Студент

За успех њујоршког конгреса

11 ■ 12 децембра, приликом засехан>а Међунаролног савета у Женеви, ■оетставници омладине веКине зе**аља Евроце. Аиерике и Ааије до■ели су једн.) здлуку од највеКег Baaaaja; Друга еветевн омлвдинеки коиTft одржвће ее Iв-2« авгуета 198« 7 Ваеар Колежу у 6.ih;ihrh ЊуЈоркД. У чему лежн великн значај оргамнаовања овога скупа претставнипа омладине, свију раса, националности ■ фвлозофскнл и верских праваца? Он се налази пре свега у тешкој счтуацији, коју данас млада геиерацијатребадапрепороди и која пре-7* Да уништи жену будућност па нак и сам њен ипстанак. У нстини, од Женевског конгреса, рат је постао једна ужасна ствар.иост ua двеиа странаиа света; у Шпанији и Кини, и он прети да се и даље лрошири. Ако је први Омладински конгрес соби поставио као главни аадатак да допринесе очувању Мира ■ угрожене међународне правде, Други Конгрес потрудиКе се да ујеДини омладину читавог света да би успоставио и учврстио Мир и благостање младе генерације свију аеиаља. Омладина има прапа да каже «в°ју реч no најважнИјем питању. које се тиче њеног живота и њене оудуКности, по питању Мира. Значај и важност Конгреса лежи ■у исто време у чињеници да Ке се on одржати у Сједињеним Државама, у тој вемљи која век деценијама привлачи пажњу и ивазива дивљење младих, ради њеног смелог схватањн техничког и културног напретка, ради њене привржености идеалу ■слободе. У земљи, где је претседник Руавелт са тако истинитим и јанним речима жигосао напазача, омладина he се осекати сасвим угодно и моКи ће слободно и гласно да изрази сноје оправдаие захтеве и же.љс. У земљи где се је покрет Америчког омладинског коигрееа тако лепо развио да може да служи за углед омладини

свију вемаља, претставници омладине читавог света у ваједници и узајамном другарском разумевању испитаће најефикасније методе за остварење одлука Конгреса. Београдски омладински мировви одбор који је у прмпреми за Женевски конгрес показао лепих ревултата и тиме допринео да први Светсни омладинсии конгрес одговори оним жељама и очекивањима, која ćy била полагана у њега, од отране милиона омладннапа читавог света, и овогапута he, без гваке сумн»е, учинити све, да испуни своју дужност, Да сарађује на што веl.ем успеху Њујоршког нонгреса. Од Женевског конгреса, нове земље, нови континенти, нове међународне омлазинске снаге учегтвовале су у активиости Покрета, и то на такав начин, да је он данас постао највећи, најуниверзалнији, најугледнији н најутицајнијн светски омладински покрет, први кога је иеторнја видела да.се родио н да расте таквом браином. Гарадњн Јединство Лојалност то су гесла која су рукрводила и која ће руководити наш рад н нека све омладннске оргаиизације које се залажу 'и боре за Мир узму на овој основи активног учешћа у припреми Конгреса. Искуство нам Је показало да је иедовољио само учествовати на самом Конгресу. Потребно је свестрано се припремити и искористити његове закључке. Оно што је главно то су припремни радови у земљама, мећу омладииом, у средини ових одушевљених ftaca' које су жељне мира и јерног лепшег има Оезбрижнијег живота. Потребно Је о томе продискттовати и добро' се упознати са проблсмима који су на дневном реду Конгреса. Поред овог рада и кроз овај рач, нажно је саставити заиста репреаентативне националне делегације, обогакеие резултатима раниЈих дигкусиЈа.

Карл Kajзep: Немачки студенти

КАКАВ ЈЕ СТАВ НЕМАЧКОГ СТУДЕНТА? Какав је став немачког студента уопште? Можемо беч узтеааша pehn да веКина има повережа у Хитлера, лли њихов нациоиал-социјализам није онакан каквог ии желели да ниде шефоии поирета. Опште незадовољство студевата већ се толико испољилл да иије далеко од отвореног отпора. Пошто један студент не може да уаме на себе да исмеје званичне тезе, студенти су нашли иачин да заједнички исмеју обавеЈзна предавања из теорије о расама. Према објашњењима професора мењају израз лица; са озбиљним лицима, трепћућим очима и климајућом главом као да хоће да кажу: баш има чудних ствари на овоме свету. Тако се снр.еће пажња са професоровог лредавања на ову малу игру израза. И сам професор примећује да нико не прати његова предаеања. После предавања се сви забављају хвалећи »најболл глумце«. ВЕЧИТИСКУПОВИ Студенти мрзе нарочпто »печите скупове«. Шта може да се ради обавезни су. Не смеју чак нп новине да се читају. Студенти једног. верзитета су се досетили да организују неку врсту манифестације. Речено је да сви донесу новине ua идући састанак; и ако he им се рећи само оно што сви већ знају напамет. Ово је предложила једна смела гру. па. На идуКем састанку су сви чи-тали новине и нино ннје обраћао лажњу на говорникове речи. цосле једног сата узалудних напора говорник објави да је завршио своја објашњења. Читава је бура аплауза поздравила ове безначајнс речи. Сличних.је случајева било и на другим универзитетима. Тако је на пр. једаи говорник дочекан бурним пљеснањем које га Је сасвим спречило да говори. Кад је најзад дошао до речи сви-су га пажљиво слушали, да би иа најбезначајнијим местима запљесмали. Данас студенти на овај начин манифестују своје цезадовољство пошто немају права на слободиу дискусију. j СВЕ ОШТРИЈЕ ДИСКУСИЈЕ Нсзадовољство се све јаче испо љава, дискусије постају све оштрије Да бн обуздали студенте, шефови кажњавају лево и десно, претећи разним репресалијама. Али чак и овај начин има све мање и мање деЈство. Студенти долазе у све мањем броју на национал-социЈалистичке манифестациЈе; многи. се рево.ггира}У на ово обожавање вођа. При-

ликом дочека вође С. А. одреда Муце-а наређено Је стулеитима да напраге шналир дуж Друма коЈим Је он требао да прође и да га поздраве. Пошто огај после пише часова није долазио, Једпи професор изрази cnoje незадогољство рекавши; »Какан Је ово... Толико ствари треба да научимо, а ми овде морамо сатима да стоЈимо ида губимо време«. Ова Је цримедба примл»ена уз опште одобрввање. ЖЕЈБА ЗА СЛОБОДОМ Раније су студенти бирали Уипперзитет по угледу професора; данас то ниЈе одлучујуће. Постоји други барометар: где има наЈвнше слободе. Најпогећенији су они уииверзитети где су студенти успели да одрже нена своЈа права; млади се људи обрћу универзитетима где Је обуна наЈблажа а стулирање наЈслободније. И поред још саспим примитивних пачина којима немачки студенти бране своју лрагу слободу, сама жеља за слободом, за слободом студирања, за слободним испитивањем не може се више угушити. Ова жеља за бољом будућношћу помвћи ће им да се ослободе ланаца који их спутарају. Има већ и студената који се свесно боре за напредак. Они су ти коЈи су Ректору универзитета у Боиу поднели одговор великог немачког лисца Тоиаса Мана; они су ти који су маиифестопали у берлинском позоришту приликом преставе Шилеровог »Дон Карлоса«, у тренутку н»да маркиз Поза тражи слободу мисли. Друге групе студената иадаЈу илегалне новинс које папалЈу сач режии. У Берлину, на пример. растурено Је хиљаду примерака Једног таквог листа. По иарсдби надлежних нациоиал-социЈалистичких фактора да се листови врате враћено је свега тристотине комала. НЕЗАДОВОЉСТВО РАСТЕ Незадовољство немачких студената стално расте али се још ниЈе иашао пут коЈим трсба ићи на циљ коме ге тежи. И поред тога се може укратко изложити став немачког студента: немачни студент тражи слободу студиЈа, слободу науке и нау*lНОГ испитивања. Уз њих је неколицина професора светснога гласа који су остали у Иемачкој, као др. Сауербрух. Немачки студепт жели да студира оно за шта има ецосвб ности, а не no потрсби Једиог четворогодишњег плана коЈи спрема рат. Ои жели осигурану будућност, која ће му дозволити ла сво Јом науком буде од користи немачком народу и целом човечаиству.

ШПАНИЈА СМРТ хОЗЕ АЛКАЛА ЗАМОРЕ

Пре кратког времена умро је јелан од водећих личности шпанске студентске омладине, син бившег претседника Шпапске републике, официр војске Мира и Демократије, наш пријатељ Хозе Алкала Замора. Умро је у болници после дугог боловања. Иначе слабог здравља, његову болест су погоршали ратни напади и огроман посао који је вршио у U. F. Е. Н. (Национална унија шпанских студената)'. Умро је, мучен до последњег тренутка чињеницом да неможе да се стави на расположење својој отацбини која потребује борце као што је он био Познато је његово писмо које је упутио своме оцу. Алкали Замори који се није показао достојним положаја који је заузимао, изјаснивши се против свога народа: ~ Ја немогу да учиним оно што сц ruu учинио, оче... la ћу увек Оиаги, увек ocrnaти пре свега верни син народа из кога сам поникао... Мене нпкп поштен неће због тога осудити а теое оче ja осуђујем" Ми искрено жалимо смрт нашег пријатеља и придружујемо се болу оних чији је он био сарадник. Слава му!

ФРАНЦУСКА СТУДЕНТИ И СЛОБОДА МИСЛИ

„Републикански студенти обратили су нам се и изразили нам своју жељу да се окупимо у јсдно нријатељско удружењс коме ће главна парола бити: Слобода! У тренутку кад неки желе да у Латински кварт убаце аргументе песнице, и да, уместо измене идеја уведу измене удараца, републикански студенти налазе да је њихова дужност да бране и одбране слободу научног истраживања и слободу дискусије од оних који проповедају и примењују силу. „Они позивају све оне који, на Факултетима и Великим школама, желе да одрже ову традицију. Не питају их којој партији ппипадају ни дали припадају некој партији. Они их позивају да се братски удруже, без обзира на њихова иолитичка убеђења, у сврху одбране слободе мисли која је услов интелектуалног и друштвеног напретка". „Републикански студенти су убеђени да he овај широки заједнички програм окупити око себе огромну већину студената. Они се надају да he се професори универзитета, мислиоци и уметници придружити њиховим тежњама за слободом. Мноro је нас који се интересујемо њиховим напорима и позивамо I вас да нам се придружите и да својим ауторитетима пружите подршке њиховој акцији. Овај апел, за који су дали иницнјативу Албер Баје, Леви Брил, Франсис Перси и Едмон Вермеј, професори Париског универзитета, потписали су досада око 100 виђених француских интелектуалаца, већином професори универзитета, међу којима Виктор Паш, Емил Барел, Марсел Коел, Марсел Пренан, Пол Риве, Анри Валон итд.

КАКАВ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКИ ПУТ НЕМАЧКИХ СТУДЕНАТА?

Иако је пун препрека ипак су многи пошли путем ноји води ааједничкој борби гвих немачких студената аа н.ихова права и слободу, Нациоиал-социјализам који им је o6elia»»ao побољшаил не само материјалних лрилика eeh и решење питан.а која су сс постављала u пред шима и пред целим иародом, није иогао да одржи сноја o6elian.a, Студепт остаје исти; он жели да поирапи свој положај и да помогне сноме народу. Ои и у Немачкој тражи свој пут, би.то у оквиру рсжима, било ван шега. (Крај)

НЕМАЧКА ПОЛИТИЧКО ВАСПИТАЊЕ СТУДЕНАТА

~De Beuegung" централни орган 4>едерације национал-социалиоичких студената у броју од ! иарта 1938 пише: „У свако време, сваки час наиЛЈЗимо на извесне групице које су у пуној противности са тционал-социализмом". Оне посматрају мешање државе у послсве студената „са гнушањем и њ грпељивошћу". Политички дога аји „остају изван оквира њихоиог интересовања". У чланку с:* констатује „да Партија немоке дозволити никоме, а нарочити омладини, да у центру њихшс пажње, њиховог интересовања буду догађаји и тежње неполитичке природе". Чланак се otaKo завршава; „У свим културним проблемима, није за нас важан неки научни или естетски принцип већ увек полити‘.ка идеја. Једино питање које te за нас важно је следеће: Који и какви фактори нам могу помоои да формирамо политичке борце " УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНТСКИХ БРАТСТАВА Стара немачка студеитска удружењаоу укииута, а уместо њих основаиа су т. зв. »Братска студентска удружења«. Интересантно је шта о томе чише »Freiburger Student Zeitung«. »Од самог почетка осниван.а ових »брап тава«, Др. Шел, »фирер« немачкис гтудената, најенергичније је нмсисуирао на то да се све расноложиие снаге упрегиу у посао окупљања немачких студената у она .удружсња којима је високи цил. да раде на политичком васпитању сту. Деилтл. духу национад-гоииалиумаПри ctjTM том успех није аадовољавајућв врло је мали број тих »Г>ратстава« и па папиру а камоли оних који раде у иоменутом духу... У Фрајбургу, на почетку семестра било је свега два »братстаа« активна док се у осталим, која постојс само иа папиру, налаае .само неколико изоловани х »фирера«.

СА АКАДЕМИЈЕ ПОСВЕЋЕНЕ ФРАНЦУСКОЈ

ЈАПАН Студенити ухапшени као „сумњиви елементи".

7.500 особа ухап шене су у , Токиј/ као »сумњмви елементи -. , Од оеог броја половина су сту- . денти а половина ђаци срелњих школа. Јапански учитељи нису плаћени Један британски граћанин изјавио ]е при повратку из провинције Могуи ла се учитељи из свнх села и градова жале да не дооијају плату. У селу Ситсикаидо учитељи нису плаћени од новембра месеца.

РУМУНИЈА ДАЦИА НУОВА

Beli дуже времена излази у Румунији један омладински лист под горњим насловом. Одличио уређеп успео је да окупи на сарадњу велик-и број демократских слемената из редова омладине и старијих, тако да је подједнако радо читан и од једних и од других. У последњим бројевима отворена је анкета по питану »Утицај француског духа на румунску културу«. Анкета fe врло жива и побудила је ведико интересовање.

АКАДЕМИЈА НА УНИВЕРЗИТЕТУ ПОСВЕЋЕНА ФРАНЦУСКОЈ МАНИФЕСТАЦИЈА ЗАХВАЛНОСТИ БРАТСКОЈ ФРАНЦУСКОЈ

Година 1938 проглаимка Је за Годину Францусие у нашоЈ земљи

Удружења некадашњих ћака у Француској, развила су, од дана погете г. Делбоса нашој земљи, живу акцију да се ова година, која је двадесетогодишњида занљученог мира, посвети Француској. Бивши француски ђаци у !заједници са студентским Миропним одбором припремили су свечану Академију са пуно љубави и искрене захвалности према братском фрапцуском народу. У суботу 26 марта пред новом аградом Универзитета заустављало се мноштво грађанства. Бпло је ту људи из свих друштвених слојева. Стизали су: бивши претседници владе, министри, генерали, професори универзитета, научници, јавни радиици, књижевници, фабрични радници, занатлије, трговци, сељаци... У аули је врило... Многи никада нису ии улазили у зграду Универзитста. Једии су питали: »Где је Академнја посвећена Фраицуској ?« Други: »Где се то о братској Француској говорн?« Улазили су стари изпемогли ратници, чије су се кости наругале смрти преко снежне, кршевите Арбаније и умакле са француским бродовима испред крволочних немачких торпеда, који нису штедели никога. Улазили су тцхо и свечано у иоворци из дугих ходника у физичку салу Универаитета. Студенти, постројени у редопе, давалн су упутства и пратили до седишта сврје драге госте, који исто тако, као и они воле Француску. У 6 часова сала је већ дупке пуна грађанством. Галерије начичкане студентима и омладином. У 6.15 и последње »стајањс« је аауаето. У ходницима је било још љули и жена. Хтели су да уђу, да чују о Француској, добрбтпорки својој, својих оцева, браће, сестара, своје земље... Али унутра се иише није могло. Три до четири хиљаде је унутра. Они ho чути речи, они he акламирати, они Ке умети да захвале Француској у име петнаест милиона! У нрпом реду окружен својим дипломатским саралницима седео је изпаншдши цослапик и оцуцомођеии миниотар Фраицуске рвпублике у нашој земљи г. Гемон Брижер. Акагемију је отворио сели академик г. Богдан Поповић, проф. Унив., бурно поадрагЈвен од присутних. Између осталог г. Попопиђ је рекао; »Данашњом Академијом по<lиње Годинн Француске у нашој земл.и«. Г. Попови). је нарочито iio,'!.-

вукао да ...»ми оиде, иа Ушиераитету, иа ирном месту уларамо на iiaiu културпн дуг Француској; ади да с.мо, раауме се, свесни тога колику лахвалност и иначе дугујемо фраицусном народу. Цео мат народ, и| омај у пољу ii ;ia ikhbh ана: да је незахвалност је; на од најцрњих огобина људгних... II tiaeo се гкуша, незахвалности... Наш марод није био нинада неблагодаран. Он није иикада издао своје при.јатеље. Танав је био и такав остаје«. Пренидан често френетичним аплаузима г.ПоновиК је на крају рекао: »Француски народ, заточнин мира, правде и слободе и иаш добротвор може бити уворен да у пама има верног и захвалиог пријател.а и поштопаоца; да захвалност наша није уписана само у моlшом бронзаном споменику МеlllТровиl.евом на Калимегдаиу, но да је чвриП.а и трајнија од бронзе урезана у срце нарола«. После г. П оповиl.а на говорцццу је ступио претселнш. Улрсжеи.а бпвших фрзнцсснпх ћана г. ;rp, Иино Мнл.анић, проф. Уииверзитета. Г. др. Миљапмћ је на фрапцсгком језику умутно прву мисао чахвалности г. Прижеру, а преко шега позлравцо г. Пола Бопнура. Цноиа Делбоса и фрапцуснн иарод. Измећу осталог г. др. Миљани). је нагласио: »Годипа Француске отпочипл даиас, 26 марта, иа лаи днадссст треће годнlин.ице »С.рпског шцолског дана у Фраицусној«, тога

незаборавног израза Jhh.umi.o француске деце за српскм народ«. Академик и генераа г. Жнвк* Павловић, спречен боагшћу да присуствује Академнји и на њој говори, упутио је писмо пуно топлих сећања из ратана француске војнике и фралцуски народ. На крају дирљивог пнсма геиерал г. Павловић упутмо је »евоЈу моруку младнм нараштајима у које зем.га с правом ползже наде«; »Француска је дивна аемга. У њој живи народ велик духом. народ племеннт, народ моћних потстрека. Прошлости човечанстпа Француска је много да.та. Будућиостн човсчанства францускн народ обсћава још више. Ви нојн сте иа вре.тима француске науке црпели животне игтине знате то Ваша је дужност да своју љубав и своје поштовање према француском народу укреппте у срцима свога народа, којп нсконски, од најдаље старине гаји љубав н поштовање према слободи. Ширећи љубав према Француској ви се одужујете сенима иапшх старијих који су положи.ти жиготе за слободу u за правду. Ваш рад је частан. Ваш рад је узвишен. Ваш рад је зиачајан допринос за бол.и живот чоиечанства. Не клоните. Устрајте. Напред.« Хиљаде људи и жена, старих и младих дуго и дуго су клица.тп. Порука старог војсконођс распали.та је млада срца. Дворана се пролама.та од аплауза. На огромном белом картону израдио је карикатуру r. Пјср Крижанић. Француска и српска сељанка разговарају 1938 годпне. Опасност рата је на вратима. Између пријатељица дубок јаз; једна му је ивица Мажино, друга Карапаике. Франциска сељанка би аагр.тила српску, а ова би пак помог.та француској. Али... 11 опет бурам аплауз и поклицм Француској. У име СтуДентсг ог мировпог одбора говорила је ко;|егиница Загорка Блажић, студ. фил Изноеећи значај који данас има Француска у срганизонању борбс за мир, колегиниаа Блањић је нарочито истакла благодети мира за омладипу која је жел.иа науке у миру н слободи. »Hei.a година 1938 Годнна Фраицуске —буде годином једингтва свих оних који воле Француску, свих сних који воле и хоће мир«. “ Колега Милош Минић у дужем

говору и.чноо је по.шжај Фрапцуске у лаиашм.ој мећунаролној политичкој еитуацији, Затим је иаложио општи значај Француске за чоночанство. »Француска данас цонона постаје једно од најсветлијих жаришта културо, цмвилизације, слободе и напретка. Француски народ поново постаје савест човечанства. Франц тку слободе, папретка и мира пламеном љубављу волс народне масе наше зем.ље и ми, њихова омладина«... На крају је »Обилић« отпепао Марсељезу. Присутни су још дуго клицали Француској. сне док и последњм нису у густим редовима напустили дворану. Сви су били дубоко узбуђени. У души старијих урезале су се, веК пре двадесет и више година, речи искрене захвалности: »Волнмо Француску као што је она нас волела!« ДананЈњнца је проширила речи захвалпости и код старих и код млалих; »Волимо Француеку као што је она нас волела, да би само тако ceoe волели!« Купу/те »СТУДЕНТ« од вашнх удружења Претплатнте се на »СТУДЕНТ« преко вашег удружења

Bfol 19

„СТУД Е Н Г"

3