Студент

Студенкиње данас

Управитељица Дома студенкиња о данашњим студенкињама и њиховом Дому

Може се већ из далека преиознати: кратка лепршава коса, озбиљно лице, скромна одећа, торба испод руке, дуги, брзи кораци, стално у журби. Хита на Универзитет да стигне на иредавања, да буде тачиа на кондицијама и да посвршава још много и много послова... А ти ■ослови нису само личне природе, они су ширег замаха: они обухватају старање како о садањим незбринутим колегинииама тако и о онима које ће тек доки Ти се послови обављају с шајвећим пожртвовањем и великим идеализмом, Таква студенткиња извојевала је и добала ■ризнање да је жена данашњи■е: жена позитивна Данас се вна више ничег не боји, ни од чег не преза. Већ је видимо у ■рвим редовима, тик уз свог друга студента, на равној ноз ј е њим, на свим пољима науке, културе и друштвеног делања. Грозничаво доказује да је до највишег степена неуморна, пожртвована радница и дивно несебична другарица.

Данас сгуденткиње имају свој сопствени кров над главом, свој Дом. Дом, који су саме студенткиње подигле. Тај Дом, у коме њих сто на броју могу да нађу топло огњиште, родитељско и

I заштитничко окриље, јесте њихов понос и непобитан доказ њихове вредности, поштења, и дивне љубави ближњега према ближњем. Само се треба сетити: колико је њих, да би се тај Дом остварио, потрчало, тражило, мо|лило, не за себе, већ за оне кој је су после њих дошле. За оне, | између којих добар део неће можда ни слутити, колико су | времена и труда оне жртвовале ;да би се овима могла пружити I таква ситуација: да не морају и , ове да трче, да осете грубу стварност немаштине и пониже|ње људског достојанства које прати мољакање. Човек заиста [остаје задивљен пред таквим лепим делом. Данас у Дому сгуденткиња ври као у кошници. Гу се неуморно ради .. Још упек има борбе и брига око свог сопственог огњишта. Треба одужити дуг, треба на неки начин олакшати живот некима од оних бројних студенткиња ван Дома које се налазе у тешкој ситуацији, а за које, нажалост, нема места у Дому... Оне у Дому добијају храну, а за противуслугу помажу око издавања јела. Већина студенткиња се издржава дајући кондиције, Стварно је готово несхватљиво са како мало новаца данас једна студенткиња излази на крај. Ради данас студенткиња у свом Дому и ван њега, ради и граби и од свог времена и од свог живота, за своје добро и добро својих другарица. Има их из свих крајева наше земл>е. А сан је скоро сваке од њих да ту нешто научи, да се оспособи за даљи живот, али и да олакша што више живот оних сиромашних другарица које ће живети у Дому, пошто га је она већ одавно напустила. Ври у Дому као у кошници. Кошница је огромна. Познато је да у свакој кошници има и трутова. Београдска студенткиња данас се може похвалити да има кошницу у којој су трутови непознати. Мила Димић.

Мила Димић

КУЛТУРНИ РАД НА УНИВЕРЗИТЕТУ

Извештај Културног одбора

У почетку ове школске године се као и раније осетила потреба организације рада по културним удружењима Београдског универзитета, потреба упућивања напора београдских студената на њиховој културној изградњи у правцу опште студентских интереса и проналаже* ња најбољих начина и могуНности повећавања нашег културног нивоа. Претставник културног одбора је на великом опште студентском збору подвукао добре стране прошлогодишњег рада и указао на његове недостатке и погрешке а, с тим у вези, говорено је; о начинима и могућностима рада за ову школску. Требало је наставити са серијом толико потребних културних манифестација у нашој Физичкој сали која су постала неопходна потреба нашег културног живота, требало је појачати рад по нашим културним удружењима или га стварати (по неактивним удружењима), било је потребно омогућиги у веНој мери учест

вовање студената у ванстудент ским културним манифестацијама, требало је подржавати и стварати студентску штампу, појачавати рад наших дебатних клубова, ојачавати везе културних удружења са културним одбором и што је најглавније требало се бранити од оних којима није у интересу наш слободан културнн развој на Универзитету. Многи од нас смо се могли, имајући у виду ова „обећањз" културног одбора или, тачније, обавезе које је он према свима нама преузео упитати зачуђени где се активност културних удружења испол>ава. Рад по удружењима, унутрашњи њихов рад, могли смо рећи, можда се раз вија нормално али оно што треба да виде и они који у тај рад нису сасвим непосредно упућени изостаје потпуно. Наша пре* давања у Фиаичкој сали су потпуно престала, студентски листови не излазе, у раду наших дебатних клубова осећају се извесне сметње итд.

Разлози су овог на око неак* тивног по студентским културним удружењима и самом Културном одбору различити и компликовани и не могу сви да буду овде изнети, Треба само рећи да, у погледу нашегспол>ног, манифестационог културног рада, сметње које су постојале нису долазиле од нас самих. И штета је да су се неколико месеци рада морали употребити само на показивање онима од којих наша јавна предавања зависе,њихове пзтребе и правог културног ззачаја кога имају и који су најјасније били изложени у извештају Г. Ректора Универзитетском сенату. Данас можемо рећи да су препреке које су нам на том плану биле чињене углавном отстрањене или да су на добром путу ла прођу. Тако стоје ствари после једине овогодишње приредбе културних удружења, приредбе у спомен Карела Чапека великог чешког књижевника. Али Културни одбор и сва културна удружења морају бити стално будни и да пазе да оно што мисле да су добили поново не изгубе. Рад по самим културним удружењима текао је, може се рећи, интензивније ове школске године од ранијих година у то време, ни то због немогућности чисто манифестативног рада с једне стране и због увиђања потребе његовог појачавања с друге. Резултати тога рада се још не виде као што се у опште до средине школске године ретко могу видети. Али је почетак тога рада обележен тако да резултати не могу изостати. „Обилић“ и „Петар Кочић“ показују доста активности као и обично, „Академско позориште“ ће се ускоро појавити са спремљеним позоришним комадима, „Истина“ одржава успеле књижевне вечери итд. Дебатни клубови су скоро на свим факултетима прорадили. Студентске штампе до данас није било: опет због углавном спољних сметњи али је њена потреба таква да ћемо од сада имати два наша листа. „Београдски студент* излази од сада поред Гласила Културног одбора, једног студентског часописа за књижевност и културу који ће задовољити наша настојања у том правцу и, поред тога, развијати наше културно-уметничке способности. Резултати нашег рада тешко се у самом његовом току дају приметити што не значи да они недостају. Тек се на крају једне године даје повући тачан биланс једнога рада. Тад се види да неки пут оно што смо учинили нисмо ни примећивали, да су резултати, иако свесно од нас жељени, долазилисами од себе, да су, затим, у току рада наши циљеви проширивани, мењани. И Културни одбор нада се да ће биланс културне активнссти кога ћемо моћи да на крају године повучемо бити позитиван; у то је и уверен јер зна да ће сви најозбиљније радити на остварењу наших задатака јер нам је можда највише стало до подизања нашег културног нивоа које је подизање баш циљ свих акција културних удружења и самог Културног одбора који њиховом активношћу руководи.

МАКСИМ ГОРКИ И МИ

Поводом најновијих превода његових дјела

Нови реализам о коме се много говори данас ипак је још недовољно познат. Због необавијештености, често се нови реализам мијеша са другим реализмима и на тај начин ствара забуна код ширих читалачких слојева о правој суштини новог реализма. Не можемо се овдје задржавати на новом реализму уопште, хоћемо само да укажемо на оснивача овог књижевног покрета, чија се дјела сад преводе код нас. Максим Горки је одавно познат нашој читалачкој публици. Његове мале приче, које су му у Русији прибавиле глас признатог књижевника, превођене су код нас још крајем прошлог вијека. Српски књижевни часописи „Бранково коло“, „Босанска вила", „Нова искра“ редовно су доносили његове ствари. Горки је најинтезивније превођен почетком овог вијека. Нема скоро ни једног књижевног листа који није макар и мало пажње посветио овом талентованом младом писцу. У љему су сви без разлике видјели једчу нову снагу, која ће дати један нови дух и правац руској књижевности. Његов први роман „Фома Гордјејев“ преведен је у цјелости. „Босанска вила“ је 1905 објавила његову дивну „Пјесму о соколу“ у преводу Петра Кочића. Наша јавност је са интересовањем пратила његов живот. Новине су забиљежиле случај са његовим избором за члана Академије и поништење тог избора. Кад су га 1905 бацили у Петропавловску тврђаву због његовог „9 јануара", српски писци су послали протестно писмо царској влади, у коме су тражили да се неодложно пусти на слободу М. Горки, који „чини част не само Русији него читавом Словенству“. Књижевно дјело Максима Горког, то је један величанствени споменик, подигнут у славу Човјека. „Човјек то звучи поносно - каже Горки Та љубав према човјеку, најдрагоцјенијем благу природе, то је основна карактеристика читавог новог реализма. Није неопходно да јунак једног ро мана буде истих погледа као његов аутор, па да га овзј воли. Матвеј Кожемјакин је малограђанин који неиа никаквог одређеног гледања на свијет, али он је пошген, кад воли он воли дубоко и без резерве. Љубав са којом Горки прилази својим јунацима чини да они пред нама живе. Он зна да ухвати сваки њихов покрет, да наслика све нијансе њиховог душевног стања. Клим Сзмгин понавља једну мисао, која му се као дјегету дубоко урезала у свијест. ,Је ли то био дјечак? Можда дјечка није ни било?‘ Кад год јунак изиђепред суд своје савјести њему прођу

кроз главу те ријечи, које јс чуо са обале, кад се његовом непажњом утопио његов друг. У језику М. Горког налазе се све љепоте народног језика. Млади писци, у својој жељи за оргиналношћу, често се удал>е од простог народног говора, па самим тим и од народа, коме књижевник у првом реду треба да се обраћа. Горки је ово замјерао неким младнм писцима, а сам је давао пршмјер како треба писати. Иако је Горки доста превођен код нас, ипак није досад било једног систематизованог издања његових цјелокупних дјела. Криве су донекле прилике у којима живимо, али не иокључиво оне. За објављивање његових дјела било је исто толико могућности као и за толике друге амернканске итд. писце. Кривица је, дакле, на другој страии. Сада изгледа, ова празнина у нашем културном животу биће попуњена. Два издавачка предузећа најављују издање његових цјелокупних дјела. „Едиција" почиње са последњим дјелом Горког, романом у четири књиге „Клим Самгин", од кога је изашла тек прва књига, у преводу М. Николића и Б. Ковачевића. „Нолит“ почиње са „Матвејем Кожемјакиним“, романом у двије књиге, који, преводе Р. Зоговић и Мира Чехова. Интересовање, које је за Горког било увијек живо код наше читалачке публике, данас је још живље, нарочито кодомладине. Његово дјело, на коме су се васпитали најбољи иретставници новог реализма, претставља једно од највећић достигнућа људске културе. Ми то дјело морамо упознати. с. д.

Максим Горки

Академија Карелу Чапеку

У петак 20-ог јануара одржана је на Уннверзитету академија посвећена великом чешком писцу, неуморном иародном културном раднику Карлу Чапеку. Пред пуном салом предавачи г.г; Никола Петровић, Јован Кршић н Крешимир Георгијевић, изнели су књижевни и народни лик овогвеликог Чеха, који је сву своју интелектуалну и моралну снагу исцрпио у борби за слободу и независност свога народа. Студентска омладина могла је аа научи унознавајући рад Карела Чапека, с коликом се љубави бранн слобода н правда, с коликом се пожртвованошћу и снагом воли своја земља и њена независност. Карел Чапек сагорео је у трагеднјк своје земље. Најаепша и најдубља слика овог писца јавила се у нама у доба чехословачке пропасти. Као писац био је мало код нас превођен, али као борац у судбоносним данима своје земље, његова пламена реч, његов без предаха борбени став, његови топли апели, молбе, прожимале су наше срце. Сретали смо га свуда, преко новина, радиа, писама. Улевао је снагу, подизао занос, бранио понос свога народа н земље. Тада смо највише осетили колико је близак нашим срцнма и повезан са нашим мислима. Његова топда искрена реч преносила се из његовог народа као молитва у срца све омладине и свих народа који воле своју земљу, који воле слободу, правду н мир. На акалемнји упознали смо и књижевнн рад Чапеков. Реалиста, писац који је обрађивао чешку стварност и тражио у њој људе. Волно је човека, писао и борио се за њега. Иако илеолошки увек није добро и реално сагледао праве узроке људског зла и неправде, љубав према људима, жеља да реално прикаже стварш, да шзнесе истнну одвела га је на пут реалистичкс књижевности. Омладнва је у Чапеку изгубиласвога пријатеља; изгубнла је човека који је разумевао њене тежње за бољу будућносг, изгубила је писца који је кроз књижевност остваривао и њену борбу за слободу и мир. Академија је бида испуњена са добрим и добро рсцнтованим песмама о Чапеку од ВитЈесдава Незвала н Радована Зоговића.

Страна 4

.београд:ки СТУДЕНТ*

1 фебруар 1939

Претплатите се на „БЕОГРАДСКИ СТУДЕНГ