Студент

Поттарвна плаћена т готовом.

Ванредно издање

Зо слободну ноуку но слободнои Уннверзитету

Студент

Сетииосемртоваполих 9 одброни А9ТOНOИИЈЕ

ОРГАН СТРУЧНИХ, ЕКОНОМСКИХ И КУЛТУРНИХ СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА НА БЕОГРАД. УНИВЕРЗИТЕТУ

У ОДБРАНУ!

Јединствен став проФесора и студената

Слобода науке не може бити укинута а да се не побреди устаб

Пре неколико дана разговарали смо саг. Ректором. Он се врло радо одазвао нашој жељи да нам да једну изјаву за „СтуДент . Г. Ректор Је говорио сигурно имајући у виду чињенице, догађаје и резултате. Говорио је одмерено, као човек који сваким поступком, сваком својом речи жели да користи Универзитету и студентима. Говорио је искрено,јер је поред другог својом искреношћу и тражећи од других искреност успео да ове две последње године управља нашим Универзитетом на задовољство не само професора и студената већ и свих оних који цене науку и научни рад.

Разговарали смо баш 29 априла. Тачно две године раније 29 априла 1936 г. др. Драгослав Јовановић изабран је за ректора нашег Универзитета. Тачно две године раннје разговарали су са њим и г. проректором г. др. Мицићем студентски претставници. На основу тога разговора, требало је одлучити да ли ће се штрајк продужити или обуставити. И штрајк је обустављен. Обустављен штрајк, највећи у историји нашег покрета, штрајк који је вођен за одбрану аутономије, угрожене тада увођењем универзитетске страже, једном мером која је, истина, била усвојена од наших универзитетских власти. Али, познаЈући добро карактер универзитетске страже као установе, и последице њеног увођења не само за нас, студенте, већ и за Универзитет уопште, ми нисмо водили штрајк против професора, већ, напротив, ми смо им се тада обратили једним писмом, у коме смо указали на праве и непосредне опасности које прете нашем Универзитету и науци, професорима и студентима подједнако, ми смо у пуном јеку штрајка тражили њихову сарадњу. Ми смо удувек били за сарадњу, у том погледу су се са нама слагвли и многи професори. Њима и нама ове последње две године дале су за право. Ево најбоље потврде тога становишта, ево шта г. Рсктср пдговара ка каше питање:

Сарадња /е корисиа и»у трс&а иастаиити и протиритш

Шта Ви, г. Ректоре, на основу личног искуства, мислитс о сарадњи професора и студе• ната?

Сарадња је корисна, њу треба наставити и разгранати. Годинама није било прилике за трајну сарадњу, мада је она у већој или мањој мери увек и раније постојала. јер школа често није радила. Међутим, данас постоје за њу сви услови. Многа питања, која се односе на живот и рад на нашем Универзитету заједничка су студентима и професориа, подједнако их интересују. 0 тим заједничким питањима потребно је заједнички разговарати. Тако на пр. код питања спровођења и савлађивања наставног програма, при чему су од значаја и мишљења студената о томе шта и колико они могу, под садашњим својим тешким економских приликама, да савладају, а да би настава ипак бнла успешна. Тако се приликом груписања испита и постављања баријере за уписивање даљих семестара водило рачуна о студентским потребама и жељама, а ипак без икакве штете по наставу.

Студи/е иису прииилеги/а имуЂии/е класе Исто тако важна су питања економска. Пре рата је био релативно мали број сиромашних студената и они су могли себи наћи запослење у каквој канцеларији као практиканти или дајући кондиције. Данас се стање погоршало из више узрока. Број студената је огромно порастао, а осиромашили су они друштвени слојеви који своју децу шаљу на студије и који се налазе у немогућности да издржавају једног свог члана на Универзитету. Данас се студије не сматрају за привилегију имућније класе, већ право на њих полажу и најсиромашнији, због тога што се показало да у ратним тегобама учествује џео народ, па му треба допустити да се и у миру користи свима тековинама: Ова појава није само код нас примећена већ и на страни. И свуда где број студената није на разне

начине ограничен сиромашни студенти су заступљени у великом броју. Међутим, начин њихова издржавања јако је отежан, због тога што су кондиције и ранија практикантска места сада постала врло привлачна и за дипломиране студенте, којих такоће има у великом броју незапослених. Свуда се на страни схватило као дужпост друштва да се о сиромашним студентима много више брине него пре рата. Отуда огроман број студентских домова, мензи, стипендија, опоравилишта, санаторијума и другпх здравствених установа, намењених искључиво студентима и издржаваних не само од стране државе и јавноправних установа, већ и од многобројних приватних удружења, фондација и појединаца.

Студенти и профссори Ј*ОГу сво/им радом постићн на/бол»е рсзултате

Код нас је пре рата постојао Фонд за помагање сиромашних студената. После рата Фонд је извесно време обуставио свој рад, и старање о сиромашним студентиЛа узео је на себе један одбор професора. Студенти су организовањем својих мензи узели великог учешћа у збрињавању себе и својих другова, али се убрзо показало да је ту најкорисније ако професори и студенти буду радили удруженим снагама. Отуда је резултирало оснивање Потпорног удружења, које је узело на себе улогу ранијег Фонда и у коме сарађују професори и студенти. Ова сарадња ће се свакако проширити при оргапизацији студентских домова и мензи, а и у здравственим установама, које се намеравају ускоро основати.

Студенти непосредним познавањем прилика својих другова, и професори, својим знањем, искуством и положајем, могу заједничким радом постићи најбоље резултате.

Наш ректор

Дисциплина

Удружеља се све внше баве сво/нлј с тр учннлг пттавлима

Шта Ви г. Ректоре, мислите о студентским организацијама, које играју веома важну улогу у животу наших студената, о студентској дисциплини, која је толико пута дошла до израза, и осталим појавама. које се по вашем мишљењу значајне у дру■ штвеном животу наших студената? На Универзитету постти них удружења која се све више баве својим стручним питсњима. Поједина удружења су V том постигла веома леп успех оснивајуНи :-.змеђу осТаЛО| и деоатнс клубове, који су код студената побудили врло велико интересовање и показују добре резултате. Прво је почело Правничко друштво, па затим филозофи, око педесет разних стручних, 1 културних и других студентских удружења. Нису сва ова друштва подједнако активна и нису имала прилике да своју активност развију у пуној мери у смислу своји правида, али постепено све се већма прилике и у овом погледу сређују, што се нарочито примећује код стручних удружења. Овде се најчешће расправљају стручна питања општег значаја и то скоро увек у присуству професора, што је најбоља

гаранција да се у њима ради онако како треба да буде на Универзитету.

Велика потреба репрезеита тнвно удружење

Осећа се велика потреба једног општег, репрезентативног удружења, сличног »Побратимству«, које би на себе узело расправљање питања најопширнијег ка, рактера. Организацији се доса-Iда није могло приступити услед извесних потешкоћа које потичу од прописа који се односе на ову материју. Осим тога, потребно је бнло организовати и оживети оад појединих удружења, што се нНјС тако лако и брзо урасе није тако лако и брзо могло урадити, с обзиром на њихов велики број. Тек пошто је ово урађено може се приступити организацији »Побратимства«, >чије ће поједине секције узети на себе известан део послова, које су досада морали радити хтели не хтели поједини одбори, Акциони, Културни, Мировни и Одбор за правну заштиту, и други одбори, као и стручна удружења, којима то није требао нити им је био главни задатак. После оснивања »Побратимства« моћи ће се остала удружења тек у пуној мери посветити своме стручном и осталом раду према својим правилима. Аутономија битан предуслов за правилан рад на Универзитету

каже проректор г. Мицић

Питање аутономије је питање које је одувек интересовало студенте и то нарочито у погледу на ваншколске власти, Они о њсму пишу, разговарају, дискутују и врло често аутономији дају и шири делокруг него што га она има по духу и слову закона. То је појмљиво. Студентство, увек будно и осетљиво као сеизмограф за мерење потреса земље, на сваку па и најмању повреду аутономије жијЛ,'реагира. То узбуђује духове, изазива духовни немир, који је свакако шкодљив и непожељан на Универзитету, јер ремети праву научну атмосферу. Стога сматрам за потребно организовање неколико предавања, заједничких дискусија професора и студената, на којима би се ствари поставиле на своје место и обавестило се о делокругу саме аутономије. Сем тога, било би коначно потребно да се поштовање закоиских прописа о аутономији осигура, јер то је битан предуслов за правилан рад на Универзитету. Не би смело да се студенти малтретирају ни са које страпе. Они морају бити мирни, сталожени, дсбрих живаца, да би им се са те стране омогућио пун, садр-

жајан, правилан и интензиван рад на студијама. Две године сарадње студената са својим професорила то потврђују. Она се показа;.а не само као потребна ; него и као неопходна. У једној дивној атмосфери, где се осећа да су студенти и професори једно, у атмосфери узајамног поверења и једино у таквој ‘атмосфери било је могуће повољно решити онолика горућа питања; питања чисто школска и питања социјално-економска везана за Школу и за студије. Студеити сада, у свакој прилици, показују здрав и конструктиван смисао за све што је прогресивно, корисно, лепо и добро. Не могу, а да не истакнем са колико самопрегора раде студенти у својим стручним, културним и економским удружењима за опште студентске ствари, што само доказује чврстину њиховог јединства и високу свест о заједничким интересима И да завршим; поштовање и уважење универзитетских власти и професора појединачно, жеља за студирањем, за продубљавањем науке, искрена и топла жеља за општим културним напретком јесте и остаје битна карактеристика данашњег студента.

Како је повређена аутономија

После годино мира и ргда на Универзнтету две године стваралачког рада о чнјнм рсаултатнма сведоче не еамо многи уепешно решени нроГмемн етудената, веК м најајие гг. нрофееора Универзитета у овом оро]у •>( ту дента« ]едннм низом напада на Аутовомнју увпверзнтета ноновно Је доведен у Iпггаи.е дољн нормални рад на нашо] школи. Чнњеннце еу веК познате: нпак, радн шнрпх кругова студената н радп јавноети, а пмаЈуКн у внду тенденцнозне веетн ко]е ее нокушавају протурати, мора]у се Још Једном подвуКн: Иосле нзненадпог упада органа Управе града Београда у ВоЈвођанеку Академеку Трпеау н хапшења евих етудената коЈн су тамо становади, долази. у иоКн између 17 н 18 о.м. до у.таска полициЈе и претреса на Техн. факултету. Иретрес је извршен без одобрења г. Ревтора Унивсрзитета иг. Декана Техиичког факултета. без присуетва г. Декава н професора. Гриликом иетог дошло Је до оштећења унив. п студентске имовнве: резудтати претреев пак, допео Је, како ее у званичном комуникеу каже. до открића знатне колнчипе »еубверзивног матери Јала«. Како за студенте, тако п за гг. професоре и Унив. влаети, био Је, после свега овога, могућ само Једаи став: АутономиЈа Је погажена, позитивни закоиски пропиеи су прекршени. Резултати и »налази« из таввог лоетунка не могу нматн никакве законеке важности: Јср, да се је радило само о томе, Је ли било што лакше него поверити таЈ претрес самим органима Унив. Управе?! За ове прекршаЈе закона, за причињену штету, треба добнтн законску сатисфакциЈу. То је био и став величанственог студеитеког збора 19 О.м., на коме Је 8000 студепата жарко манифестовало за АутономиЈу, и прогласило протестни тродневни штраЈк. ШтраЈк ]е, у наЈвећем реду и миру свуда снроведен; ради Још веће гарантнЈе, \ нив. влаети су за време његовог тра Јања затвориле Универзитет. Тада, 20 о.м. пре подне, групица од 58 студеиата, чланова »Слов. Југа« и »Збора« унала Је кроз прозоре разбивши их претходно —на Правни факултет, разби Јала по празној згради нарочито у кабинетима гг. професора 'l*аЈе и Станковића и демонстрирала за свога политичког партиског вођу, против Уннв. власти. Тако Је, по трећи пут Јер се то толсриеало епоља повређена АутоиомиЈа и закон. То су голе чињенице о догађаЈима: опе мораЈу свакоме локазати ко ]• етварно за рад и мир на Универзитоту, а ко све то, у интересу партизанства хоће да сруши. Оне мораЈу свима показати да Је Одбрана АутовомиЈе, пре свега, одбрана законитости у овоЈ земљи, и, као таква, дужност свих. аававааа|lа|,аваа|lаавва **вавввваавваввааивавввввввввавввввввввввававшвмав>

Сви смо ми за аутономију кажу и г.г. Двкани

Арх. Петар БаЈаловић декан Техничког факултета

Мислим да не може бити сумње да је аутономија Универзитета битан услов за успешно и слободно излагање науке. Сарадња и што ближи контакт професора и студената, могу слободно рећи и узајамна љубав и поверење, од највеће су користи за успех наставе. Држим да сваки наставник, поред све своје научне спреме и способности да преда знања другима, треба да ужива ученичку љубав, оданост и поштовање, и да и он воли своје ученике. То је, по мом мишљењу, један од најглавнијих услова за успе наставе. Некадањи „страх од наставника" треба да се потпуно изгуби, а да га замени љубав и искрено слободно поштовање.

Ужи контакт између професора и студената отежан је на извесним катедрама често природом предмета, нарочито оних без вежбања и семинара. Међутим, треба тежити да се он постигне разним састанцима, излетима, спортом и другим приредбама на којима би суделовали студенти и професори. Јиме би се смањила хладноћа и скратила огромна удаљеност која влада у аудиторијима, између професора на катедри и студената у клуцама. У последње време тај је контакт био чешћи но раније, и дао већ одличне резултате: године мирног и интензивног рада, побољшање студентских материјалних прилика и све већи успех у нуци. На студентским приредбама имао сам прилике, заједно са присутним колегама, да се дивим другарској срдачности, здравој забави и савршеном реду који је ненаметнут и спонтан, а који влада на овим састанцима. Нарочито последњи заједнички излет ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■

Ђурђевски уранак био је пример реда и дисциплине, иако је број ученика био велик и са свих факултета.

Инж. Станоје Недељковић

декан пољопр.-шумар. факултота Напредак је учињен на свима пољима рада на Унив. за ове две године. Сарадња професора и студената је доказала да се само тако може ићи напред. Са студентима сам потпуно задовољан. Заједнички уранак на Авали, иа коме сам и ја учествовао, био је заиста дивна манифестација јединства студената Београдског универзитета. Број присутних професора и студената јасно то доказује. Желим да што чешће будемо заједно. Што се тиче аутономије Универзитета то се питање сада не може ни поставити. Уосталом став свих професора по томе питању је једнодушан. Сви смо ми за аутономију Универзитета.

Др. Тодоровнћ декан Ветерииарског факултета

Немам ништа да додам изјави г. Недељковића са којом се потпуно слажем. Ипак, желим да нарочито подвучем да је за ове две године интересовање студената за научни рад много порасло. Студенти сада редовно посећују предавања, вежбе и семинаре. Све више учествују у дискусијама по појединим научним проблемима. Једном речју напредак је велики.

Ове две године су заиста године мира, реда и рада на Универзитету. Желим да се овако продужи и даље.

На питање шта мисли о аутономији Универзитета г. Тодоровић је био кратак: Па ко би могао да буде против аутономије?!

Данас више него икад

ЈЕДИНСТБО