Студент

Наш Студент

Поштарина плаћена у готову

Год. I Број 2 Излази двапут месечно

Београд, 7 дедембра 1939 год.

) Јединство свих студената у борби { Ј за иаша права, ( ( За слободу и очување аутономнје | \ Уииверзитета, ' > За иове лобеде! % Уи,^и,|^и„^и„^и„^им^и, |^и„^||| |^lи,^и„^и„^и„^и„^и„^и„^и„^\

Орган стручних, економских,

културних и спортских удружења на Београдском универзитету

Цена 1 динар

Редакција и администрацнја Цара Лазара број 11 Врој чековног рачуна 67.730

ЈЕДИНСТВЕНИМ СНАГАМА У ОДБРАНУ АУТОНОМИЈЕ

ЧувајуГт х/слове нахиег слободног научног рада, стварпјх/Ни свс шххре и ширс могућности за бољи живохп ххас, схпх/дентскс омладхшс, брансГт нп сваком кораку, хх у сваком моментх/ најосиовнијхх прхшцип, јрдхшомогуГт х/с.ихв кулххххЈрног и нах/чног развихпка. аутономију УнивеЈЈзитета, ми смо годхшама бранили и жртвс давали, радилхх и спромали се да учврстххмо тај принцип; кроз многе године нашег рада, резхултахпи наши.х иаххора бххли су видни, који слх/же хха часххг и хиколи и народу чији смо синови. Дслахххносхп у нашим удрхЈжењима, резулхххати културног и економског рада, оживљење семинара и учионица сво су то усхгеси који су чаши и који нам дају снагу да хгаставимо борбу за решоње још многих проблема, који морајх/ бхгти рехиенхг да би нам живохп био бол.хЈ. и ххаука ближа. Ми хоћемо да наш Ухшворзитет ххослужхг студонти.иа као права народна кућа из којс. ћс излазити истхшски народна омладхша, хгојој народ ноћс бити шхјГ/, а чах/ка среххгсгпво за туђо и егоистххчкс цчл>еве, него ће она бити соетли огањ, иароду предахх. Никада. нисмо сметали с ума службу народу и његовом добру. У том свеххх*ом путу ка народу и створилхг смосвОЈОЈединство,oавали смо крв, лежалхл по затворима и тампицама и нико нећо иикада убинхи ххххј верхЈ у нама. На том путу ка народу, слободи и култх/ри сххгворили смо и сарадњу са г. г. професорима. У тој сарадњх.х би.ш смоискрени и лојплни. Знали смо да ценимо добра хг пои/тујемо све исхгроне напоро. Али ми хшсмо били за сарадњу хго цону жртвовања наших идоала, који су наш жхЈвохп хг крв, нашл нада х< убеђење. Бп.ги смо за сарадњх/, хххххЊ је охха плод обостраноГ увороња, да слобода Униаорзитета јосто јодхихп полуга којом ге оххгварају врахпа за наш бол.и живоххх, зп стварањо вашо културо, вихххо х.хоба, вихие знања за нас и ххарод хгога воли.чо хх комо хоћомо јодино ди слхЈжимо. Мх( смо сарадхвхЈ желоли х( гтварали само х/ цил>у нанреххгка и развитка како наг хххако х( нашо младо науко. Ми смо бхии 0000X14 да јодинсхххвопа гтхЈдехпхгска омллдина на Бооградско.м уннворзхтхоту ноћо икклда клокнутн II гххгати на полп пуххха. Хпљадо XI хил.адо грцл ххрожнмл.с вахххренн иоклнч за одбраиу глободо нашо хиколо; хнљадо х( хнл,пдо носо тај ндсал, јор јо он омлпдински XI народихЈ, јер он значхл оствароњс нахас: бол.ог жхтота хј внше културно: н научног свохххла, ххоћхл ћо дамас у борбу до последњог да.ха, до најтожих гхрогнућа. Мн, данас, види.чо да со чврсххха рхЈка сарадњо сл нзвосннх странп кида н но жоли више. Ми отсорено н јаг.но нп то кажомо; ми со ни за длаку нисмо промонили. Нпш данашњхх пхут исххххх је као и онај јучорашњхх, а такап ћо бхххххи и слутрашњп. Тојо чврсххха и неххоколобххва вера којпј ћомо свхх следихпи. Ми смо данаг ххротив рапха, за мир, ххроххгхт свих засххгухгхтк а аххгло-францЈске ххгсзе за увлачењем Југославххјс у рат ми смо прохгшв то:а,

што смо свесни да овај рагп пије ослободилачкн, пего пљачкашки. Ми смо против ово: рата,јер нрћемо да жртоујемо наичу младосгп, за туђе. рпчуне. Ми хоћемо мир и културни развитак нас самих. Много што-шта имамо још да научимо п постигнемо Ми хоћемо рад па нашом Унпверзитету, без предаха подизан>е паше стручне спреме и културне наобразбе. И дозволити академију на Универзитету у почаст адмирала Гепрата значи ратну провоКацију, Јер свако евоцирање успомена на прошли рат, без обзира о чијој се личности ради у данашњем моменту, значи посредно или непосредно хушкање на рат и приклањање аигло-Француском зараћеном блоку ч истовремечо, са чиетог жаришта пародне мисли бацање ратпе идеје за Даладјеову Франи,уску , а против слободарског францт/ског народа, против народа Марсељезе, Басти.ке . Волтера, Русоа, Виктора Игоа ч многчх синова француског народа. Мн пптински

волимо слободарски фрапцуски иарод, али истииски мрзимо непријатеље фра нцц с ког иарода, ратнс хушкаше, ратпе изазиваче и разне Даладпјее. Да ли је. у пнтересу народп п омладине сејање ратне лажи, нроношење теле англофранцусног блока у име фраицуског народа? Сви гтуденти слј против тога. . Јер ллудав премп миру и народу силнија је од свих силп п јача од свих неирпјп те.ип. Да ш јо пстгшска ('арадгш доаволтпи нестудеитекнм елгмеггтима, којп гц годииама ударали иа аутпнпмијц Уиивер.штета, нрипадали разним аиНlи-стлlде)ггпским групицвмп од • О рнпса« и »('ловенгког Југа«, до ,-[и)пшвеип: »-Јбора«, да пдржава ју нроглаву Уједин»ец,а у Фнзпчкој галн. а гдг су Снребалн да говоре иенрија Iнел>и студената, 7<орпшћ, негдаилњгх почаспгг претседпггк »Орнаса«, позпатгг опрац чротнв братгтва српснпг п хрватског народп и иеприЈптел, слободе г( аутоипмпје Универзитета г( г. Вннтор Нпваи, ппчаснн члан »Орнпга«? Да лп је спрадња омо-

гућити бедним групицама разбијача,убица и криминалаца дадрже још данас нека студентска удружсња без икаквог закопског оправдања? Ми нећсмо више, да се продужи сарадња на таквим основама. Данас г. ТасиИ, после својих предавања, напада међху слхухиаохцхма, који су дошли да слушају наукху, студенски покрет, и отворено пропагира англо-француску тезху. Да ли јс сарадња загпворинхи Уххх.хвсрзитет на пет дана , послс хуклањања наорх/жане грхЈпххце »студсната« Мххгпе Смсдеревца са Универзхлтета, чијс оружјс: камс и палихц, предате у нивсрзигпс тским в.шсхххима, свсдоче о њххховом студснтском рпдх/. Свс су то симптоми смишљеног хударца ип нах.ас слободе хх паш рад. То иоказују отвпренп иступи неких од госхходс хгрофесора, који охххворено кажу, да сс гаде, кадчују реч иухххоиомија. I'о сс види из ххрсдава н,а за мсссц дана, као и довоlј<чх»а шхлицијс са странс унивсрзи шсохскххх влнсти, да б.ихкирпјхЈ зграду Ирпвног факхултста. \lи Гхсмо ппИи гвојим гхх/тсм п очуваххххх трпднЦхјЈхј Ухшвсрзхх тста. Ми желимо и хоћемо сарадњу, али не сарадњу, која ће спречити слободу науке, која ће онемогућити слободан рад у семинарима и лабораторијама, дебатним клубовима, не сарадњу која ће онемогућити нашу племениту и човечанску борбу за мир и слободу. Ми смо ххротххв затварања УххххвсЈхзитста, за рад п кх/лтхурни развихххпк студсната. У хихсгпупцпма универзптотГКХIХ власхпхЈ мXI видимо јсдахх плппскхх рад, који ххдс на ххгим да окрњи нахиа стсчсна ххрава. П<‘, није бсдхха групица .Тогпиврвахрх разлог за затварањс Унххверзитста! Хтсло сс трсчххтхх пдржахвс Опттсг гшхЈдснт<'Ко: збора и митмнга ххротив спхрс.х, ан>а наших другова, чсшких студснахиа, мхххпхшга против тсрора и рахххи; хтело се спречитхх нахау борбу за мир, јср студеити пеИс рахи и крвавл>сње као што би то жслелхl неки нахахх профссорхх. Ми зиа.чо свој пут. То јс пугп очувања наших слобода, за несметан кулхпхЈрнхх и научни развихпак студенахпа, за бољи живот свих студсната, за мир и протххв свих ратнпх хухикача. Наше студсктство има своје светлв традиције. У изврхиењхЈ својххх задатака, оно ће поћи рхЈКОвоlјено њххма. Оно је свесно да св залаже за своја права, за срећх/ и бхЈдућност, да служи бхЈдхућим генерацхЈЈама и читавом народу. Акцтнм вд*ор Студвнтскм! стручмнх удружвlм.

V иедељу 10 о. м. пре подие, у Физичко) сали, на правном фанултету, одржаће ће се велики Општи студеитсии збор. Позивају се сви студеити да дођу у што већем броју и обавесте све студеите. Наш збор мор**да буде велика маиифестаци)а иаше сиаге. СВИ Ић ЗБOРI