Студент

Слободна наука не може бити унинута а да се не повреди Устав

(Наставак са 1-ве стране) Нарочиту пажњу заслужује организација јавних предавања, која на Универзитету приређују поједина студентска удружења. Приходи од ових предавања употребљавају се на потребе друштва, а раније и на помоћ м,ензама и оболелим студентима. Предавачи су најчешће професори и сами студенти, а намењена су широј јавности. После извесног колебања утврђено ]е да се ту не расправл»ају питања која би могла имати везе са политиком, а од предавача, који неприпадају Универзитету, изостввљене су личности истакнуте у политици. у свима овим многоструким манифестацијама школског живота, у коме студенти узимају на]ширег учешћа, показала се једна савршена дисциплинованост од стране студената. Од кад сам на овом положају ниједанпут ми се није десило да су ми студенти нешто обећали а да то нису испунили. У последње време чују се приговори против аутономије Универзитета. Шта Ви мислите о аутономији. нарочито с обзиром па развитак науке, чему Универзитет треба првенствено да служи?

Наш данашњи устав у своме члану 15 прописује да је наука слободна и то, што је од значаја, без оног , ограничења као што је учинио код осталих слобода које је тако!)е пронисао, напр. код слободе штампе и права удруживања збора и договора. Ово зчачи да слобода науке не би могла бшпи укинута, па ни путем закона, а да се тиме не повреди Устав, ипак законодавац има право да ову слободу науке законом регулише и обезбеди. Због тога је наш законодавац у чл. 1 Закона о универзитетима прописао да су Универзитети аутономна тела. У чему се састоји аутономија у.ниверзитета прописао је овај закон. Општа уредба и факултетске уредбе. Ту пре свега долази право Универзитета да предлаже измене и допуне прописа који се на Универзитет односе. Затим, право професора да сами обнављају свој професорски колегијум. Нико не може бити постављен за универзитетског наставника или унапређен, а да га претходно нису изабрала или предложила надлежна тела. Затим нико не може бити уклоњен без цретходне одлуке Универзитета. Тако исто наставници потпадају под дисциплинску власт самог Универзитета. Све су то прописи који сачињавају аутоиомпју Универзитета. Као што су прониси о судиској стал-

ности и независности дати искључиво у интересу правосуђа, а не у личном интересу судија, тако су и ови прописи, ради личне користи професора, него баш ради обезбеђења оне слободе науке коју прописује Устав, и која још н данас једино тим путем може бити обезбеђена. Данас се истина не може десити да један научник буде спаљкн ради својих научничких убеђења или да их се мора јавно одрећи да би сачувао живот. Али је на жалост још увек могуће да научни радници на други начин буду прогањани, да им се спаљују књиге и цензуришу радови Зато је за слободу потребна нарочита заштита. На нашем Универзитету има неколико најодличнијих професора који су ту провели 30—40 год. и као професори и као научници и писци стекли су највећих заслуга за науку и наш народ, и који ту извесно не би толико време остали да су могли са тога места бити смењени ако су се, својим радом, излагањем свога научничког убеђења, замерили можда коме код тако честих промена код нас. Њихово смењмвање би несумњиво било од велике штете нашој општој ствари којој су послужили таквим својим радом. Шта студенти непосредно имају од аутономије Универзитета? Закон о универзитетима у своме чл. 17 прописује да слушаоцима за полициске иступе суди суд за студенте под дисциплинској уредби. У свима временима са’ студентима се поступало изузетно, на један блажи и културнији начин, него са осталим иступницима, што такоће свакако има свога врло оправданог разлога. Примена овога тако јаснога прописа постала је данас коД нас спорна. Универзитет се нада да ће ово питање бити решено у смислу важења Закона о униве зитетима. Сем тога студенти имају интереса да се поштују и остали прописи аутономије, јер напр. ни њима није свеједно да ли ће им предавати људи прпзнати за најбоље у својој струци, или неко ко се мање вг.ше случајно обрео на месту наставника и који као и други чиновник може бити смењен. Отуда је аутономија Универзитета јгдна ствар. која је важна и за професоре и за студенте.

Целом нашем народу може користити само такав Универзитет, на коме ће се гајити и развијати слободна научна мисао, тако да се са Универзитета увек може чути »Ерриг зј пшоуе«... _____

Без аутономије ова школа не би могла бити

оно што треба да буде

Две године мирног рада на нашем Универзитету вратиле су нас у ранију атмосферу поверења међу студентима и иаставницима, у којој је једино и могућ заједнички рад .на циљу коме та висока школа служи. Ни за последњих година узбурканог живота на нашем Универзитсту није било унутрашњег несноразума, у самој школи и у раду у њој, он је био дошао са странЈ и односио се готово искључиво на то како студенти с једне, и њихови наставници с друге стране, бирају и примењују методе да би очували оно што једни и други подједнако цене: научну аутономију нашег највишег научног института. Да ли је она у истини била у нитању, да ли је њој грозила каква опасност? Може бити да и није, и утолико боље, али не треба се чудити ако је и најмањи повод веровању, да то није тако био знак за узбуну оној младој и импулзивној половини наше акалемске заједнице код студената. Аутономија није привилигија ни наставника ни ђака (студената) она припада овој школи и без ње она не би могла бити онаква каква треба да буде. Зг. студенте и њихове настав-

нике она значи и једну нарочиту, нову и не лаку дужност и обавезу: да се старају да и сами буду ње достојни. Нвћу говорити о томе колико смо ми наставници умели дати доказа о схватању те своје дужности. Радујем се што су ове две последње године поткрепиле и потврдиле моју веру, да су те дужности увек били свесни и наши студенти. Они су учинили велики напор нал самима себи да даду непобитног доказа о своме схватању да је рад у школи, на науци, нрва њихова дужност, јер је он једна од најпречих потреба наше земље. Признање за то дужни смо им не само ми, њихови наставници, него и сви мислећи људи који познају и иене путеве којим Универзитет служи интересима, будућности наше земље. Исто тако дугујемо признање и онима нашим колегама, којима је пала у део та тешка али и велика дужност, да као органи универзитетске власти рашчисте пут и олакшају сваки корак студената на томе путу. Ми се сви не мање од њих самих радујемо њиховом успеху. Кирило Савић проф. Универз.

Две годиие конструктивног рада створнле су услове за иапредак нашег Уиииерзитета студеиата и иауке

Даиас за иаше професоре и за иас ради се о томе да се иастаии са стиаралачким радом иа слободном Универз итету

Зато /е потре&но од&ранити аутоиомиЈу

Др. Синиша Станковнћ

Насупрот осталом делу омладиие наше земље, наши студенти су у могућности да много лакше приступе свпма проблемима данашњег културног и јавног живота. Плагодарећи високом образовању које имају прилике да стекну на Уииверситету, они су у стању да те проблеме лакше упознају, осете њихов значај и њихову сложеност, и заузму став према њиховом решавању. Али у исти мах они могу, пре од остале омладине, да дођу до свести и одговорности која на њима као умним радницима и грађанима. Развити у себи пуну свест о одговорности и оспособити се за право научно мишљење, два су основна задатка која студенти имају да испуне.

Имам утисак да данашњи студенти нашег университета све јаче осећају значај та два задатка.- У њиховим одлукама и њиховој делатности, у њиховим раснрављтњима разноврсних културних питања, најзад и у њиховом школском раду све се више осећа озбиљност и критичност. То треба подвући.

Др. Урош Џонић

Питате ме шта мнслим о сарадњи. Само добро. Не знам да ли се о њој уопште може нешто рђаво рећи. То је врло корисна ствар. Данас на факултетима влада много боља атмосфера него раније. Професори и студенти се редовно разговарају, саветују, мењају Аисли, једном речју допуњују једни друге. Коначно је остварен лични контакт између наставника и студсната, а што се тиче могућности које тај лични контакт пружа, и користи које њим стичемо, мислим да није потребно ни да говорим.

Резултати сарадње се већ запажају. У самој библиотеци рад је много интересантнији, озбиљнији. На семинарима студенти говоре о ономе што је на дневном реду, не удаљују се од теме, што је несумњив знак спремности и познавања градива. На испитима је знање много солидније, боље, а и писменост је много већа. Једном речју све је кренуло на боље.

Коначно, желим да истакнем само још ово; )између студената и професора остварен је однос човека према човеку, однос који

Студентима Београдског универзитета

Уинверзитет Је у опасности! Последн.и догађаји Јасно су показали, да су кршења аутономпј довела у опасност не само студенте, већ и сам Универзитет, као целииу. Ради се о томе да се одбрани слоб* да и партиско-политичка незавцсност овс наше највише просветне народне установе; ради се о томе да се спасе слобода науке, приступ евима зато вфалификованима па ову школу, да се одбраие култура и студентска правн. Зато је: »Одбрана Уииверзитета« први задатак тренутка, задатак комг има да се подреди све остало. Протестни штраЈк је доказао огромну снагу. јединство и свест студентски* маса; њему насупрот, презреи>з достоЈан подвиг оне бB-рице, показао је Још Једном иаолованост и противстудентски лик Једне групице разбн јача. Пред чињеиицама падаЈу лажи и интриге. Није истина да студенти воде оваЈ штраЈк за рвчун некс политичке партије: Јер, да лн се за »политичку« у том смислу може уштн борба за очување аутономије слободе иауке и културе. загарантовани* законима ове зем.ве. Шта је »политнка« утом смислу: Је ли то кршење закона или одбрана закона ?! А студенти се данас боре за поштовање законитости, данас постојеће позитивне законито**ти. Није истина да студеити хоће да се омете рад на универзитету: баш садв. прсд краЈ године. нама је. стало до рада и испита. Да задње две године смо то доказали: данас знају сви да студентске масе. оне коЈе су штрајксвале. хоћеради мир насвојој школи. Упад чланова »Слов. Југа« наПравни. као и догађаЈи иа Техн.факултету показали су с друге стране ко уноси немир и неред, ко руши и разара општу имовину, ко хоће опет крв на уннверзнтету. И баш зато што студенти хоће рад п ред, опи морају против таквих стварн устати: Јер, ми нећемо рад и ред по сваку цену. рад и ред касарне, већ слободни рад на едободном универзитету. опако како то интереси науке а и законп ове аемље одређују! То је смисао наше Ворбе у коЈу идемо одлучно, борбе у којоЈ Је место евнм студентима. без обаира на политичку прнпадност. Студеити и етуденткиње! Вудите будни и спремпи! Вудите дисциплиновани и органнзовани, јединствени око ваших одбрамбених одбора! Не наседаЈте провокаинјама Одржите контакт са вашпм ирофесоримам вашим првим сарадиицима и приЈатсл.«lма! Јавност! Разуми правилпо нашу борбу! Нека се чуЈе твој глас, глас твоЈих организациЈа н претставника. у одбрану ТВОЈЕ школе, твоЈе деце' Ла одбрану Упиверзитета; д а р ад н мир, за слободну науку на слободном универзитету; ;)а поштовање закоиа и наших права; ,(а одбрану културе и науке, за одбрану студентскнх права и тековкиа! Живела аутоиомија! СТУДЕНТСКИ ОДВОР ЗА ОДВРАНУ УНИВЕРЗНТЕТА

Ред Рад Мир

Кад смо завршили разговор. г. Ректор се распитивао о студентима. о студентским организацијама, говорио о питањима која треба решавати. При одласку цоздравл-ајуки се. оп кам је рекао: »Поздравите колеге*. И ми то чинимо овде. знајући да ће тако највећи број студената сазнати за поздрав који им је упутио њихов Ректор, Ректор кога они цене и поштују, Ректор кога студенти волс ...

се само пожелети може, а који на.м је донео много више реда и рада на Универзитету, и који, у крајњој линији, и може да донесе само позитивине резултате.

Др. Дрогољуб Повловић

»Немз ниједног про<|)есора који пе би био задовољан овим стањем. Ја се не сећам да је било икада овако на Универзитету да је за двс године владао ред. рал и мир. Ми смо сви задовољни овакпом ситуацијом«...

Др. Ђорђе Тасиђ

После рата наступпле су многе и важне промене код студентства, почевши од броја студената; тако су се сви позванм чиниоци друштва и државе нашли пред новим проблемима, сложенијим него што су били они од пре рата. Свест о овоме дошла је до изражаја на Међународно.м конгресу за вишу наставу. одржаном прошле године, јула месеца, у Паризу, алп нарочито у енглеско.м реферату, који је написао Унивсрзитетски биро (састављен највећим делом од професора универзитета) и американском. Ту је дошло до изражаја и гледиште да универзитети и професори не могу остати равнодушни према моралном и социалиом стању студената и ограничити се само на предавања, не долазећи ни у какву ближу везу са студептима. Сами педагошки разлози траже нешто више од тога. Из овога гледишта које како изгледа осваја све више универзитетске професоре у свим земљама излази један деликатан задатак за професоре: задатак општења и сарадње њихове са студентима у новим видовима, који ће допринети ономе што је морално у једној школи најдрагоцеиије и што пружа најсигурнији ослонац за дисииплину и рад у школи узајамном разумевању (не споразумевању). За овај задатак потребно је да професори буду запојени новим духом, оним који јасно избија из реферата ен-

глеског и амернканског, који траже и нове методе рада на универзитетима и што бол>ег прилагођавања универзитетских ирограма и наставе потребама савременог живота.

Тто се шче самих студената имао оих да кажем пуно ствари. То остављам за другу прнлику. Овом приликом рећи ћу да ми се чини да студенти почињу да схватају значај конструктивног и систематског рада, толико потребног у нашем друштву уопште. О томе сведоче дебатни клубови који су врло згодни да развију код студената међусобну то.терантност и објективност у расправљању културних, друштвених и политичкнх питања. Треба их тако организовати и водити. И још више о томе ми светочи њихово живо иитерссовање за социолошке колективне анкете. Ове ће не само имати утицаја на њихово ментално формирање него ће и припомоћи за практиковање нових метода рада и борбе у нашем културном, друштвеном и пблитичком живота а позитивиих резултат по целокупно друштво и државу у различнтим видовима. Ове методе, научне и објективне, чуваће нас од утопија и претеривања, а истовремено ће наш идеализам продубити и начинити га отпорнијим и трајнијим, чувајући нас да лако и брзо. доцније, у јавном животу, не изневеримо своју младост, оно што се, на жалост, дешава код нас не ретк o .

Са Ђурђевског уранка

Одбранимо наша права на бољу и ведрију будућност

Проректор г. Мицић са деканима г. г. Бајаловићем и Недељковићем долазе.

Огромна маса студената са својим профе* сорима пажљиво прати програм

Повратак у град

2

пк уопи Ђеоина боој 18 -Београд. - Штанпарија >Планета«. Сретена Ил. Обрадовића, Добрачина 55, Београд Власнвк и уредник Богдан Пешић, Хаџи Ђерика оро) , у

„СТУДЕНТ"

Број 14