Студент

Студенти у Немачкој Реферат колеге Карла Крајзера на конференцији С. С. 3. у Паризу

-1931 годиие број немачких студената је био 128.537. До 1936 тај је број опао на 68.413. На хиљаду становника долази један студент, дох је 1931 било два. (У Сједин»еним америчким државама тај број изиоси шест.) Различити су томе У9роци. Прво, уведен је „нумерус клаузук:” аа студенте Јеиреце и за оне хоји су обележени хао левичаР«. Осим тога је деаојакама врло ограничен приступ иа Уииверзитете. Даиас нмхов број не сме дд пређе »5% целохупног броја студената уогшгге. Треће, сви они који желе дд ступе на Уиивераитете одабиранк су са пажњом. За пристуг на Универзитет постоје три услова: спортске способиости, зрелост карактера и оданост идејама наиионал-социјализма. Као и некада, највећи број студената потиче из редова чижувниха док је боој оних хоји долазе из радиичких и нижих чиновничких слојева у ошдан>у. Од 1933 на овамо бкло је „рашчишћавања’' међу професорима; тј. отпуштени су сви тгрофеоори Јевреји и левнчари. Међу њима има научника светског гласа, који су продужили свој рад на енглеским, америчким, турским и другим утнивврзитетима. На њихово место су дошли млади лрофесори, националсоцијалисти, несумњиво одани режиму, а.ти који нвмају хшфсжо и пршнато знање својих претходника. Студенти их зову „политачким професорима”. Ова нименовања постају разумл»ивија када се зна да су с овим новнм професорима уведени и нови програми на ункверзитет. Више се пута десило да су се на познатим уииверкзитетима «ао што оу Хајделбершки и др. морала укинути предавања из математике јер није било стручиих профеоора. Насупрот томе су уведене лотпуно нове науке. Такс су у најиовмје време основане катедре за ратну науку, за науку о расама и геополитику. Осим тога су уведвна за све студенте посебна предаlвања IКоу'|Нма је циљ да студенте учврсте у идејама надионал-ооцијалмзма; међутим су студентима забрањена слободна расправа и поставл>ање питања. Они морају ла без критике приме све што им <е хаже. Укинута је слобода мисли. Наука није свуда потпомагана, по научиим традицијама немачког народа. Данас се о науци има сасвим Јцууго мишљење него пре четкри године. 7*ако се на пр. не сматра више за једину дужиост теолога да се бави питањима свог факултета; од њега се тражи да се осећа чланом „Божјих јуришних одреда”. „Франхфуртсха Газета” шсала је ове године да ће наставници филолози морати да чекају десетах година да нађу службу. 1931 год. је <sрој медидинара био 30.000 док их лањоке године није било више од 22.000, а ове сааео 20.000. Само међу бившим ратницима је било прохпле године в«ше од 10.000 незапослених правника. Свахом другом студенту права, сваком трећем студенту медидине претстоји незапосленост. Друге су прилике за студенте политехнике. Од кахо се Немачха оружа тражња машинских и авионских ♦шжењера је велиха. То су још једине професије којс ддју наду на валослењс. Али студентнма постаје све јасније циљ образовања на политехнмчком фахултету. Нелрсспано <е воде дискускје о томе мему упршмш аоде бактерколоапа прлда-

вања на хојима се учи хахо би се разрушиле велике вароши као Париз или Лондон. Већина студената мисли да ова предавања воде само спремању рата. Из истог су разлога предмети који не стоје у вези са наоружањем зансмарени. Многи студенти увиђају да је рат једнно што су шефови држава у стању да им пруже. Ово их откриће доводи често до очајања и због себе и због будућности Немачке. Тако је син једног врло истакнутог националсоцијалистичког ®ође буквално плакао пред својим друговима толико је био разочаран што је једа« претставник Фронта радг препоручивао омладини у свом говору да се посвети официрској служби. Овај је млади човек у томе говору видео само потврду онога што је могао чути у говору мшшстра просзете Др. Руста. Др. Руст је себи честитао што је три четвртине свршених матураната изабрало војну струху, ступивши у Рајхсвер и јуркшнс одреде или у С. С. трупе. Многи студенти у овоме виде деградацију немачке науке, снижен>е културног нивоа немачког народа, скучавања слободе студи.рања и научног испитивања. Недостатак слободе у студијама огледа се и у томе што студенти морају да буду чланови ,Дојче Студентеншафт” и по могућству још којег од многоброЈних национал-со-

цијалистичких студентских удруже«н>а Укинуте су све друте студентоке органиаације, чак и удружења са тако богатом традиднјом као што су „БуР шенша Ф тен ” н цЛандсманшафтен” и друге. Учин»ен је један чнсто формални изузетак за удружење католичких и протестантских студената, али је њихов рад врло ограничен и нагледан са неповерењем. У Немачком студентском савезу (Дојче Штудентеншафт) и у другим организацијама претседници се поставллЈу а не бирају и безброј се путе смењују. Они једини одлучују о унутрашњем животу и активности удружења Од чланова се захтева да слушају и да се покоравају издатим наредбама. Обавезно је и строго контролисано учествовање на манифестадијама студентских организадија. За неучествовање су казне врло строге и иду чак до иокључења са Универзитета. Овакве обавезе одузимају студентима много времена за учен>е. Овакав се начин васттитаван>а не допада ни присталидама режимл. Сви желе да се ослободе стеге и да по вол>и могу изабрати удружен.е које одговара њиховим тежњама и потребама и желе да својим удружењима дају правац. Сви су против укидања слободе мишљења и удруживатва. (Наставиће се у идућем броју)

НЕМАЧКА ПРОТИВ НЕОРГАНИЗОВАНИХ СТУДЕНАТА Под насловом »ОЈе РгеЈеп 81ипеп1еп шиббеп уегвсћујпскп« (Неорганизовани сгуденти морају ишчезнути), централни орган Iнадистичких студената »Помрет« објављује у уводном чланку да је крајњи час »да тилови који нису организовани морају ишчезнути са немачких универзтета« и да сви студенти требају лостати чланови студентских нацистичких организација. ПОЉСКА ОСТАВКА РЕКТОРА ЛАВОВСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА После мнопих покушаја да слречи увођење »гета« на свом универзитету, ректор Лавовоког универзитета поднео је оставку. У вези са својом оставком, ректора г. Кулжински, објавио је једно писмо у коме описује терор који т.зв. националисти врше на пољским универзитеткма. Положај ректора Лавовског универзитета преузео је досадањи ректор који је одмах по свом ступлњу на дужкост увео »гето«. РУМУНИЈА УКИДАЊЕ УНИВЕРЗИТЕТСКЕ АУТОНОМИЈЕ Међу првим мерама које је предузела нова влада патријарха Крисгее је укидање Аутономије универзитета. Како су у већини универзитетских центара а нарочито у Букурешту, стручна удружења у рукама фашисгичког организације >Тоlиl реп!ги Iага« (Све за отаџбину), бивше »Гвоздене гардс«, која је у своје време убијала студенте н професоре, то је ова мера уперена противу њих.

ШПАНИЈА ПРЕД КОНГРЕС У. Ф. Е. X. Шпанска штампа објављује следећи интервју са кол. Мунозом Суај, главним секретаром Федералне уније шпанск(их студената: »Ми морамо учинити сваког студента свесним мотсије и задатака који им намеће наш рат и наш друштвени живот. Сваки студент мора постати друг, васпитан у духу одбране наше еападнуте отаџбине и наше народне владе. Васпитање студената било је одувек главни задатак наше органнзације али данас ми желимо да тај рад проширимо и да му посветимо најбоље наше снаге. Студенти са својом спремом могу да буду данаг борци за културу против неписмеиости, за просвећивање радника, сељака, читавог радног народа. Али не треба да паднемо у заблуду и да верујемо да ћемо студенте васпитати једино зборовима, политичким конференцијама « моралним саветима. Чнннти то, зкачи окренути леђа стварности. Ми морамо тражити, организовати и пронаћи методе како да васпитамо студенте са методама.

У августу ове године одржаће се у Прагу, у оквиру прославе двадесетогодишњице Чехословачке Републике, конгрес Свесловенског Савеза медицинара. На Конгресу ће узети учешћа претставници студената медицине из Чехословачке, Бугарске, Пољске и Југославије. Главни део Конгреса биће испуњен стручним рефератима из свих области медицинских наука као н разговорима око што чвршћег повезивања медицинске омладине словенскнх народа.

Одлука Међународног савета П.С.О.К-а Други Светски ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕС одржаће се у Њујорку августа ове године

За време конференције омладина земаља Централне Европе, одржан је у Прагу VII састанак Међународног савета Покрета светског омладинског конгреса, на коме су присуствовали претставници националних комитета и међународних организација које сарађују у Покрету. Главна тачка дневног реда била је дефинитивна Другог оветског омладинског конгреса који ће се одржати у Њујорку 16—23 августа 1938. Савет је примио извештај Међународног секретаријата из кога се види да су у Међународни покровитељски одбор за Конпрес у Љујорку, у коме су већ била заступљени државници и познате личности раз-

них земаља, ушли и г. Сандерс министар спољних послова Шведске, и г. Мартинес Барио, претседник шпанског Кортеса. Савет је поновио свој позив свим организацијама које раде за Мир, да узму учешћа на грандиозном скупу какав ће бити Други светски омладински конгрес у Њујорку. Савет 'је такође решио да достави свим међународним организацијама и Националним одборима, као и организацијама које још не учествују у Покрету, дневни ред и пропрам Конгреса, који се састоји из следећих тачака: Политичка и економска организација Мира. Економски и културни положај Омладине и њен став према Миру. Верске и филозофске основе Мира. Улога Омладине у међународном животу. Новости које су поједини делегати дали о припремама за Конгрес у Њујорку, које су у поједииим земљама већ Доста поодмакле, показују да ће на њему бити ззступљени најшири слојеви омладине, као и да ће дискусија бити документована и плодна. Најзад је Савет одлучио да створиједну Светску омладинску агенцију, која би ииалд за дужност да даје информацнје о положају и раду омладине

свију земаља. Исто тако биће покренут и један месечни билтен омладине Централне Европе. Идући састанак Међународног савета одржаће се у Лиону 14 и 15 маја. Г. Претседник Ерио, претседник општине Лиона и члан Покровитељског одбора Конгреса у Њујорку учествоваће врло вероватно на овоме састанку Савета. Од отране Београдског омладинског мировног одбора, на VII састанку Савета у Прагу приеуствовала су два делегата. Другог дана заседања Савета дебатама је претседавао наш делегат, чиме је на видан начин Међународни савет одао признање раду нашега Мировног одбора.

О МЛАДИИО уједива своје снаге у бор* м Мнр, з« свмлшју ж болу будућкосг.

ВАСАР КОЛЕЏ У ЊУЈОРКУ КОЈИ ЈЕ СТАВЉЕН НА РАСПОЛОЖЕЊЕ ДЕЛЕГАТИМА ИЗ ЕВРОПЕ

Енглески студенти за политику г. Идна

Приликом дискусије о слољној политици која се после оставке г. Идна развила у дебатним клубовима свих високих школа Велике Британије, огромна већина младих интелектуалаца изјаснила се одлучно за политику коју је предлагао г. Идн за колективну безбедност, за Друштво Народа и примену чл. 16 пакта, против нндивндуалне каии!* тулације пред тоталитарним државама. Једна велика делегадија студената имала је прилике да у Доњем Дому изрази свој негативан став према покушаји* ма г. Чембрлена, који до њиховој резолуцији претставља опасну слабост према државама нечланицама Друштва Народа.

Бро) П

„СТУДЕНТ"

Страна 9