Студент

Добро нам дошли матуранти

(Наставак са 1-ве стране) униформни живот легања и устајања по звону, обеда по звону, шетња по звону и управникове пратње до школе по строгом реду. И онда када су се ваше здраве мисли буниле пред нејасношћу и нелогичношћу разних теорија из „научне" и религиозне области и негодовале бар латентно против фалсификата и недоказивих поставки „моралних" и „научних . И онда напокон када сте горели од жеље да тај свет око себе видите преображен, темељно ви сте колеге за универзитет везали сва своја племенита стварања. Нисте се дали збунити чињеницом о неизвесној судбини данашње универзитетске омладине и наших народа. Још мањо вас је поколебала свакодневна узречица нашега друштва о тобожњој хиперпродукцији интелектуалаца. Од свега тога, колеге, јача је ваша жеђ за науком коју хоћете на научите 1 општим наоодним добром. Хоћете то, јер знате да је став-

љање нашв у службу народа питање наше савести, наше части и достојанства. Изнад свега, то је питање човечанске дужности. Запостављање народне масе очекују од нас да им данас послужимо као лекари, учитељи, агрономи, ветеринари, инжињери. Ми смо дакле потребни њима, они нама. Кад не би били на то уперени наши напори и омладинска одушевљења, они 6и били лишени атрибута савесности, друштвене корисности и чврстог моралног основа у нашем раду уопште. Такве вас побуде доводе на Универзитет. Какви су реални изгледи за њихово остварење? искрени и поштено ресве. До пре три године бити студент значило је бити патник.

Спавати у подрумима и на хладним мансардама; јести просечно једанпут дневно, и уз све то слушати призвук срамних лажи да смо деструктивни и нерадни. Данас, данас стоји другачије. Свест студентска Је порасла. Јединство у најширим размерама ве* Је постигнуто. Организовани масовни студентски покрет обухватио |е све што трезвено и поштено мисли. Стваране су толике студентске мензе са читаоницама; што је најважније основан је Потпорни фонд; културна удружења наша активизирана су: стручна још више; у полетној је фази развој друштвеног и спортског живота. Весеље омладинско и поред туробне стварности око нас све се више размахује. Има места здравом хумору, осмеху. Професори су данас тако блиски. Они

нас у свему разумеју. Заједница рада и борбе за исте идеале везују све нас и њих у један фронт, фронт напредне народне интелигенције, истински демократизам. Једном речи наш положај је видно измењен. Ви, верујемо у то, нисте о свему томе необавештени. Многи од вас озбиљно сте се интересовали за наша прегнуКа. Зато ће вам наши задаци бити разумљивији, а ваша помоћ због тога сигурнија него је то била наша пре коју годину само. Очекујући да се на јесен нађемо скупа, здружени истим судбинама и племенитим животним циљевима младог покољења, ми вам другови наши на крају можемо рећи само још једно. Уверени смо да сте и ви напоредно с нама схватили свој животни задатак: оспособити себе научно и културно, своје способности везати за судбину народа коме морамо отворити очи и подићи свест. Од нас то тражи цео народ. Сви ћемо сложно поћи да то остваримо до краја. г Поздрављамо вас наши саборци у име слободноГ научног рада, у име племенитих наших идеала, у име напретка целокупне омладине и народа коме она припада. Живели!

Б. Калепан

Чехословачки национални препород

После Париза, пошто Је револуција напахнула европске народе слободарским идејама, људи из подунавских земаља почели су да говоре о слободи, једнакости и братству питањима до тада н»познатим за њих и, 'по први пут, дискутовали су са овојим владаоцима. 13 марта 1848, прашки студенти примили су од својих другова Чеха настањених у Бечу апел којим се обраћају студентима да се здруже са народом који се бори против аустроутарске монархије. Сутра дан тај је апел био читан за време предавања. „Браћо, ви сте студенти једног старог Универзитета који је одувек играо улогу у судбини своје отаџбине. Сетите се ваших претходника из доба шведских ратова. Оснажити отаџбину то је захтев нашег доба, Браћо, ви сте одлучујући друштвени чинилац и ви ћете бити позвани, кроз извесно време, да тим друштвом управљате. Неморате остати у позадини иза ваших сународника, не дозволнте да вас бечки студенти превазиђу. Дижите се! Увуците у .вашу заједницу вашу браћу са осталих факултета!” Човечанска слобода, слобода науке, те су речи доминирале у данима 1848 и подизале храброст студентима на универзитетима и у провинцијама. У Чешкој, у Брну, у Минхену, свуда чешки студенти су биди у првим редовима у бор-6и против реакције н апсолутизма. После великог народног збора у „Свјатславским лазнима” студенти Универзитета и Цолитехнике организовали су 15 марта 1848, митинг у великој слушаоници Карловог универзитета. Уз бурно одобравање, би изабран одбор чешких и немачких студената, састављена делегација од студената и професора и прслата пред ћесара у Беч и изгласана резолуција која је изражавала захтеве студената. Два Чеха, Јозеф Пеирка и Адолф Брадка, и два Немца, Едмунд Холениа и млади песник Уфо Хор«, одоше у Беч са Ректором и два професора. Вратнли су се са одговором који није задовољио студенте. На Словенском острву, 27 марта, би изабрана нова делегација приликом величанственог збора прашких грађана. Делегација је однела бечким студентима одговор Прашког универзитета: „Слава припада вама, браћо, који сте први подигли свој глас за слободу” Бранећи своје захтеве, сту-

денти еу се борили раме уз раме са »ародом за права свих за слободу. Одбијајући напад реакције која је хтела да уништи ослободилачки покрет студенти су образовали славне „Академске легије”. По улицама старе вароши уздизале су се барикаде и војници нису могли да остране студенте са Универзитета. Са пушком у руци тукли су се студенти. Тако се родила часна традиција чешког студентства. Дати свој живот за слободу. Ми поздрављамо данас њихов хероизам. Њихова успоме-

на нам је света- Остаћемо им верни . Од 1848, Чешки и словенски студентоки покрет прошли су доба љутих борби. Увек су били раме уз раме народу у 1887, у 1905, у 1918. Радници неће никада заборавити уску сарадњу студената на манифестацијама за опште право гласа. Један студент био је убијен, аастава слободе вила се на Политехничкој школи на којој је било 4000 студената. За време Светског рата, студенти, млади наставници и професори међу првима су организовали бор>бу „изнутра” противу старе монархије те „тамнице народа”. Данас млада Чехословачка република слави своју двадесетогодишњицу. Понова, данас је непријатељ угрожава. Омладина је спремна да је бра ни. Демократију, мир, Републику одбраниће Чеси и Словаци као и демократе осталих народностн: Подкарпатски Руси, Немци, Мађари и Пољаци. 90 година после славних дана 1848, Универзитети су понова у врењу. Студенти се машају оружја. Слобода и оруж-

је два појма неразлучно везана у историји човечанства. У току 300 година чешки народ се борио за независност лротиву аустро-немачке тираније. У току 1000 година Словаци су сузбијали мађарско угњетаваЈве. 1918, две гране народног стабла, дотле разједињена, нашле су се у заједничкој држави, на челу са великим демократом г. Т. Масариком. Све народности уживају иста права. Мистификаторска политика суседне државе успела је да измени држање немачких мањина у Чехословачкој. Сав Чехословачки народ, нарочито

омладина, спремна је да учини све да омогући мањинама што снажнији културни н економски развитакМеђутим студенти, као и сав иарод, спремају се да одбране независност и слободу које су коштале толико жртава. Понова се дижу „Академске легије”. Младићи и девојке образују батаљоне у чете, похађају војне курсеве, обучавају се руковању пушком. Сва<ког јутра трубе позивају на војну обуку. Против авионска одбрана и прва помоћ рањеним су постале ствари врло познате и блнске нашим сту дентима. 11 јуна на дан годишњице смрти студената из четрдесетосмашких дана, 50.000 ученика дефиловало је пред претседником Бенешом. Нека знзју душмани! .За победу мира, демократије и Републике вије се триколора у Прагу. Праг, срце Бвропе данас је срце демократије «' светског мира. Срце је у опа сности. У помоћ народи још слободни.

Јан Казпмур, генерал. секретар Нац. Чехословачких студ.

На бранику отаџбине

ПАЦИФИСТИЧКИ ШТРАЈК АМЕРИЧКИХ СТУДЕНАТА

Више од милион америчких студената и ђака виших шко* ла узело је учешћа у огромном пацифистичком штрајку, коЈи је организовао Комитет ..ацифистичке уније студената. Том приликом је наш Мировни одбор упутио поздравно писмо аиеричким студентима- Ево одговора америчког Комитета. БЕОГРАДСКОМ КОМИТЕТУ СВЕТСКОГ ОМЛАДИНСКОГ КОНГРЕСА Захваљујемо се Омладннском мировном одбору на Београдском уннверзитету на његовом писму од 19 априла. Ми пратимо са узнемирењем развој догађаја у Средњој Евро-

пи. Наши амерички студенти који учествују у страхотама рата у Шпанији омогућују нам да схватимо колико раг, бнло у ком делу света се он водио, значи опасност за све нас. Мир се може очувати једино заједничким напорима народа свих земаља. Омладина целог света треба да ради заједно, не само на огклањању опасности која прети од рата веН и на стварању једне соцнјалне и интернационалне правде који једино могу да победе трагедију рата. Ђаци наших универзигета везани су са вашим студентима н шаљу вам своје поздраве. За „Комитет пацрфио тичке уније студенаТа”

МН$. Јатез Рогsуlћ

Наши професори говоре...

Д-р Милета Новаковић

Питање аутономије не треба, по моме мишљењу, ни да се поставља; опасно је дирати у ту установу, освештану традицијом од више деценија; покретање тога питања, ако га ко покреће, надахнуто је или мржњом према Универзитету

или незнањем значаја аутономије а још уве« је тачно што је Балзак рекао да је људско незнање бескрајно ... Што се тиче сарадње и ближег контакта између наставника и слушалаца, само се може желети да се она што више развија у интересу и самих слушалаца и школе; за последње две године постигло се доста, а треба тај посао продужити. Економска слабост већнне слушалаца изазива потребу да им се обеабеди и присгојан живот који они нису у сгању сами себи да створе и могућност редовног и довољног рада у школи. То је неоумН)Иво најважнији проблем на-Iпнх студената, и на томе треба даље радити докле год се не постигне потпуно решење тога питања.

Д-р Јован Ђорђввић

Университет је једна широка заједница. Од односа у тој заједници- зависи њен правилан, широк и достојанствен рад. Као у свакој заједници, односи који омогућују и гарантују ред, рад, правилно обављање функција и академско достојанство Университета јесу односи сарадње и колаборације између универзитетских наставника и студената. Исто тако, Университет је једна установа, односно претпоставља одређене односе хиерархије, који потврђују ауторитет наставника. Али, сарадња, не искључује ауторитет него га потврђује, јача и хуманизира. Сарадња ствара познавање, поштовање и свест о дужностима и одговорности-

ма. Као сваки ауторитет, тако и ауторитет Университета и његових наставника постаје не само прави него и могућ, кад је заснован на односимо поверења, свесне и слободне послушности и поштовања. Отуда, сваки наставник може само поздравити готовост коју наши студенти показују за један ближи и активнији контакт са својим професорима, не само за време предавања и семинара него и у свима гранама университетске, научне и културне активности. По-

Д-р Ђорђв Мирновић

Један од најважнијих услова за успешно научно делање јесте, бесумње вера учвника у своје учитеље и љубав ових последњих за оне чије знање треба да обогате. Развијање те вере и љубави, међутим, претпоставља узајамно упознавање, које се најбрже постиже на пољу сарадње. Али то није све. Сарадња студената и њихових професора не води само узајамном упознавању н стварању „атмосфере” за уопешно развијање научне делатности. Користи од те сарадње су знатно веће. Она у многоме олакшава збрињавање и економско помагање сироцашних Начин на који је у овој школској години решено питање ђачких мензи и потпорног фонда најбољи је доказ. Најзад, у времвну сумњи и лутања у коме живимо, сарадња професора и студената претставља драгоцен „инструменат” за социјално и политичко ваопитање универаитетоких грађана. Само посредством те сарадње могу се „каналисати” студентске животне енергије и тежње, ради њиховот целисходног искоришћавања. Само заједничким напорима професора и студената, универзитетска омладина и Универзитет уошпте може одговорити оним. својим дужностима које Народ и Држава од њих очекују. Зато се ти заједнички напори морају од свију желети, онако исто као што сви трвба да поздраве поЈаву сарадње студената и професора, старајући се да се она стално одржава требно је још да ови додири и сарадње буду што потпунији и свеснији. Да на нашем Универснтету владају односи •сарадње, поштовања « заједничких напора у миру и достојанству, добија не само Университет и наука и култура него и цела наша народна заједница.

ЗА ПОМОЋ КИНЕСКИМ СТУДЕНТИМА

Међународна Универзитетска помоћ у Женеви обратила се одбору своје југословенске секције у Београду с молбом за прикупљање прилога за помоћ пострадалим студентима у Кини. Женевски одбор до сада је прикупио у ту сврху око милион динара. Побуђени примером земаља које су се ода-

звале апелу, југословенски одбор Међународне уннверзнтетске помоћи у Београду сматра за дужност да учествује у међународној помоћи студентима Кине. Новац ће прикупљати нарочити пододбор *Самопсмоћи«, студентске задруге за рад и штедњу. У великој невољи у којој се

данас налазе кинески студенти, и мала наша материјална помоћ биће нам велика морална потпора. Прегседниlк јупословеиског одбора међ. умиверз. ппмоћи

Др. И. Ђаја, с. р. Секретар, Др. В. Поповић, с. р.

Број 15-16-17

„СТУДЕНТ”

3