Студент

Београд 1 Фвбруара 1938

Сстиио се 1 фсбруара 1035 У тсисљс Потпорног удруЉења узидана Јс свста студснтска Жртва МИРКО СРЗЕНХИЋ

Орган стручних, економских

и културних студ. удружења на Београд. Универзитету

ЦЕНА 2 дин.

„Студент"

вам говори о себи

ТУДЕНТ’ излази овога пута са великим за: доцњењем пред своје читаоце. Од иаласка 9 броја 11 децембра па до овога прошло је више од месец дана: а наш лист /е пслумесечни. Студентска јавност и сви други пријатељи нашег листа имају право да од Редакције затраже објашњење. Редакцночи одбор „Студента”, пошто /е на две шире конференције детаљно претресао сва питања која су, веома акутна и у вези са листом, известио је о томе, на пленуму одржаном 16. о. м., управе свих студентских удружења. Формудисан /е и низ стваоних гредлога које је, заједно с извештајем, пленум једногласно усвојио. Сада, ми хоћемо да суштину овог литања изнесемо пред читав студентски покрет, пред свакога студеита, јер и од њих, и то у многоме, зависи да ли ће с/о моћи, и то што скорије да буде решено онако како то интереси једног студентског листа у Београду захтевају. Тешкоће са којима „Студент”, кроз ових десет месеци његовог излажења, мора свакодневно да се бори, огромне су. Ту су, с једне стране, тешкоће објективне природе које, по неки пута, (случај са бр. 4 и бр. 8) повлаче низ других тешких последниа за лист, а, с друге стране, тешкоће организационе природе, проблеми сарадње, растурања, претплате итд. Ову другу групу тешкоћа Рсдакциони одбор није успео још да савлада: сам он то ни не може да учинн. Али наш студентски покрет, на данашњем ступњу свог пазвитка довољно /е јак и зрео да и ово питање успешно реши.

Зато је потребан за/еднички напор свију нас. Зато је потребан и ннтензивнији рад нове Редакције наше.г листа. и, нарочито, мно г о више пажње од стране сваког студентског удружења, и од стране свакога појединца у помоћи нашем листу. Ту, на нашим организвцијама лежи главна одговорност за решење тешкоћа са којима „Студент” има да се бори: добром и силиом организацијом сарадње. одржавањем сталног контакта са листом, продајом лчста преко удружења, великом акцијом за купљење претплате преко удружењц, сталном активношћу у свима правцима: тако и једино тако могуће је брзо решити тешкоће „Студента " и омогућити његово редовно излажење. У томе су смислу и формулисани детаљни закључци пленума А. О. по овоме пнтању.

Решење овога питања /е заједничка одговорност целога нашега покрета, свију нас. Не треба ни једнога тренутка заборавити да смо свој лист, у овим тешким временима захваљујући само заједничким иапорима и снази његове подлоге, снази и јединству нашега студен• ства, поставили на ноге. издавали и одржавали. Не треба заборавити на огромну улогу коју он данас има: постојање „СтудентаС, потреба његовог постојања, није више питање дискусије. Помоћу нашега листа ми смо успели да дамо већу целовитост свим нашим напорима: успели смо да ликвидирамо читав низ погрешних претстава и клевети убациваиих у иеобавештену јавност против нас и нашег покрета. Успели смо већ, донекле, да остваримо оио што смо у првом броју поставили као један од главних задатака: да покажемо свакоме и свима право лице младе генерације интелектуалаца наше земље и њену стваралачку снагу. И, напокон, унутар иашег студентског покрета, ми сви знамо какав је био значај „Студента" за постављање и популарисање многих питања, за изградњу оне линије иаше студентске политике која је данас линија целог студентства, и која доноси све више плодних резултата, за добро и интересе свих студената, науке и Универзитета.

„Студенту" у будућности припада још већа улога. Да би је он могао и остварити потребно је савладати тешкоће које га данас коче. Потребно /е такмичити се у савжађивању тих тешкоћа. То је дужност сваког удружења н сваког појединца. Потребно /е решити сва та питања, повећати тираж, подићи ниво лисга, обезбедити му тако редовно излажење. Само тако успећемо да орган нашега покрета. наш једини студентски лист дефинитивно поставимо на ноге. и омогућимо му да, од марта месеца годишњице излажења почне да излази редовно, и то не полумесечио веЛ недељно, и да на тај начин све више буде у стању ие само да региструје догађаје веН и да их води. Остварење овога новог задатка, задатка целокупног студенства, лежи у нашој моћи, ако, јединствено и упорио, онако како смо доказалн да знамо, даиас, када је питање постављено, сви сложно прегнемо иа посао.

Снажан Опште студентски покрет мора да има снажно гласило. Претплатите се на „СТУДЕНТ"

КРАЈ једне непотребне авантуре

Нашим читаоцима је позната проневера која је прошле године извршена у мензи Удружења Југослооснских студената. »Студент« је о томе опширно писао у бр. 6,7, 8. Исто тако познато им је да је та Менза, која је добијала помоћ од 1 маја 1936 г., отпочела са радом око 1 новембра исте године. Многима је са Општег студентског збома познато да се у тој мензи хранило 10 (и словом: десет) студената; да је тој мензи од Универзитета додељена помоћ у готовом: за шестомесечну кирију (по 2.800 месечно) динара 16.8000, као помоћ динара 10.000 свега динара 26.8000. Двадесет шест хиљада и осам стотина динара студентског норца, новца који је потребан сиромашним студентима као насушни хлеб на десет ситих и обесних студената. Не говоре ли ове цифре довољно убедљиво и довољно јасно сваком поштеном човеку "олики су тежак злочин учини *ланови управе мензе југословенских студената, Није било тешко, после свс/а што је у јавност изашло, предвидети крај мензе Удружења југословенских студената. Ни месец дана није та менза могла да се одржи. Није било поштена студента, који није са гнушањем читао позив студентима да се хране у тој мензи. И већ дуже времена не ради та менза. У просторијама још се налази нешто инвентара. Према томе менза мора да плаћа закуп. Студентску јавност интересује ко плаћа закуп за те просторије. Јер Универзитет је престао да плаћа кирију за просторије чим је на јавност изнешена проневера, која је у тој иензи извршена. Сви поштени студенти а таквих је, на срећу нас студената, на срећу нашег Универзитета и нашег народа, огромна већина очекују да ће сад Универзитетске власти испитати рад управе мензе Удружења југословенских студената и утврдити на шта се утрошио новац који ]е

тој мензи додељен као помоћ, да ће позрати на одговорногт оне који су несавесно упропастили студентску имовину а ако буде требало и предати суду. Они, који су одувек били заклети непријатељи свих правих опште студентских удружења, они, који се знају вешто служити само камом, они, који су сами себе назвали »националним студентима«, сами су својим делима показали колико су морално пали и колико су штетни и опасни за све студенте, за наш Универзитет и за наш народ.

1 ФЕБРУАР 193S

дан одбране

Аутономије универзитета

Данас [је велики студентски дан 1 фебруар. Прошло је, дакле већ три године... Три године од оног Iог фебруара 1935, када је,у јуначкој борби студената нашега Универзитета за одбрану својих другова, за одбрану Аутономије универзитета, и будућности свих студената, пао наш друг и колега, студент права Мирко Срзентић. Пао јенаш Мирко, та светла првофебруарска жртва, жртва за слободу мисли и науке, за права целога студентства. Али његова херојска смрт, и цео незаборавни 1 фебруар остали су трајно забележени у историји Универзитета и студентског покрета: на њима, као на чврстом, неуништеном темељу, сазидане су биле даље акције, борбе и рад, даљи успеси и рашћење општег студентског покрета у току минуле три године. Данас, само три године после твоје смрти, драги Мирко одбрањена је аутономија наше школе. Подигнут је, заједничким напорима професора и студената, више но икада, углед нашег Универзитетакао жариште слободне и напредне мисли на Југоистоку Европе. Побољшан је положај студената, твојих другова. остварени су многи од оних захтева за које си се и ти борио: снижене су таксе и школарине, промењене нестудентске уредбе, и одбрањено тако право синовима широких народних слојева да долазе на Универзитет. Организује се потпорно удружење, пуном паром раде тридесет наших удружења, Универзитет је кошница активности, младости и полетног рада. А све то, захвајући оствареном јединству студената у оним данима тешких борби, данима међу којима је 1 фебруар био један од најтежих, али и најзначајнијих. Борбе тога дана и твој млади живот, драги Мирко, нису остале узалудне: од њих полази, на њима се темељи, пут читаве једне генерације у бољу будућнсст. Мало има још твојих другова из онога доба на Универзитету. Али нове генерације студената, полетне и храбре, нису тебе заборавиле. Ево већ друге године, 1 фебруара, ДАН ОДБРАНЕ АУТОНОМИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА биће обележен, свечаном комеморацијом Акционог одбора стручних удружења, Сви студенти, јер ти си пао за све нас одаће тога дана признање теби, драги Мирко, признање теби који си, као и други наши другови пао на једном од фронтова слободе и културе. И очеличиће се у успомени на 1 фебруар за будуће подвиге, за будући рад. Слава Мирку Срзентићу, студентском борцу! РЕДАКЦИОНИ ОДБОР »СТУДЕНТА«

Изјава г. Д-р Михајла Илића професора Правног факултета

„Студенти се морају бавити и потребама народа и државе..."

Нјш сарадник, интерајуишући гг. професоре Ушшерзитета, задржао се је у пријаггном разтовору са г. Др. Михајлом Илкћем, који је бно љубазан да нам по постааг еним питањима одгсхвори са ретком искреношћу и великнм поанавањем ствари. На питање шта би могао да нам

кажео односу студената и њиховог рада у школи и рада ван школе, у јавном животу, г. професор /е изјавио: Нико не спори, нити би са раалогом могао то чинити, да студент прс свега треба да одговори својој основнојдужности, на име да стекне што потпуније анање из струне којој се посветио, како бн доцније, у животу, био користан и другима н себи. Али ако нико не спори ово, никонетреба да спори ни да се дужност студента не ограничава на томе, Сем спремања за испите и стицања стручног знања, он се мора бавитн и потребама народа и државе, па иакар се бавл>ење тиме крстило политиком, доста омрзнутим нменом. Истина, многи тврде, да бн студент требао да затворн очи пред овии питањима, и вапуши ушн кад се говорн о њима. Алн ти, којн тако мнсле, понајчешће припадају оннма којн желе да не само студент (Наставак на 5-тој странн)

Поштарина плакена у готову

Реданција и администрација Симина улица број 14 Бр. неков. рачуна 57.730

Год. II - Број 10-11 Ивлази двапут месвчно