Студент

Апел професорима

Обраћамо се вама, господо професори, јер сматрамо да сте и ви заинтересовани ситуацијом створеном последњих дана на Универзитету, зато што сматрамо да иви сносите ;о одговорности за такво стање и да сте и ви позвати да решавате о стварима која су у питању. Обраћамо вам се зато што сматрамо да их и мећу вама још има у чијим срцима није угаснула љубав за слободу и иултуру, за несметан развитак научне мисли, за мир и срећу народа. 30 новембра затворен је наш Универзитет. Тиме је без оправданог разлога створено ванредно стање на Универзитету. Од како је избио овај нечовечни рат, који пустоши два коитинента старе и нове цивилизацпје, студенти Београдског Универзитета, верни својим пацпфистпчкпм назорима и одани идеји слободе народа, повели су упорну акцију против овога рата и против свих онпх који желе да и наше народе гурну у ову страшпу кланицу и да тиме прошире обим ратног пожара. Ми знамо да се то мпогима нс допадо, да су против те наше акције сви могући народни непријатељи и ратни шпекуланти. Ми знамо исто тако да је затварање Универзитета и одлагање за месец дана свих студентскпх ириредаба и манпфестација, на изглед проузроковапо једним незнатиим мнцидентом, уствари одговор на ову машу антиратну акцију и да јс у ствари одмазда. Кога? то ћсте, ваљда, и ви знатп! Да ли ви, господо професори одобравате море унпверзитотских власти, да ли се и ви придружујетеакцији неиријатеља мира, ненријатеља нашег Унмверзитета, да ли п вп, најзад, окрећете лоћа хиљадама редова поштене и радне студентскеомладппе, целом студентском покрету, носиоцу идеје слободе, културе и мпра п стављато се На страну оне шачпце бодних изрода, плаћеника и убојица, који су годинама на нашем Универзитету, елементи немира, мучких напада и убпјања? Да лп ваше ћутање значи одобравање свега тога? Кажемо ћутањс, иако су некп измећу вас проговорили. Нама сс пребацује да кршимо сарадњу, да не поштујемо туће мишљоње, да смо изневерили свој став и своје убећење. Ми можемо поставити питањс; Зар нпје то кршење сарадње, кад господин ректор, тајно, без знања репрезентативних студентскмх организација, разговара са оном бодном групом, убица нашпх другова, који се ките перјем самозваног национализма, и издаје им универзитетску салу у провокаторске циљеве противстудентског покрета? Зар није то кршење сарадње, кад се по жељи те исте групице и онпх који стоје иза њих, затвара Унпверзитет против вол.е свих студената? А ако се говори о поштовању тућег мпшљења, зар ико поштен и коме лежи на срцу срећа и будућност народа, може мирно гледатп како се несметано проводи ратно хушкачка акција п спрема се гроб миру наших народа и њихово тотално упропашћење? Не, господо професори, мп смо за мир п за ј њега, ако устреба, даћемо и наше младе животе. Што се тиче нашег става и нашег убећења, ми можемо одговорити: не и не! Ми нисмо изневерили наш став и наше убећењеМи смо страсно одани идеји мира и братске сарадње међу народима, али ми смо били и остали

увек спремни да с оружјем у руцп бранимо слободу и независност народа од нападача, ако се ради о јсдном праведном ослободилачком рату. Доказ су за то гробови многих наших другова по горама и иољима ШпаниЈе. Што и већу иомоћ нисмо дали братској омладини Шпаније и шпанском народу до нас није кривица. Ми смо били спремни да пружимо помоћ братске руке чешкој омладини и чешком народу, били смо спремни да водимо сваки онај свети ослободилачки рат који има демократски карактер и који води успостави братства међу народима, што, разумећете, многи они који се данас праве ратоборни и антифашисти, нису били. Али љуто су се варали они који су мислили да то наше искрено младалачко одушевљење за оправдану борбу могу искористити у реакционарне и империјалистичкв циљеве и да смо ми спремни поћи, макар он био и пљачкашки. Ми волимо Француску и ми смо за њу, али не за Француску двеста породица, за Француску опсадног стања и ратног терора, него за Француску духа и културе, француску Болтера и Дидро-а, Робеспјера и Виктора Иго-а, Француску племенитогфрапцуског народа, слободну, демократску Француску, која је сита ратова и авантура. Ми смо били против немачког фашизма, опда куле светске реакције, (данас више не) и ратног пожара, али ми нисмо били против дивнога немачког народа, протпв радне и поробљене Иемачке, отацбгше Хегела и Гете-а, Хајнеа и Шилера. Ми смо били и остали борци првих редова против фашизма и сваког угњетавања. Ми смо били и остали непомирљиви противници крваве Хитлерове диктатуре, али смо исто тако противници лондонско-париске реакције Чемберлена и Даладје-а која, покривајући се маском демократије, у свему копира и примењује методе Хитлеровог фашизма. Но нема сумње, да зато и баш због тога, ми нећемо да наседнемо потпаљивачима рата, ми нећемо својевољно дати ни једне капи наше младе крви у једном империјалистичком рату, у рату који је покривен пљачком и лицемерјем, шовинизмом и расном мржњом. Ми смо, једном речју, протпв овог печовечног, империјалистичког рата а то никако не може бити напуштање нашега става. Иадамо се да ћете се и ви сложити у овоме с нама, господо професори! Оставимо на страну питање шта је највећи чнтерес наше државе и наших братских народа у данашњој европској ратној ситуацији. Нећемо говорити ни о томе, шта данас значи позпвање на савезништво из прошле велике касапнице народа и у којем је правцу уперен тај рад. на универзптетску ситуацију. Не може бити сумње да су мрачне силе наше земље умешале прсте у ту ствар. Долази за то ред да вам поставимо питање: да ли сте ви, господо професори, вољни да се упрегнете у кола ових мрачних сила, против студената, против науке, против народа? Да ли ћете ваше знање, ваше умове, ваше главе, које треба да служе миру и напретку, ставити у службу рата, у службу разарања тековина цивилизације? Да ли ћете и ви помоћи ту хајку која је отпочела против студентске омладине, против њнхове слободне речи, против Универзитета од стране ненародних шпекуланата и ши-

ћарџија. Пли ћете уздигпута чела, као слободпи иителектуалци, прелазећп преко пролазних и уских интереса, стати на страну слободе, на страну науке и културе, на страну народа и његове омладине? Ми постављамо питања, господо професори, ви имате да одговарате! Миса наше странс можемо рећи да ћемо остати уз свој вољени народ и да ћемо наставити рад за пародне и наше идеале, за пдеале с.тободне будућности. Нема сумње да је досадашњи наш рад био дубоко псправан, а да је сарадња у миру између г.г. професора и студепата била плодоносна и донела несумљиве резултате за науку п прогрес. Ми сматрамо да досадашње дело сарадње измећу два фактора научног и културног развитка треба наставити и да са наше стране нема и не може бити за то никакве

сметње. Ми сматрамо да наш Униворзитст и даље треба да будс кућа наукс и слободне паучне мисли у којој ће се школовати слободоумна и народу одана интелигенција. Иаши напори у том правцу неће престајати, зато што сматрамо да је то пнтерес и жеља и оног народа, који нас је послао да се овамо школујемо. А од вас у велико зависи, господо професори, да ли ћс то тако бити, да ли ћемо успети да сачувамо овај слободни храм наукс и културе. Ми вам се за то обраћамо и позивамо вас да у његову одбрану иоl>емо заједно, носећи у својим рукама буктпњу слободе, прогреса, културе и мира иротив свих непријатеља слободе, прогреса, културе и мира! За делокупно студенство Веоградског уриверзитета Р*Амцн|а »Нашаг Студента«

Новом нападу на аутономију Универзитета и студентсне слободе супротставимо ЈЕДИНСТВЕНУ БОРБУ ЗА НОВЕ ПОБЕДЕ

Догађајп којп су се током прошле недеље одпграли на Београдском унпверзптету нпсу случајнп. Личностп главних виновппка и пзазивача ових пнцидената и начпи на који су пзведепи несумњиво упуКују на траг једне смишљепе завере против стварпе независности наше школе и против студентских слобода. Јасно је да тај траг води озлоглашеним непријатељима универзитетске аутономије, непријатељима народа, омладине и студеиата. Ови професионални службеници реакције покушавају на све могу&е начине да изазову нередовно стање на Универзитету и да, ловећи у мутном, задају ударац нашем јединству, нашим текошшама и нашој борби. Почетак данашњег неправедног, пљачкашког рата између англо-француских и немачких освајача заоштрио је постојећу борбу између снага реакције, насиља и мрака, снага које су данас ангажоване међусобним разрачунавањем с једне стране и прогреснвних, народних и противратних снага с друге страце. Све очигледнпја поларизација снага према основним проблемима савременог међународног и унутрашњеполитичког жпвота карактерише актуелну ситуацију у мећународном и националном опсегу. Верни својој досадашњој борби за слободу и мир, вернп традицији нашегслободарског покрета прожетог најплеменитпјим стремљењима ослобођења човека и рада, ми нисмо пмали да бпрамо на коју ћемо страну. »Студенти с народом«, те топле речи у нашим устима нису никада имале карактер патетично лажног »родољубља«, него увек и једино значај делотворне борбе за пр аве интересе народа, за велике идеале његове, за ослобођење народа и омладине. И овога пута, ми смо пошлп смером борбе за праве интересе наших народа: путем борбе против данашњег рата и оних који упрежу све своје силе да рат прошире, да у рат увуку и све још незараћене народе. Уздпгнута чела ми истпчемо свој став. пптање опредељења за рат овај данашњи, плп против њега, питање је на коме су све зверке показале свој траг. Данас је постало јасно да су све крилатице о слободи, демократији, биле и остале само

лажпе фразе данашњих отвореннх хушкача на рат. Не може се бити за слободу и независност народа Југославије, а истовремено спремати увлачење земље у рат за т у Ј) и нс к е освајачке интересе. Не може се истовремено говорити о »неутралности«, а радити противу ње харангом против најнскренијих поборника мира и против најмоћније земље ван пљачкашког опсега рата. Не може се фразпрати о служби народу,а стварно гаводити наратну кланицу у којој он нема шта да тражи. То су чињенице, које, по сваку цену, хоће да прикрију повереници овог пли оног зараћеног блока, али које се не дају сакрити, и које нећемо оставити сакривене. Из тог угла посматрана, на око неполитичка и прожета пијететом, приредба' »намеравана а не одржана« добија сасвим други значај, значај који нас је руководио да поступимо онако како је урађено. Када се томе дода да је само два дана касније »намеравана« и природба на којој су господа Ћоровић и Иовак, ти непоправими непријатељи студената и Универзитета, имали да провоцирају националну мржњу и да харангпрају против Хрвата, споразума и демократије, онда је више него Јасно, да смо имали права када смо »неодржануа приредбу оценили као ратно-хушкачку, и као увод у »намеравани« низ приредаба слпчног противнародног и противкултурног карактера. Узгред изјављујемо да ни пошто нећемо дозволити да се говорница слободе, која је то постала и остала нашом заслугом, злоупотреби у циљеве ратне пропаганде и пропаганде братоубилачке мржње. Агенти зараћених освајачамогу да се закукуље билокаквим кукуљицама, они Јесу и остају само кукуљичари јуче једних, данас других, али увек против народа. Зар није дело части не дати им да говоре? Како бисмо могли 4 априла да комеморишемо јуначку смрт Жарка Мариновића да је г. Ћоровићу успело да говори у физичкој сали? Тим побудама,у пуном складу са нашом борбом за мир и слободу, руководпли су се београдски студенти када су на провокације одговорили отпором, када су бранили част наше школе.

Страна 2

»Н А Ш СТУД Е Н Т«

Број 2