Студент

Умро је велики књижевник, културни радник и пријатељ студената Бранислав Нушић

Цела данашњица личи на раскрсницу на којој се страховитим оруђем бију о превласт два света од којих један неминовно умире а други се рађа. Бескрајни немир потреса појединце, класе, сталеже; крвави демон витла безумно над замореним главама носилаца данашње културе Ми који престављамо окрвављену прошлост, изумиремо; на овима је што нас чисте душе и набрана чела следе, да

будућност истргну из заглушне хуке крвопролића и вековнога хаоса, да би човечанство своју свест винуло ка другим акцијама за којима пригушено вапије многа пробуђен* свест; на њима је да нас ослободе крволочног атавизма, да бисмо добили најзад обличје човечанских бића којима је у крајњем реду ствари и намењено вођствп човечанства.

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

Студенти на сахрани Бранислава Нушића

На весг о смрти нашег великог књижевника, културног радника и пријатеља омладине оранислава Нушића, одбор културних студентских удружења, сазвао јс одмах ванредну седницу којој је присуствовао велики број делегата свих удружеља београдског унинерзитета. На тој седниди решено је да студенти узму учешћа при сахрани онога који је толико пута дао доказа да Је велики пријатељ студената. 11редузето Је све да тб учешће оуде онако како јс то велики покојник збиља и заслужо. Студенги нашега универзитета могу бити поносни да су се своме пријатељу збиља доСТОЈIНО својим учешћем одужили. Венац, почасна стража над одром коју су студенти држали од 4 -10 увече. и пре свега, 500 студената на прахњи довољан су доказ колико Је Бранислав Нушић био омнљен код студентске. омладине. РсчИј којс јс, у име студената, кол. Милош Минић изговорио само су то допуниле и оојасниле због чега студентска омладина жали што јс из наше средине нестао један овакав човек.

Са балкона Старог универзитета, уз црнсуство огромне масе света, међу којима су нарочито били запажени студенти, кол. Милош Мииић, у име студентске омладине упутио је последн>и поздрав мртвоме Браниславу Нушићу: Тужни зборе, Ми студсити и сва омладина наше земље, дубоко смо потресени смрћу Бранислава Нушића, књижевника и академика, побррника слободе и културе и у првом реду «/о века, који разуме људе и који их воли. Велика /е и искрена наша жгшост за Браниславом Нушићем, родољубом, правим родољубом, мислиоцем., културиим радником, за човеком ко/и се од почетка до кра/а свога јавнога рада а нарочито у последњим данима свога живота као да /е знао колико је потребан ствари напретка и културе живо интересовао и до самртнога часа борио за све оио шт-о је народно и културно, за све оно што Служи напретку, цивилизацији. Суз-

них очију растајемо се, ми студенти, са нашим пријатсљем и учитељем Нуши Нем, растајемо се пред овом школом која је одувек oила и дана с остала жариште културе луча културне борОе за слободу мисли, за слоОоду научног стварања. И наша жалост је израз неизмсрне љуОави, коју наш народ чији смо ми всрни синови гаји према свсму шго /е поштено и слободарско, према свему што /е народно и опште људско.

Под условима све тежих, све мрачни/их, све опасни/их видика пред ко/има се налази човечанство, све оно што /е производ слободе духа, све што је људско а дело Бранислава Нушића то недвосмислено јесте добија у овим трену тцима изванредно велики значај. Нади се данас у одорани културе уопште, о одбрани културе као манифестације напретка. који /е у своме развитку постигло људство. Ради се о томе да пред насртајима сила ропства и мрака, пред офанзивом на тековине културе, непоклскне и непосрне, слободарска и човекољубива. напредна и стваралачка људска мисао. Ради се о томс да се поврати или очува достојанство човека, ради се о томе да се одбрани цивилизаци!а столеЛа. За културу или противу ње тре Нега нема! I о је раскрсница поед којом се данас налази људски род.

Одлучно је прец раскрсницом нашега нрсмена НушиН изабрао пут. То је био пут културе. То је био пут борбе за цивилизацију за слободу стварања. И не само значајем свога уметничког дела, него и поштењем своје напредне речи НушиН /е нарочито у току задњих година био наша највећа жива културна врсдност. Над одром Нушића, човека и књижевника културног борца и верног сина народа, над одром пацифисте и непоколсбљивог поборника људскога братства, слободе и напретка, ми, интелектуална омладина, осећамо Нушићсву смрт као свој ненакнадиви И ако омладинац прошлога века, НушиН је био вслики и искрсни пријатељ омладине нашега времена. Тазумео /е НушиИ наше невољс и наше болове осећао јс наша хтења, познавао је наше идеале, Нушић /е био пријатељ омладине. Нушић нас је познавао. Зато нас је волео. И ми се заветујемо

да Iч:мо успомену ни НушнИа чуватн као неисцрпни извор наших снага да на бранику културе истрајемо до краја.

НушиН, најплоднији кшижевник стваралац, НушиН, одлучан борац аа културу НушиН, пријатељ младо! полетног нараштаја, живи и живеНе !

Живи и живеНе НушиН као симбол и путоказ, као пример поштсног и одлучног сгава!

И никада неће умрети НушиН, Нушић уметник, борац и човек! СЛАВА БРАНИСЛАВУ НУШИЋУ!

Око сааког светлог гроба Црикупљ’о се живот »ови, Наслсднлци света жара, Купили се СОIКIОЛОВ.И, ПиЈућ’ душом светле зраке. Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке Већ колевке иових снага! Јован Јовановић Змзј

Умро је Браlнислав Ђ. Нушић, велики српски књижевник. Клонула је Једна велика рука, која је дуго носила буктињу слоОоде, која је новим демократским народним снагама додала ватру догласницу, што ју јс примила преко руку светлог реда; Стерије, Милована Глишића, Радоја Домановића ... Пао је еминентни претставник српског духа, духа Српства, који се увек кресао у варниде у непомирљивој борои за народ, за слоооду и културу; пао је један од највиших претставника српског АУ ха > У данима када је био највише потребан томе духу; оставио ј.е иарод у тренутку када је (жо најближи народу... Сио је претставник најбољих традиција српског реализма, реализма што се родио у ватри политичке и културне борбе Светозара Марковића. Био је песник епопеја народних мука и понижења, био је саркастични непријатељ народних Iнепријатеља. Својим слободним, народним пером борио се против тамнице културе, ишао је у тамниду за слоооду својега пера. Био је народни књижевник, како га јс замишљао Светозар Марковић: »Оне личности у народу, којс су дубље и силније осетиле све патње што т иште цео народ, и коЈе су кадре да искажу та осећања у вештачкој форми то су прави песници; то су пробуђени делови нароДз то је народна свест о се-6и самом и својим патњама«. Био је пробуђени део свога народа, народна свест о себи самом, о својим правима, о својој снази, о својим прнјатељима и непријатељима, о своме путу и сметњама који сто* је на томе путу, о свом поносу и срамотама и ситничарствима одрођених делова народа, због којих трпи напредак и углед народа. Волио је јуначне и поштене људе, раднике и ствараоце; мрзео је и шибао канџијама своје сатире назадњаштво, глупост, мрак, учмалост, бруталност и тривијалност своје средине, карикатуру европских вредности и невредносги, шпекуланте, трговце мртвм душама и начелима, »подлеце« (како је говорио Љубен Каравелов), »богате ћускије«, »грозне фаризеје«, »продане душе«, »надувену

Оирократију«, »свирепу ирема малима, подлу иред великима«. Иеуморно је радио свој посао, који јс, великим делом, оио део народних 'напора за оо;вим животом. Ту светлу везу, која га је чинила млађим и животнијим од многих послератних младунада који су окренули ле!>а народу, он никад нијс скривао. »књижевници и умегници, крчећи пут својим изражајима, упућени су да буду сарадници оних покрета који се боре за широка права народа и за пространу слоооду оез којс би та права била илузорна«. То је Један од последњих завета, што их Је Нушић оставио новим књижевницима и уметницима, то јс објашњење властитога става према народу и култури.

Руководећи се реализмом као уметничким методом он је, често и не слутећи то, разоткривао друштвене односе, узроке и последице, истине и лажи, праве вредности друштвених норми и светиња, праве последице односа рада и народа, силе и ситника. Ближио се животу народа, осећао је његове слутње и боЈазни; на узљуљаном броду данашњице нијс био пијани и поспани путник, који се судара са два узбибана зида, него Је био један од оних који се пењу на палубу, гледају опасност, ослушкују опасност, дају сигнале и дела. »Борба против рата то јс борба за одржање човечанства >на путу напретка; у тој борби омладини је место у првим редовима. ЈБубав међу народима и пацифизам, интегрални пацифизам, само не по цену негирања свога народа, имала би биги заједничка задаћа књижевности и омладине«. 16 Је порука књижевника који је био пробуђени део свога народа, то су речи оца који је у рату изгубио јединца сина. »Данашња реакција у Европи је само повремено помрачење, али у толико грубље што се после толико векова просвећености враћа њеним најдавнијим облицима«. То су речи књижевника који је страсно мрзио све ругобе живота, књижевника који је ватрено веровао у напредак човечанства. »Кроз пуних седам стотина година, ми нисмо успели да књижевност, као највиша духовнд појава, добије у нас оно место које јој припада и да се књижевник као стваралац постави бар један корак испред многобројних рушилаца културе којима обилује наше друштво ... Млада култура као и млада биљка за свој развитак и процват тражи атмосферу зрачнију, но што је ова КO ЈУ ј°ј наше поднебље нуди. Псд нашим, тако често мутним поднебљем, млада се биљка не може да развије у стабло, нити да да пуну цваст, као што ни духовно стваралаштво «е може доћи до потпунога изражаја, те стога многа реч остаје недоречна, многа мисао можда неисказана, многи ток пресушује на самоме извору своме ...« То су речи човека који је видео истину, који је страсно желео победу истине и њено дивно оваплоћење у уметности. То је један с»етао

пут од оних првих, усам.т.ених, заједљивих, отровних стихова о ааборављеним јунацима и слављеним баоама, стихови који су потврђени месецима пожаревачких напора, до »Покојникз« и беседе на оснивачкој скунштини Удружења научника, уметника и писаца (удружења које има за циљ оороу за бољи живот културних радника и слоббду научног и уметничког стварања), беседе чијс су речи оиле дирљивб потврђене тешким напорима болесног и исцрпеног књижевника. То је један дут који неће завејати никакав песак, пут од затвора до погреба који неким детаљима потсећа на последње часовеЛ. Толстоја. Болио је народ; овојим уметничким делом то је доказао. Волио је народну будућност; својом љубављу за омладину то је доказао. Својим исмејавањем порицао је право на живот у народу, омладини која се одродила од народа. Како Је знао да тумачи наше презирање и мржњу на све оне пропале лажие докторе, картаџије, развратнике, подводације својих мајки и сестара, трговце љубављу и животима! Кшсо је знао да иас охрабри својом бригсип за омладину у предвечерју рата, својим саветима, заветима и делима! Како нас је био обрадовао својим обећаним чланком (који ето нисмо дочекали) за омладинскп календар (КОји ето он ниде дочекао;!

У губитдима и победама живимо, ето, уз фце ларода и чу.јемо, чујемо сваки шего*в кудањ. И чујемо оне ШlO еу, јуче и данас, чули оваки кудањ срца народа. Чујемо сва та срда коЈ.а кудају и којз су куцала, чу. Јемо ЗмаЈа ко]н је чуо ларод. н>егову земљу и н>егове гробове.

>И взмчј )е, ЈадЈ-Ј, аао Стегонооаа дичј»o(Г ствга. Ал је' оин о пробаж ноии. —• Ви стоЈите ојоо његак;

I Јрилнком сМрти шишег ввликог културног радника н пр«()а<тел»а омладине, Студенгги sеоградскогу>ш5 еоградскогу>ш всрзитета и Београдек-и омладпнски мировни одбо(р улутмин су норкзшици поч. Нуши-ћа следећ« изЈаве саучешћа: Иоштовано I гослођн ИушШт. Дубоко гешути сшрпу Иашега врлога супруга, ми Вам, лоштована госпођо, лзражавашо осећања свог искренот саучешђа у гренутцима у ко/има целокупна јавност жали губитак еминентне културне снаге нашег народа. Над одром Бранислава НушНћа ми оплакујемо снажну личност нашс уметностн, искреног поборника слободе стварања, при/атеља младог нараштаја.

СТУДЕИТИ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТРТА Поштованој госпођи Нушић дубоко дирнути смпћу Вашег нрлог супруга. великог књижевника и човека, одлучног браниоца културе и човекољубивих стремљења, а тиме и Мира, ми Вам, У име нашега Одбора, са којим /е велики покојник, као члан нашега покровитељског одбора и сараћивао, изражавамо наше дубоко саучешће. БЕОГРАДСКИ ОМЛАДИНСКИ МИРОВНИ ОДБОР

Бре) 10-1«

«С Т У Д Е Н Г

3