Студент

ТРИ ГОДИНЕ РЕДА И РАДА

Др. Драгослав Јовановић дошао је за ректора у изузетно тешким приликама. Двадесетпетодневни штрајк престао је и сада је на Универзитету требало успоставити један период реда и сарадње, исговремено ликвидирајући дотадашњи противстудентски и противкултурни курс, који је ишао за разбијањем јединства студентске омладине и докидањем аутономије Универзитета. И заиста, студенти су заједно са својим Ректором и својим професорима прегли на посао. Симптом новога сгања успостављеног на Универзитету доласком за ректора Др. Драгослава Јовановића били су избори за Удружење студена та правника, маја месеца 1936 године, чија је управа дошла у руке демократски оријентисаних студената. И остала стручна и друга удружења активизирана су. Студенти су показали своју зрелост и своју спремнаст да раде на културном и научном пољу исто као што су раније знали да преко барикада својим голим животима бране и одбране слободу науке и аутономију Универзитета од противкултурних сила. ИзборизаСтудентско правничко друштво значајни су не само као завршетак једног несрећног стања на Универзитету кроз који се студентски покрет формирао, већ и по томе што се на овим изборима манифестује јединство све демократске и антифашистичке етудентске омладине на бази заједничких захтева. Наш студентски покрет поред дотадашњих веза са хрватском и словеначком студентском омладином, проширио је своје везе и на омладину других земаља. Септембра месеца 1936 године одржава се у Женеви Први светски омладински конгрес. Наш студентски покрет прихвагио је идеје овога конгреса. Студентске организације активно су учествовале у припремама за конгрес и послао су своје делегате у Женеву. Студенти појачавају пацифистичку борбу која се одвија на <sази реалних захтева. Покушаји који су ишли за тим да се и даље напада на аутономију УниверзЈпета незаконитим постављењем три професора ветеринарскогфакултета наишли :у на једнодушан отпор професора и студената. Тако да је и овај покушај захваљујући присној сарадњиизмеђу професора и студената пропао и показао је да непријатељи слободне науке, кад су у питању њихови мрачни планови, не прежу ни од тога да ударе и по трудбеницима науке, по нашим професорима. У идућој школској години Акциониодбор сгручних студентских удружења у сарадњи са ректором и г. г. професорима приступа решењу горућих студентских питања. Завршава се градња Дома студенткиња и управу над њим преузима Удружење студенткиња. Процес организовања студентског покрета довршава се посебном организацијом и ценгрализовањем активности на разним секторима студентске борбе. Поред Акционског одбора, који је даље остао главно репрезентативно тело студентског покрета, формира се Одбор сгудентских економских организа ција, Културни одбор студент ских удружењз и Студентски мировни одбор.

Одбор студентских економских организација концретисао је напоре студенага за поправку тешког економског положаја. При овом одбору формиран је Централни еконммат студентских менза и домова са задат ком да по јевтиној цени набавља потребне намирнице. Ти ме је тежак положај сиромашних студената, који чине веНину студената нашег Универзитета, знатно поправљен. Али најзначајнији напора овога времена за поправку економског положаја студената преставља свакако оснивање Потпорног удружења. Потпорно удружење, створено као резултат серадње професора и студената значио је велику добит са студенте, јер је својим позајмицама олакшао у великој мери студирања, а потпором коју указује мензама помаже им да одговоре своме задатку. Већи део суме резервног фонда овог Удружења послужио је за грађење модерне Централне академске трпезе. У Одбору економских организација посебну улогу имало је Удружење студената против туберкулозе, које је својом новчаном помоћу притицало у помоћ многим болесним студен тима, чији је проценат на на шем Универзигету велики. Културни одбор сгудентских удружења повео је интензивну и планску акцију за културно и научно подизање студентских маса. Редовно су приређиване књижевне, културне и забавне вечери. Оуденти су правилно схватили да треба да се ставс у службу одбране културе и, ослањајући се на најбоље традиције културне прошлости народа, наставе рад на ствлрању и напређивању културе. Студенти су схватили ла треба да освоје науку да, се оспособе на стручном пољу и да се припреме за своју корисну служ бу народу. У то доба пада оснивање Дебатног клуба на Правном факултету и оснивање дебатних клубова на другим факултетима, који су имали за сврху да послуже студентима на оспособљавању и продубљивању научних и социјално политичких проблема. Важан догађај у развитку нашег студентског покрета било је покретања „Студента“, студентског гласила, органа свих наших стручних, економских, културних и спортских удружења. „Студент" (покренут а прила месеца 1937 године) постао је важно сретство наше борбе за остварање студентских захтева и права, израз наших иницијативз, облик руковођења акцијама и једна од уједи њујућих снага нашег покрета, Покретање нашег часописа „Млада култура" значило је један корак даље у правцу стваралачких напора студената за освајањем и стварањем културе. Студентски мировни олбор постао је руководеће тело једног, за данашње вр*ме специјално важног сектора студентске активности. Борба за мир, за мир у части и достојанству, постала је саставним и нераздовојним делом борбе за студентска права и захтеве, за права целе младе генерације. Преко студентског Мировног одбора, наш студентски покрет био је учлањен у Београдски омладински мировни одбор и тако се ставио у слсжбу борбе за остварење прана целе омладине и развијање Општег омла динског покрета. Наш Миров-

ни одбор (који се доцније претворио у Удружење за лигу народа и светски мир) провео је низ успешних акција на пољу одбране мира и очувања сло боде народа. На организовању студентског спорга уложили су се такође велики напори. Основан је Београдски студентски спортски клуб. Од излетништва,спортски рад се проширује и на остале спортске дисциплине. Организовање студентских излета, такмичења и спортске приредбе све се више повећавају. Спорт и забава постају саставни део студентског живота. Значајан резултат напора студената и универзитетских власти било је смањење школарине. Донешен је нов систем по коме студенти, који плаћају непосредног пореза испод 800 динара, ослобађају се школарине, а изнад 800 дин. плаћају сразмерно. Осим тога смањене су уписнине, испитне и лабораторијске таксе. Том сарадњом такође су донешене нове факултетске уредбе, које су и ако не у потпуности, одговарале потребама студената за лакше студирање. Тако је период пок. Др. Дра гослава Јовановића обележек видним успесима на свим пољима студентске и универзитетске делатности. За ово време врши се, паралелно са постизањем ових успеха, уједињење најширих слојева студентске омладине. Студентски покрет добио је своје пуне организационе форме. Политички свесни део стуДепства, Уједињена студентска омладина, подупирана од најширих слојева студената, провела је више акција које су ишле за тим да помогну народну борбу за остварење Народног споразума и за успоставу народних демократских слобода. Чврсто постигнуто јединство студената омогућило је да се, уз подршку професорг и целокупне јавности, одбије неколико дрских покушаја за укидање аутономије Универзитета. Тим покушајима нису помогле ни плаћене разбојничке банде које су са оружјем нападале на голоруке студенте, ни дрска подметања и лажи која су се протурала у јавности против нашег Ректора, против Универзитета и против студената. И поред свих прогањања, хапшења, пребијања и осуђивања (у којим случајевима нам је покојни Ректор, увиђајући оправданост нашег поштеног рада, увек био на помоћи и увек на нашој страни), студенти су увек на крају односили часну победу, непријатељи слободне науке су тучени и у свим случајевима спашавана је част и слобода нашег Универзитета. Тако видни успеси и тако срећно јачање и развијање нашег јединства и нашег студент ског покрета нашлонасје спремне за велике задатке које је данас пред нас поставила исто рија. Пред опасностима које прете нашим народима и не зависиости наше државе ми смо удвосгру ченим снагама појачали наш рад. Ми хоћемо да све наше снаге, сву нашу младост, сав наш студентски покрет ставимо V службу народа и њеј гове одбране. Ми хоћемо да I појачамо и убрзамо уједињење 1 целокупне омладине, свих њечих редова, како би створили • једну моћну силу која Не се ставити на страну одбрлне народа од агресије. Ми мрзимо

ропство, и нећемо да наша мла> дост труне по концентрационим логорима и рововима туђина. Студентски покрет Београдског Универзитета има данас шта да стави у службу свога народа. Да је то тако заслуга је и нашег покојног ректора Др. Драгослава Јовановића! И данас, када се Београдски Универзитет налази пред избором новог Ректора, свакоме треба да буде јасно да ће сваки покушај против настављања вођења политике нашег покојног Ректора имати против себе и читав огромни и непобедиви Стулентски покрет.

УСПОМЕНЕ НАШ РЕКТОР И МИ

Ми смо за читаво време ректорОвњаа били у сталнОм кон такту са нашим ректором. И на самртничкој постељи у клиници Игњатовског, када услед тешког стања његове болести није било могуће да му иде у посету више студената, дежурни члан Удружења медицинара, свакодневно га је обилазио и распитивао се о његовом здрављу. Због тако уске везе са нашим Ректором, на нршем Универзитету, није било питања које је задирало у студ. покрет а да га пок. Ректор није познавао. А он је за добро студената био не само на речима него и на делу.

Када су маја 1937 наш студентски покрет и Аутономија Универзитета поново преживљавали најтеже тренутке, најогорченији непријатељи студентског покрета покушали су да приволе и нашег Ректора да толерише такав противзаконити упад на технички факултет. Али горко су се преварили. На ректорском положају налазио се наш Ректор који им је Дао одговор пун части и достојанства, одговор којим се може подичити сваки прави родољуб и пријатељ слободе науке: „На Универзитет можете ући само против моје воље, само силом*.

Док је наш Ректор својим несебичним и пожртвованим радом стекао огромне симпатије свег студентства и целокупне поштене јавности, дотле је он због тога и таквог рада постао трн у оку свима пријатељима мрака и назадка. Та мржња према нашем Ректору више пута је отишла тако далеко да му се у неколико маха и директно претило. Али он је и тада остајао миран.и свестан својих великих дужности рекао је групи студентских претставика који су били забринути за његову личност: „Ја знам шта радим и зашто радим. Најгоре што они могу направити то је да ме убију. Нек изволе ја их у томе не могу спречити".

Пред велику Омладинску академију коју је организовао Радни одбор омладинских организација, за одбрану земље, после разговора са аудентским делегатима о текстовима говора на Академији, изразио је своју бојазан да неки незгодни повици не би изазвали неки нежељени догађај Кад су му студенти рекли да они гарантују да ће битиред.он се дигао и пружајући рVку на растанку рекао је само ово: „Ви сте увек одржали реч, ја нећу ла дискутујем о обећањима поштених л>уди“. Изјаве саучешћа

Овде доносимо известан број депеша које су у великом броју стигле удови пок. Ректора, и Акционом одбору: Р. М. Е. Париз 24 јула 1939 год. Акционом одбору студената, Драге колеге, Изражавамо наше искрено жаљење због губитка вашег цењеног ректора. Убеђени смо да је овим човеком наука изгубила једног од најбољих службеника и браниоца због тога смо тако тужни и жалосни и молимо вас да верујете у нашу искрену симпатију и саучествовање. Н. Ј, Клугман секретар

Ви изгубисте мужа а ми студенти из економских организација добротвора и великог пријатеља. Придружујемо се Вашем болу и изјављујемо дубоко саучешће. Економски одбор студентских организација

Болно изненађени немилом вијешћу о смрти нашег љубљеног и племенитог ректора упуНујемо Вам изразе најтоплијег сауНешћа. Студенткњиње и студенти Шибеника

Дубоко потресени раним и изненадним губитком великог научника, родољуба, племенитог човека драгог нам ректора истинског пријатеља и заштитника учествујемо са Вама у заједничком болу. Студенти Крагујевца и околине

Дирнути дубоким болом за нашим драгим ректором великим пријатељем студентске омладине нежним мужем и добрим оцем примите госпођо наше искрено саучешће, Удружење студената права

Студенти и студенткиње бео* градског Универзитета на ле* товању у колонији студентског летовалишног савеза у Петровцу на мору шаљу Вам са комеморације приређене поводом смрти нашег доброг ректора изразе најтоплијег саћешћа и придружујемо се вашем болу због тешког губитка који је погодно не само за Вас и студенте него и читаву омладину. Слава Драгославу Јовановићу. Студентски летовалишни савез.

Искрено учествујемо у заједничкој жалости за нашим драгим ректором. Студенти Пећи и околине

Губитком Вашег супруга,нашег драгог ректора, дубоко смо ожалошћене и најискреније се придружујемо вашем ве* ликом болу. Удружење сгуденткиња

У болу који Вас је задесио саосећамо и ми сгудентска омладина из Старог Бечеја. Академски клуб

Чувши за смрт нашег омиљеног ректора хитамо да Вам изразимо најискреније саучеш* Не у болу којиЈе задесио и читјв Универзитет и нашу земљу ми студенти губимо нашег учитеља и правог родитеља а наша земља правог борца за слободу. науку, мир и демократију. Студенти из Никшића

Страна 2

„БЕОГРАДСКИ СТ УДЕ Н Т“

Ваиредни број