно мислио фран цуски писац Жорж Диамел када је, одговарајући на једну анкету о филму, поставио постојање елемента човечности и истине као услове да један филм буде добар. Баш због тога је и Жибот Емила Золе добар филм јер је пун те човечанске истине. Ту је уједно показано да могућности филма леже и на стран евоцирања живота великих људи који треба да нас уче својим примером. Живот Емила Золе захвата цео Золин рад, од појаве Нане до смрти великог писца. Сам, са својим уверењем да је истина његовој страни, борио се Зола читавог живота против свих сила лажи и успео је да землш која је човечанству дала гесло истине и правде опет поврати веру да све на истини и правди почива. Ово велико дело које се свршило великом Золином победом у познатом ДрајФусовом процесу на филму је драматично приказано; филм је успео да нас пренесе у ту недалеку прошлост која има, са нашим временом толико заједничког. Учимо се Золиним примером већ због тога! , У суботу, четвртог овог месеца приказан је у биоскопу Уранија овај велики филм за студенте. Претставу, која јс потпуно успела, организовао је Културни одбор. му за јелинство."
Изложба хрватских сељака сликара
У понедељак, 6 ов. м. отворенз је у просторијама француског хлу-6а изложба хрватских сељака сликара. Ова изложба претставља видну манифестацију хрватске сељачкс култу,ре > показује да се сликарство може јављати и тамо где по данашњем уобичајеном критеријуму не постоје услови за његово јављање!. Слике већином причају повест хрватског сеЛа, његове бриге и невоље, радости и лепоте. Тмурна садашњица, и вера у једну лепшу будућност која избија из ових слика; прегнућа и свакидашња зашимања хрватских сељака то су мотиви кор' су исписани на овим тако простим, тако јасним а уједно тако дубоким сликама. На овој изложби, коју је отворио г. Војислав Вучковић, и г. Живановић Ноје изложене су сјјикс четворице хрватских сликара; Генералић, Чаће. Мраз и Вириус изложили су овде своје радове. Студенги, посетите ову, вама тако блиску изложбу. Посетите и предавања која ће се у оквиру ове изложбе одржати. Изложба је отворена до 15 ов. м.
Паул Муни у улози Емила Золе у филму »Савсст човечанства «
Јесења изложба
Ове је године Лесења Изложба десета по реду, и зато јубиларна. Јубилеј не изгледа ни врло свечан ни врло весео. На њему не учествују многи уметници, а међу њима и многи најбољи. На изложби има неколико врло лепих слика у* метника, који су и раније увек показивали своје способности, али су оне потиснуте у страну, тако, да изложба даје карактер гомила слика без веће вредности. Неки су уметници изложили и своје старије радове, да би се видео развој уметности у Београду за ових десет јесењих изложби. Због мањка система и простора и због неучествовања уметника овај цилз није постигнут. Али овај неуспех не би требао да буде разлог да се не покуша да приреди преглед развоја ликовне уметности код нас, што би свакако дало врло занимљиве резултате.
Изложба пољске уметности
У ттринца Павла приређена је изложба пољоке уметности. Том приликом одржао је ко-месар изложбе г. В. Бојовски предавање на Коларчевом универзитету о пољској уметности. Изложио је развој пољске уметности до наших дана и стране утицаје на таЈ развој. Нарочито је француски утицај у извесни!м моментима био јак, и данас је он то прилично. Штета што на изложби теПжо можемо да пратимо развој (наравно само ликовне уметности у последњих неколико деценија, јер су ралови само из тог доба) и што нам она не приказује данашње стање пољске уметности у потпуносги. Ми смо имали прилике да на пољској изложби пре неколико година видимо радове знатно боље, него што су ту изложени.
„СТУДЕНГ
Страиа 5