Студент

Наш Студент

Поштарина плаћена у готову

Год I - Врој 1 Излази двапут месвчно

Веоград 24 октобра 1939 сод

Јединство младих у борби против рата, у служби народу за бол>у будућност омладине!

Орган стручних, економских, културних и спортских удружења на београдском Универзитету

РедакциЈа и админнстрација Цара Лазара број 11 Број чеков. рачуна 57.730

Цена 1 дин.

РАТ ЈЕ КРВАВА СТВАРНОСТ

Али то није онај рат у који смо сви ми хтели поћи у септембру прошле године

Прошло је тек четврт века од Великох рата који Је поко• сио милионе живота младих луди, мсена и невине деце, уништивши несумњиве вредности друштвених добара, начинивши страшну пустош која се још осека. ЈЈош су свемсе хумке палих на бојиштима, а заостале гранате се распрскавају с времена на време у ру кама невине деце, као страшна опомена младима на велики покоај, а Друхи велики рат, који се век три године води широм землине кухле, захватио јесрце Европе. Три велике светске силе ратују. Милиони младих, упркор сиоје борбе, изведени су на светску кланицу. 31оново су испражњене радионице и учионице, поново су напуштена по*>а, поново су занемелиддто т мови, млади су поново гурнути да постану топовска храна за туђе интересе. Млади читавог света нису I хтели овај рат! 31/Слада гене- I риција се оорили ирошио оои-' квога рата, јер се њиме хоке иништити борба младих за часним и трајним миром слобод * нах народа Овај се рат не води за одбрану мира и националне независности. ЗСије то онај рат у који су похрлили млади пре три године, у који смо сви ми хтели поки у септембру прошле године. Данашњи се рат води за нову поделу света. Воде га они исти који жртвовоше и поробише ЕЛбисинију, Шпанију, Аустрију, Албанију и Чехословачку. Ово ни]е рат против (рашизма, јер они који га воде постадоше првоборци фашизма у својим сопственим земљама. ЗКије ово рат за частан мир, јер га воде они који су нарушили мир газеки своје обавезе и који су спремали рат, пактирајуки са нападачима, на рачун малих народа. ЕКије ово рат за нашу слободу, за слободу малих народа, ово је противнародни, освај&чки рат. Овај рат прети нама и на • шим народима, нашој школи и нашој будукности. Он прети да уништи сву борбу наших народа за слободу и демократију, да у ништи борбу наше омладине за срекни и весели живот младих, да уништи све тековине студентског покрета, да уништи нас омладину узданицу својих народа. У таквој ситуацији, наш сшудентски покрет стављен је пред велике и тешке задатке, остајуки више него икад веран своме народу, својој досадашњој борби: ЗГомоки борбу наших народа за неуплитање у империјалисшички рат, бореки се одлучно против свих који хоке да нас увуку на страиц ма којег од два заракена табора. Борбу у том правцу омогукује чињени-

ца да се један велики број народа налази ван рата и да је малим народима омогукено да остану ван ратног сукоба. Борити се против свих тенденција које иду за стварањем ратне психозе, да би се на тај начин онемогукила борба наших народа за слободу и националну равноправност, којој су створене нове могукности споразумом < Цветковик-Мачек. ЕКастојати да што пре доке до остварења фронта мира са свим народима који се данас искрено залажу за мир, у првом реду са балканским народима и Совјетском 3?усиЈOЈ %> тгадиши на очвршкивању и проширивању јединства младих кроз заједничку борбу против империјалистичког рата, за права младе генерације. ЗКаставити и појачати студентску борбу за права студената и несметан развој младг.нлнтелгленције. лрОо»риит'и и' № радњу са г. г. професорима за слободу научног рада, за пуну аутономију универзитета, за више знања и културе, за службу народу. Ми смо век показали прве успехе. КСоследњи проглас Уједињене студентске омладине показао је сву чврстину студентског јединства. Јединство

стуедната је још једном триумфовало. ОсујеКене су све намере разбијача да се сруши студентско јединство, да се пошкопа и ослабл студентски покрет. ( Читав студентски покрет стоји данас чврсто збијен уз своју УСО., снажан и мокан више него икад, спреман да пође у сусрет новој борби и успесима. УСО остала је чврсто уз свој нород, остајуки веран тумач народних жеља и потреба, остајики верна студентској борби за миран. и несметан развој студентске омладине. ЗКет напредних демократских политичких група дижу сложно свој глос за по мок своме народу против империјалистичког рата, у борби наших норода за националну равноправност идемократију. Овакав став студената не проистиче из кукап*члука већ из животних наших народа и његове омладице: Ми хоћемо да у миру учимо и стварамо, да ' сш*lсмо А?, с о. | наображавамо, дг, постанемо до* бри стручњаци и културни људи, да зидамо бољу будућност за нас и нашс народе. То је интерес нас студенага, то је интерес наших народа. Ми остајемо ворни нашој антифашистичкој борби, увек спремни да пођемо са народом у сваку борбу за интересе народа

и омладине. Ми смо то већ толико пута доказали. Али исто тако нећемо дозволити да се наша спремност за борбу против фашизма искористи од оних који би хтели да нас увуку у рат, који они тобоже воде против фашизма. Нећемо, јер знамо какав је ово рат, јер и сувише добро познајемо оне који га воде. Они су већ сада читавом свету показали какви су присталице демократије. Јошје данпут ће се разочарати „пријатељи омладине" који би хтели да ми за туђе интересе убијамо оне, са којима смо повезани и-

стом судбином, истим идеалима истом вољом и истим интересима. Наш интерес није да убијамо једни друге. Ми остајемо доследни својој борби за частан мир и пружамо братску руку свој омладини, свесни своје одговорности пред историјом и народом : Против империјалистичког рата! За мир слободних и независних народД! 8а срећнију и лепшу будућност младе генерације ! За напредгк човечанства!

Ргџпг Уа* >гн,

ПОСЛЕ ИЗБОРА НОВОГ РЕКТОРА

Тежак удар задесио је прошлог лета наш универзитет; изгубили смо нашег незаборавног ректора Др. Драгослава Јовановића. Стотинама младих студената. који ке тек доти на униворзитет, да чују реч слободе и истине, није се пружила прилика да виде и упознају ближе човека о коме су тако много слушали и коГа су још у гимназијској клупи заволели. Волела је студентска омладина свога Ректора, јер се до крајњих граница своје моћи залагао за бољи живот студената, за слободу и аутономију универзнтета, за напредак науке и добро народа; волела га је омладина јер он је њу волео. Заслуге нашег пок. Ректора велике су. Ми смо му захвални и никада га нећемо заборавити. Данас ми имамо новог ректора. Пред њим се постављају нови тешки задаци; чекају нерешена још многа студентска питања. Ми очекујемо од новог ректора, да ће са пуним разумевањем прићи решењу тих питања и да ће наставити, сарађујући са студентима, онде где је наш пок. Ректор стао. Утолико пре што смо данашњег г. ректора у току трогодишње сарадње уверили својим радом да смо здрава народна интелигенција и да су наши захтеви оправдани. Сарадња г. г. професора и студената, која је за последње три године дала толико значајних резултата мора се још више учврстити и продубити. Данас се пред све поштене синове народа поставља као нужан задатак; заложити све снаге за стварање услова за слободан развитак народног живота, Ми хоћемо мир, ред и рад на нашем универзитету а то значи, да хоћемо настављпње рада какав је био за последње три године, које су протекле у знаку великих успехп. Треба се сетити стања пре 1936 год. па схватити каква се љута борба морала водити за одбрану аутономије наше школе!

Доба када је реакција насртала на наш универзитет да од њега створи режимску филијалу, доба прогона и концетрационих логора, ми нисмо и неуниверзитета »иногима је гметала и њу је трабало погазити, али млада народна снага, студентска омладина дигла је кеустрашиво свој глас! Дивља вишеградска тврђава, студентска крв и штрајкови, очеличили су снагу младих који су часно бранили и одбранили универзитет, жариште слободне ми* сли и науке. У тим тешким данима најцрње реакције ми смо се борили и дали драгоцене животе наших другова, јер смо слободу ценили изнад сцега. Херојска борба студената наишла је на разумевање и симпатије широке јавности, наша снага постајала је све јача и наша поносна тврђава слободе - наш Универзитет - издржао ]е и одбио све налете реакције. Ми се ионосимо својом борбом за слободу мисли и науке, за добро и слободу свога народа, али ми ни за тренутак не заборављамо на жртве које смо поднели,. да бисмо створили оно што данас имамо. Несаломљива снага студентског покрета и одлучност да бранимо част наше школе, симпатије и подршка наше и стране јавности, разумевање наших захтева од великог дела г. г. професара, условили су долазак нових, бољих дана за студенте. Дошао је плодни трогодишњи период од маја 1936 године. Сређене су унутрашње прилике на универзитету, успостављена сарадња г. г. професора и студената, обновљен рад у стручним и културним удружењима, створене су економске организације, које су омогућиле студирање многим сиромашним студентима. И последњи остаци народних изрода ликвидирани су сз универзитета; студентски покрет постао је чврст, непобедив, Али набројени успесч нису билидовољни; права народна интели-