Студент

Из наших Удружења

Удружење студената славистике ради

У првој половини месеца децембра вдржана је XII редовна годишња с«упштина Студеитског удружења »а српскохрватски језик и југословенску књижевност, на којој је, цоред осталог, решено и то да се УдруЈкење отсада зове краћим, практичнијим и ширим иазивом Удружење епгудеиата славистике. На тај је пачин основа. на којој Удружење почива, •натпо проширена и студентима славистике дата могућност да се, преко своје стручне организације, активно интересују за књижегност и науку о језику свих словенских народа. То је бесумње и потребно и корисно. Сем тога, проширењем платформе једнога већ постојећег и признатог стручног удружења избећи ће се доцније евентуално стварање нових стручних друштава, па је одлука о промени имепа и с те стране значајна, поготову кад се узме у обгир с ав што га Униперзитетсне власти заузимају према оснинању нових удружења. На скупштипи је за школ. год. 1937-38 изабрана управа удружења која је састављена највећим делом од млађих активних људи на челу са колегом Бранислапом Ћирлићем. Олмах по примитиу дужности Унрава се дала на посао око спровођења у живот програма на ком је била изабрана. Иитању табака обраћена је најгећа пажња, тако да се први стручни табаци Удружења налазе већ у литографисању. Сем тога, учињене су све прииреме за покретање једнога стручаог књижевпо-научног блитена Удружења, који би излазио једанпут месечно на 20—25 страна с тим да се доцније евентуално претвори у чаоопис. Билтен ће се звати „Рад“ и шегов први број изићи ће 20 јануара са прилозима г.г, професора и студената. Како покретање овог билтена претставља у новије време један од првих покушаја за оснива њем стручне студентске штампе, његова се појава очекује с разумљивим интересом.

У другој половини овог иесеца Удружење ће на Универзитету одржати Иече Ђуре Јаншића. У плану су такођер и стручна предавања гг. нрофесора и других стручњака који би Удружење приређивало у једној мањој сали Филозофског факултета. Члански састанци са стручним програмом одржаће се редовно сваке суботе.

Тако... Удружење студената слависта ради и у њему струји један пун и интензиван студентски живот, За сву ту нлодну активност има се много захвалити факту да је оно једно од ретких Удружења које има своје просторијв у к јима је смештена и богата друштвена библиотека. Бев тих просториЈа еав рад Удрузкоња био би укочен и његов живот

потпуво парализован. У толнко те" же пада захтев гг. професора историје, ко|н ]е нзгледа примљеп н у Савету Фнлозофског факултета, да просторнје овога Удружења буду уступљене њнма аа неве њнхове потребе. Тај је захтев код студената

славистике нажшло на рзвумљипо негодован»е. И не само славистж нет о и сви остали отудентш Београдсвог Универзнтета вчевују да ће Универзитетсвн сенат као враЈња надлехна ниституцнја ово вахно питање решитн ваво најбоље одговара потребама Уннверзитета и правилног напретка овога Једвог од најстаријих н најактивнн]ихстудентсвих удрухења.

Централни одбор филозофског факултета

Цептрал. Одбор струч. студ удруж. на филозофоком факултету

постоји тек годину дана. Основан је инициЈјатнвом чланова стручких удружења, јер се по-казала неопходна потреба за једним централним телом које 6и коордЈкшрало рад малих удружења на Фдлозофском факултету. За врсме свог кратког рада Цемтрашни одбогр је д 001130 до врло повољнгих рсзултагга. Он је тЈокренуо читав ииз >lгиггањз од којнх су већ до сада «ска решена у корист студената, тако ншр. питање уредбе и матртовоког рока.

Централни одбор пружа наЈлепши прнмер каио ое оа мало ореста-ва можс доћи до кор*сних резултата; тамо новаи који је добио Одбор са >Б руцоолког вечера« уиотребио је за набавку две наашше за умножавање и пиоање. Овнм са-

мим биће омогућено свииа групаиа на факултету да саиосталlно штампа]у табаке, брже, лаасше, и јефтиније. Овако нешто не би било могуће урадити ниједном удружењу посебнце. Остали рад Централног одбора псжлапа се са општом линијом Студентског покрета* а то је стручно и културно подиаање студеиата, самопомагаље, оргаинзовање, са-

радња са г-г. гвј: офеаор.има по :вима питањима итд. Одбор најбудније пааи иа рад стручних удружења, потстичући их на рад и уоредсређујући све акције ка једном заједничмом циљу: олакшањестудија, подизање стручнога култур. нивоа. Одбор нма пред ообом још ашого проблемlа моје ће током годнне истрајно решавати за општу корист студената филозофцје.

Са скупштине Студентског летовалишног савеза

Извештај о раду Лет. Савеза за последње две године

Једао од каЈвећих удруокења на наапем Универаитету Студеитски летовалмшни Савез, моји р псошле године бројио 1500 чланова. одожало ,је своју скушнтииу У цридуству Униввраитетског изасланика и великог б(ро>а студената чланова Савеза. Овако велимо интереоовање за рад С. Л. С. разумлжво је, јер Оавез лета руководи радом у три чисто Студентске молкжије, где се омогућава многим сцромашним студентима бесплатан 6с*рав.ак. Извештај Управног одбора био је веома обилан, јер је говорио и о раду управе за претпрошлу годину, када Савез, услед закашњења није могао одржати редовну скушнтину. Говорећи уопште о раду Савеза, председиик Управног Одбора, наглашава напоре чланова управе за што успешнији рад и тешкоће на које се у том раду наилааилкх Рад Савеза, према извештају свмретара о гледао се је наовишз у рекласчирању колони-ја С. Л. С и у уписивању чланова, к>>ииа је Сзвез пружао

новлашћену вожњу. Коистатовало се да је број чланова у овој години опао, услед рада Р каломске СекпиЈе Фепнјалног Савеза. Те како многи нвобавеште.ии студенти нису знали за С. Л. С. уписивали се у Ф. С. Учишти су покушаји да С. Л. С. прошири овој рад ка Суботички и Скошзки Факултет, али се у томе наишло на извеоне тешкоће. Као једна од највећих тешкоћа сполсиње се питање слања надзорног настаеника у молонијам/а. Дешавало се. да се ради тога дсбсдило у питање одржавање молЈаннја уопште. Пј том хпитању учињеии су нзвеони прсдлози.

О жшоту и оаду у ;колоиијама у Макарсмај, Петровцу и Делницама, појсдики шефови истих ккхлонија давали су извештаје са статистичким податцима о дриходима и /расход као н о бројном члаиству ко/ 0^ н ама, Запаlженlo је да је рад ло колонцјама био веома «*м»оврстаа и да у ствари пред-

шл>а продужење оног оиштег културног рада, који :е преко целе године осећа на нашем Уииверзитету. Свака коланиЈ*а ималаје своју спортску, хорску « културну секцију. Даване су, где су прилике дои по|једине цриредбе за грађа(»ство, што је довело до веома блиских и пријател>смих веза изиеђу студената и мештана.

У дискусији лосле избора нове управе је узело учешћа већи број чланова, који су хтелн да својим отести>ама оМ|Огуће успешкији рад »о-вој управи. Нагласнла ое жел>а да и С. Л. С. по примеру осталих наших стручних и културних удружења сазива своје др&тнтвене састанке како би управа и>глл проширити

сарадњу са члаиовима Савеза Живо ннтереоовање изазвали су предлози већег броја Повардараца да се оснује молонија на Охридуг Исто тако било је гижренуто аитање подизања цома у једној од колонија где зато има најзише могућкости.

То су задаци пред којима се налази нова упрааа. Ако буде внше

воље и нницијативе верујемо да ће С. Л. С. моћи да се на идућсј годишњој скупштини лојави са већии билансом успеха. Али нс треба заборавити да за сствареље тих задатака није лак посао, нити у могућности саме управе Савеза. Треба се надати да Нз се ако упра јз покрене питање годизања кахвог

дома, акгажовати не само све студвнтске организадије већ и пријатеље студвнтске оиладине као и саме Универзитетске власти.

Ако желите да Ваш лист

излази редобно-прет-

платите се!

Једно нужно обавештење

К. А. Б.-а

Једно од најпознатијих и по својој културнсЈ дјелатности најактивније студешско удружење у Босви је клуб Академичара Бања-Луке. Гла"ни задатак Клуба академичара био је и остао исиључиво заштита студентсних интереса п културнопрссвјетно подизање свога нраја. На говорници Каб-а појављивали су се најпризнатији научни ауторитети, ја ои радници. Грађанстзо је одмах у почетку са симпатијама пратило рад овог младог удружења, помагало га прилозима, посјећипало све приредбе. Каб је за кратко грпјеме постао центар нултурног живота у Бањој Луци. Прииупио је у удружење најеећи дио студептске омлалине. Сви поштени и вриједни студенти свјесни улоге иптелигенције у друштвенсм животу актисно су учествовали у раду на сживљавању друштвеног живота, на окупљању омладине, на подржапању сваке акције која је помагала народ нашег краја. Било би опширно нада би се говорило о свим акцијама појединачно. Важно је то да је Каб успјео да успостави најтјешњу сарадњу са осталим клубовима у унурашњости, да је одиграо значајну улогу у развијању нашег друштвеног живота, да је наишао на најпуније разумјевање сваког поштеног пријатеља културе и напретка и да Је ради свог плодног вонструвтивног рада признат за совцију Коларчевог народног уннверзнтота. Данас су се прилике унеколико ивмјениле. У нашеи овдашњем јавном животу појавили су се у последњој години дана за нашу средину још непозвати методи борбе против свих културних настојања и културних организација. Покренута је једна бјесомучна, аитинултурна кампања која је узела на нишан у првом реду нашу неполитичку, сталешку и културну студентску органиУслијед тих невправданих напада неколицине омладинаца створена је код нас једна изузетно тешка ситуација, која сваког правог пријатеља културе забрињује. Подржавани невидљивим нитима, фаворизирани под именом „националних" академичара, они свим расположивим сретствима износе лажн и клевете против нашег удружења. Морал те деструктивне банде не лиже се више од морала проданих плаћеника, а читав њихов састав је бескичмена маса, без одређеног ци-

*а, која анатемише све што је позитивно и конструктивно у нашоЈ средини и која у нме „националног“ врши најнерароднију, најнекултурнију разорну акцију у нашем крају. Сва шихова активпост сведена Је на приређиван,е бозглавих парада на којим дају одушка свом букачком инстинкту и на писање неписмоних и некултурних летака у којпма нападају наш клуб. Пројецнрајући све најгоре особине.које их карактеришу на иас, мастоје да створе забуну и нерасположење према нашем клубу у грађанству, Њихов циљ је да изношењем неистина и клевета придобију Јапно инијење за укидање пашег удружења које је створено као плод нашег вишегодишњег рада, које је несебично и потпуно независио остало искључиво у служби наших сталешких интереса и културпо-просвјетног подизања свога краја. Данас је у питању опстанак једне бројно најјаче организације у Боспи која је својим сталешким и културнопросвјетним радом у једном од културно најзаосталијим крајева опе државе доказала да је омладина одана свом народу, свјеспа својих задатака и дужности како према себи тако и према народу којем прпада. Немамо могућности да изнесемв позадину ове антикултурне кампање али начин и карактер њеног вођења потсјећа на оне који данас на свим секторима студентске активности пружају своје одвратне иипке и настоје да својим рушилачким радом унесу раздор у наше редове.

Ми чинимо данас све да упознам* нашу јавност са моралом те непоштене рул>е, са њиховим цњљевима, да демаскирамо све оно што је проузрочило њихово настајање и рад. Потребно је да очувамо наше удружење и тражимо подршку свих студентсних организапија које су свјесне нашег задатка и упозате са нашим плодним радом. Настојаћемо да и даље докажемо непоколебљиву приврженост култури и слободарском духу који је увијек живио и који т данас живи у истинској омладини овог краја.

Куду/те »СТУДЕНТ« од -ваших

удружеша /Јретплатите се на »СТУДЕНТ« лтреко вашег удружења

2

ЈС Т У Д Б И Г'

Бро) 10-* 1

Студенти и студенткиње. Храните се у ВоЈвођанскоЈ академск:ј трпези где ћете поред на|здрави|е, најсназкније и најхигијенскије хрзне наћи и најпри|атнију другарску атмосферу. Трпезл располаЛе са разним секци|ама као што су музичка, шаховска, футбалска итд. Претплата износи месечно руч а к и веч е р а 333 динара. Просторије трпезе налазе се на најзгодниЈем, и свима факултетима, најпогоднијем месту у Краља Милана бр. 25/11

Ако хоћете обилну и здраву храну и чисте просторије уз солидну цену |за медицинаре са тестом 310 дин. без теста 290 дин. за остале студенте 330 дин. и 300 дин. онда се храните у Мензи Удружења јудословенских медицинара Гарашанинова 18