Студент

Друго, још већа је лаж да је т.зв. »Акционм одбор« изабраи од стране већпне члапова Студ. дем. клуба. Људи којп чпне »Акцпонп одбор« били су до сада опозпција у Студ. дем. клубу, али сасвим пезнатна. Кадајебирана данашња управа клуба, та опознцпја, тај бедни »акциони одбор«, на кога се сада ослања вођство Демократске странке, добио је свега 5 гласова. Централни одбор је и раније покушавао да преко ове оиозиције обори управу клуба, али наравно то је увек било оез успеха. Зато је Централни одбор и прибегао декретирању. То није никакво чудо кад се зна да у овом одбору седе људи који су изабрани 1927 год. и од којих ни један нема испод 35 година. Декретирани »акциони одбор« појавио се прво са изјавом којом се ограђује од студентске акције против намераване комеморације адмиралу Гепрату. И то ова бедна групица чини у име Студ. демократског клуба. Они на то немају права, јер не претстављају Студ. дем. клуба, а осим тога всћина чланова је учествовала у овој акцији. Учествовали смо зато што је ова комеморација требала да послужи онима који Југославију, исто као и ратни хукачи из Демократске странке, гурају у рат на страну фракцуско-енглеске реакције. Ми нпсмо смели дозволити да се са нашег слободарског Универзитета чују поклици у корист данашњег пмперијалистичког рата. Бедници из »Акционог одбора« и пре но што су се формирали водили су акцију која пх је легитимисала за данашњу њпхову прљаву работу. Они су у име »југословенскпх студената* послали поздрав ратном паликућп Даладјеу. Дакле опи су пошлп путем свих оних бандитских групица на нашем Универзитету, које су се, ма да незнатне, претстављале као репрезентативпа тела. Тим путем су пошли и ови типови из »акционог одбора«. Опи су поздравили Даладјеа зато што је гурнуо француски народ и француску омладину у ратни покољ. Ти »југословенски студенти« нису нико други него бескичмењаци из «акционог одбора« који су у исто време доушници претставника француске реакције у нашој земљи, тако исто штићеници великосрпског »културног« клуба, достављачи и мезимци познатог »демократе« Боке Влајића и њему сличних у Демократској странци. Поред свих тих прљавштина прсећи се својим југословенством, претстављајући се као некакви југословенски студенти, они су дошли на линију плаћеника и убпца пз пекадашњег »Орнаса« и даиашњег Љотићевог »Збора« и «Словенског југа«. Исто као што не прпзнајемо суспендовање управе, тако псто не признајемо искључење Станка Џпнгалашсвића. Он ће и даље остати члан Студ. дем. клуба. Његов рад није бно штетан по интересе демократије. Ако је био штетан реакционарном вођству Дем. странке, то нс значи да је био штетап Студ. дем. .клубу. Као штосмо на почетку рекли, реакционарне одлуке и декрети неће моћи да спрече акцију Студ. дем. клуба. Студ.дем. клуб ће и даље у заједнмци и једпнствено са свим студентским групама пз Уједињенс студ. омладине водити борбу: за мнр, против нмперијалистпчког рата, за проширење и продубљење споразума, против великосрпских хегемониста, за права и бољи живот омладине. Студ. демократски клуб ће водити ову борбу до краја, против свих који стоје на путу њеног успеха, па и против реакционарног во! г ства Демократске странке и ње-

гових трабаната. Њихово онемогућавање и раскринкавање код омладине и народа сматрамо својим специјалним задатком. СтуАlНтскп двмовратсрп клуО.

Помогнимо шпанским добровољцима из Југославије Спасимо животе нашим друговима

Већ десет месеци дпка и попос наших народа, дивови са Ебра и Гвадалахаре, неустрашиви борци за слободу, за светски мир и напредак, чаме по концентрационим логоримау Француској и Бургосу. Хероји из бесмртне народне шпанске војске десет месеци проводе мукотрпне дане под најгорим условима.безнајнеопходнијихсрет- става за живот, без хране, без одела, изложени сваковрсном шиканирању власти. Већ десет месеци врше се нечувени злочини и неправде према онима, који су својом пожртвованом борбом, бранећи слободу и незавпсност Шпаније од најезде међународног империјализма, бранили највећа блага човечанства, бранили мир, слободу и културу, бранили дсмократиlу целога света, ти велики борци таворс своје тешке дане иза бодљикавих жпца и по мрачним и влажним казаматима. ПрекоЗбО наших најбољих другова, најбољих синова које су наше земље дале, данас немају шта да једу, немају одела, њпхова судбина је неизвесна. Преко 350 наших најмилијих очекује нашу другарску, братску подршку, очекују нашу помоћ. Наши друговн траже номоћ! Иашим друговима живот је у опасносности и траже да их помогнемо! Од 10 до 15 фебруара ове године наш студентски покрст прикупио је око'6o.ooo дин. Од 10 —15 фебруара студенти нашег Уииверзитета показали су впсоки степен развијене свести о другарству, о солидарности, о хуманости. И данас, не само да ћемо заложити све наше снаге да омогућимо повратак нашим друговима, не само да ћемо тражити да их поново видимо ме!)у нама, да се скине та срамна забрана Стојадиновић-Корошчевог режима, већ треба да им пружимо пуну мате-

ријалну подршку, треба да им омогућимо да издрже тешке дапе Даладјеове реакције. Другови и Другарице! Данас наше другове терају на присплан рад, данас у хладним, зимским данкма наши другови немају одела, данас наши другови немају хлеба! Наши другови гладују! Нашим друговима је потребна хитна помоћ и ми им морамо помоћи! Од првог до десетог децембра водићемо сабирну акцпју. Од 1-10 децембра ми морамо и ми ћемо жртвовати сваки наш динар, ми ћемо се лишити свих наших задовољстава, од 1-10 ми ћемо дати све од себе за помоћ нашим друговима добровољцима. Од I—lo ми ћемо поново показатп да је живот наших другова наша највећа светиња, показаћемо да не постоји та спла, да не постоји та уредба, која 6и нас могла спречити да помогнемо наше другове, показаћемо да смо достојни наследници оних великих и светлих имена, који су приложпли своје младе животе за опште добро целог света, чпја тела почивају у сенци славе далеко иза Пиринеја на Ибериском полуострву. Другови н другарнцО Већ је почело велико међу-факултетско такмичење у сабирној акцији за помоћ нашим друговима добровољцима! Пека не буде ни једног студента, који пеће од 1 —lO децембра дати све од себе, прилажући своје највеће жртве! Нека од I—lo наш велики и моћни покрет поново каже своју реч! Спремајмо се, јер то траже наши друговп, то траже њихови животи! Студентска правиа заштита и Студентско Удружење за мир

Промукли гпас »Српског Гласа«

Процветао је још један цвет великосрпског шовпнизма, поникао у нашем тмуром културнополитичком поднебљу. „Дошло је време да се чује, чист српски глас.... да св чуЈе, српски глас слободан од свих страних теорија и партиских предубеђења да би јако Српство могло да прожме Југославију својим борбеним духом и да је преда као аманет будућим поколењима. Узиицати нећемо и неможемо... У Југославији су Срби најбројниЈи и имају највнше државног искуства... Ми већ видимо нове генерацвје које стасају, које ће у друштву стариЈих и искуснијих свима показати да тек сад долазе прави Србн. „Ми ћемо само у једном бити бескомпромисни да тражимо да се у свакои Јавном послу врши одабира&е вођа на боље, јер верујемо да само прави људи и прави вођи могу да изведу народ и државу на прави пут, да Српству и Југославнји осигурају свестрани напредак“. ~...не треба пасти у другу погрешку, па мислити да Је свака одбрана државног једииства опасна за аутономију“. ~И ми мислимо да Је окупљање Срба потребно**. ~Орби устају зато што су свесин да су они не саио гдавни творци Југославије, него и данас главна снага њена, и што осећају да су данас кад их нико ни за шта не пита, државн поребнији него нкад. „Српски Гмс* (I ш 111 oро|). Ето вам неколико листпћа са

овог најновијег Цветића, којим се кити једна група вајних српских интелектуалаца и забринутих српских патриота. Нама нису непознате ове мисли, које кипте надутошћу, шовинизмом и мржњом. Ово је само друго издање оне омрзнуте идеологије интегралног југословенства, у име које се ево више од двадесет година владало и угњетавало све несрпске народе у Југославији а од чега је трпио и сам српски народ. Па кад је та идеја банкротирала, кад су пробуђени народи раздрмали окове диктатуре и хегемоније, сад се приступа другпм методама и срествпм-а да би се очувале позиције, све у име тобож угроженог »Српства«. То певање славопојки и уздпзање Српства и непризнавање другоме никаквихзаслуга, само је жалостан доказ тога у какву су заслепљеност палп ови несреЈши и заостали српски интелектуалци, проповедници нацпоналпе мржње и угњетавања. »Српски Глас«, тај последњи производ њиховог духа, сведочи о томе, како се може изневерити мисија културе, за коју се они бусају у прса (Српски »културни« клуб) и како се кукавно мозак може ставпти у службу мрачних сила реакције п потлачивања. Данас када Хрватски народ и други народи Југославпје почињу кроз демократску борбу да остварују своју слободу после дугих година тешких и крвавих напора,

мрачне силе реакције и све протпвпародне клине, осе Кају се угрожене п траже да се заустави вал народпе борбе. П сада су се у име напаћеног српског народа ухватпли за угрожено Српство. И ~Српски Глас“ впче, виче до промуклости!.. ~Ми већ впдимо нове генерације које стасају“ н које ће пт. д. Господа око ~Српског Гласа“, уображавају да већ постоје неке генерације које чују њихов глас, које ће поћи за њиме. Онп ваљда мпсле на савремене омладинске генерације, они чак имају и некакву ~Омладину Српског Културног Клуба“. Ми који живимо међу омладином, не познајемо такву омладпну. Ако им је сва омладпна оно неколико шупљоглавца који се тамо купе и са закашњењем од сто година проповедају некакве идеје и некакав нацпопалпзам, онда нека им је алал! Ако им је та ~нова геперацпја“ једап Андрић, којп је већ био члан разбојнпчке Љотпћеве дружпне, п једап М. Драшковпћ кбји је од мајчиног млека васпитан у обзнанашком духу, и један Комадпнпћ, који пеовлашћено у име све наше омладине шаље поздраве господпну Даладје-у, и један Деврња, који је бпо уредник фашпстичких, разбијачких, и ~орнас и -овских »Студентскихновина«, акоим је то та омладпна, онда нека им је на част! Виче ~Српски Глас“, позива на окуп. Али њиховом гласу неће се одазвати нико поштен. Српски народ остаће глув за њихове позпве, јер његов пут није пут те господе, већ пут заједничке борбе свих иарода за слободу, мир н демократију. Омладина неће чути њихов глас, јер и она има свој пут: пут братске сарадње омладине свих народа, пут борбе на страни свога народа за срећнију будућност свих. Виче ~Српски Глас“ до промуклости, али њихов глас остаје... глас вапијућег у пустињи! П. Р.

Преглед штампе...

«Илада култ|Р* и У последњем броју (5) доноси интересантне чланке: «0 апсолутној и релативној истини«, »Светозар Милетић« од Н. Петровића, «Нешто о поезији омладинаца« од А. Хума, »Лудвиг Рен«, одломке из романа Барбиса и Рена, затим песме М. Лалића, М. Дорословца, Д. Костића и Ж. Милојевића. На крају оу прикази и белешке о књижевности и културним појавама. Претплата, год. 40 дин. Редакција и администрацпја, Београд, Цара Лазара 11/1.

...и „штампе“

»Српски Глас« бр. 3 Изашао је први број овог велико-српског хегемонистичког, антинародног, антиомладинског, ратно-хушкачког п најзад, антпсрпског ~Гласа“, у коме је изложена на продају сва бофл роба и то само за један динар! Његови сарадници, иначе, бију сви од реда у шовинистички бубањ, уз дириговање познатог капелмајтора српске реакције, Сиве Еминенцпје Драгише Васића, београдског адвоката и негдашњег књижевника. Дакле, сваког четвртка може се купити тазе валикосрпски }>еврек, кога, иначе, необавештени колпортери назпвају некаквим ~Српским Гласом 44 .

Читајте и ширите »НАШ СТУДЕНТ« »МЛАДУ КУЛТУРУ«

Страна 4

Власник и уредник Душан Костић, студ. филоаофиЈе Цара Лазара И Београд. Штампарија „Светлост" Вукашина Јаковљевића Крагујевац.

»НАШ СТУДВНТи

Број 2