Студент

Народни Студент

Основни задатак Народне омладине Југославије је да васпитава нашу млаДУ генерацију у духу безграничне љубави и оданости према нашој новој домовини. 111 канжрес Варо&шс омладшшо Југослашшје

ВЕЛИЧАНСТВЕНА СМОТРА СНАГЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Отварању Конгреса присуствовали су маршал Тито са претставницима нгродне владе Хрватске и делегати омладине страних земаља

11 о. м. у великој дворани Радничке коморе у Загребу на свечан начик је отворен 111 конгрес Народне омладине Југославије. Конгрес је отпочео рад у присуству мзршала Тита, претседника Президиума Сабора Народне Републике Хрватске Владимира Назора, претседника владе Народне Републике Хрватске Владимира Бакарића, генерал-мајора Павла Јакшића и Љубодрага Бурића. Присуствујуј му и претставници омладине разних страних земаља, међу њима претставници братсие совјетске омладине, секретар Светске федерације демократске омладине, претставници напредне омладине Пољске, Чехословачке, Француске, Енглеске, Сједињених Америчких Држава, Бугарске, Албакије, Мађарске, Румуније, Мексика, Аустрије. После тромесечног залагања за повећање производности рада, у побољшању учења и квалитету знања, у повеЂању доприноса омладине обнови земље, из свих крајева нашг земље, на Трећи конгрес Народне омладине Југославије сакупило се 1533 делегата омпадинаца и омладинки. Србија је послала 354, Хрватска 259, 'Босн>а и Херцеговина 198, Словенја 135, Македонија | 142 и Црна Гора 104 делегата. Међу њима има 40 почасних делегата ; који су се нарочито истакли својим радом у току припрема за - ТреЂи конгрес. ■ а ' ОТВАРАЊЕ КОНГРЕСА Велика дворана Радничке коморе проломила се од одушевљења када је у дворану ушао маршал Ти•то* Он је дуго и дуго отпоздрављао омладинцима који су му устајућн са својих места довикивали уз буран пљесак: „Ми смо Титови, Тито је наш!“. Када су се манифестације утишале, музика је интонирала химну „Хеј Словени“, а затим је претседник Централног одбора УСАОЈ-а, друг Славко Комар, отварајући Конгрес поздравио у име свих делегата маршала Тита, чланове владе Народне Републике Хрвтске и све госте и пријатеље из страних земаљаЗатим је предложио за почасно претседништво Конгреса: Маршала I Југославије Јосипа Броза-Тита, геI нералисимуса Совјетског савеза Јосифа Висарионовића Стаљина, претседника Сједињених Америчких Држава Хари Трумана, премијера влаI А е Велике Британије Клемента Атлија, претседника Чехословачке Републике д-ра Едуарда Бенеша, претседника Пољског нацноналног већа Болеслава Бјерута, претседника Албанске владе генерал-пуковника Енвер Хоџу, оснивача Отачествеј| ног фронта и хероја антифашистичке борбе Георги Димнтрова, великог шпанског борца против фашиз-1 ма Долорес Ибарури Ла ПасионаЈ Рију, потпретседника владе Фран<| Цуске Републике Мориса Тореза, Р Цеитрални комитет Комунистичке партије Југославије, Президијум Народне скупштине ФНРЈ, Извршни рДбор Народног фронта Југославије, Извршни комнтет Светске федерације демократске омладине. Пошто је овај предлог са одушевљењем прихваћен од делегата, у радно претседништво Конгреса су изабрани: Рато Дугоњић, секретар Централног одбора УСАОЈ-а, Брана Перовић, члан секретаријата ЦО УСАОЈ-а, народни херој Данило Јауковић, мајор Милојко Друновић, члан Омладинског отсека Политичке управе Југословенске армије, Милан Поповић, питомац Војног за-

вода из Београда, Стана Лончар, ударница Прве београдске текстилне индустрије, Раденко Брочић, секретар Главног одбора УСАОС-а, Анте Рус, секретар Главног одбора УСАОХ-а, Јанез Випотник, лретседкик Главног одбора омладине Словеније, Слободан Ерцег, претседник Земаљског одбора омладине УСАОБИХ-а, Крста Марковски, секретар Главног одбора омладине Македоније, Радомир Коматин, претседник Главног одбора омладине Косова и Метохије, Франц Шота, члан секретаријата Обласног одбора омладине Војводине, Алија Духановић, ученик партизанске гимназије из Загреба, Милутин Балтић, секретар Градског одбора УСАОС-а Београда и Славко Кјомајр, претседник Централног одбора УСАОЈ-а.

ПОЗДРАВНИ ГОВОРИ Пошто је изабрано радно претседништво, говорио је претседник Савезне владе маршал Југославије Јосип Броз-Тито. Говор маршала Тита пропраЂен је одушевљеним и дуготрајним клицањем и аплаузима. Иза говора маршала Тита добио је реч претседник Президијума Сабора Народне Републике Хрватске Владимнр Назор, а затим су говорили претседник Народне владе Хрватске др Владимир Бакарић, претседник Јединствених синднката Хрватске Марко Белинкћ, министар финансија Народне владе Хрватске Анка Берус, која је Конгрес поздравила у име жена ЈугославијеПоздраве братске Совјетске омладине испоручила је Лидија Војнова, а у име Светске федерације демократске омладине поздравио је Конгрес Свен Бајер Петерсен, затим делегат омладине Велике Британије Михаел Казер, делегат Сједињених Држава Френсиз Дејмон, делегат Француске Рене Рикот, делегат Пољске Здислав Вроблески, депегат Чехословачке Хајзлер Здењек и делегат Албаније Лира Белишова. У име Југословенске армије говорио је народни херој мајор Данило Јауковић, а за њим уз одушевљене поздраве омладине, делегатн омладине Јулиске Крајине и Трста Петар Шуран, Ђовани Пачити. ПАРАДА И ВЕЖБЕ ЗАГРЕБАЧКИХ ФИСКУЛТУРНИКА У недељу пре подне одржан је на Тргу Републике свечани дефиле фискултурника Загреба. Одушевљено поздрављен од народа маршал Тито је са искићенв трибине вратио

параду заједно са члановима владе Народне Републике Хрватске, претставницима Армије, делегатима омладине сграних земаља и претставницма антифашистичких организација- Испред трибине су прошли одреди са заставама, Сињски алкари, ученици и ученице гимназија и средњих школа Загреба, пионири, омладинске радне бригаде, затим фнскултурни активи фабрика и рејона и на крају фискултурно друштво „Академичар“ са преко 1.600 фискултурника студената свих загребачких факултета и високих школа. После подне је одржан на студентском игралишту у Максимиру велики наступ фискултурника са вежбама. Овој дивној свечаности у којој је учествовало око 17.000 фискултурника присуствовао је маршал

Тито са претставницима Народне владе Хрватске и Југословенске армије- РЕФЕРАТ РАТЕ ДУГОЊИЋА У понедељак пре подне настављен је рад 111 конгреса радном седницом на којој је Рато Дугоњић, секретар Централног одбора УСАОЈ-а поднео реферат „Омладина у новој Југославији“. У свом реферату Рато Дугоњић је између осталог рекао: „Једна од основних црта омладинског покрета у Југославији јесте да омладина никад није водила издвојену политику већ је своје задатке црпила из општих задатака Народног фронта. И за време рата, а и у послератном периоду Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије чврсто се залагао за спровођење програма Народног фронта. То му је омогуЂило да постане организација народне омлаДине. Сваки задазак који је Народни фронт поставио пред наш народ омпадина је прихватила и спроводила. У његовом извршењу даје омладини полетну снагу њена организација. Том чињеницом могу се тумачити успеси ндше омладине, њена прогресивност као и положај и углед који је стекла омладина за време рата, а још више појачала у послератном периоду.“ ЗАСЛУГЕ ОМЛАДИНЕ ЗА ИЗГРАЂИВАЊЕ ЗЕМЉЕ ГовореЈ>и о заслугама омладине за изграђивање наше земље друг Рато Дугоњић је рекао између осталог: „Оно што нарочито карактеризира рад омладине и омладинских организација данас и што даје правац за будући рад омладине на обкови јесу омладинске обавезе узете и извршаване за време такмичења за Трећи конгрес. Одговарајући на новогодишњи позив маршала Тита омладини да све своје снаге мобилише за изградњу земље, омладинске организације београдске текстилане, села Сремски Михаљевци, прве мешовите гимназије у Београду на Трећем пленуму Централног одбора УСАОЈ-а дали су обавезу шта ће учинити у њиховој фабрици, селу и школи. Резултати који су досада познати огромни су. Иако овде може да буде изнесен само један део укупних резултата, јер их је немогуће све сабрати ради различите природе поспа, ипак се неколико цифара може изнети о томе какав је полет омладине, колика је њена љубав према новој држави, као и какву сна/у лретстављају омладинске организације досада, тојест од краја јануара па до краја априла, дакле за три месеца, омладина [е дала 45,600.000 добровољних радних часова, што значи 5,700.000 радних дана.“ Затим се референт задржао на питањима претконгресног такмичења. „Од нарочите важности за наше организације у претконгресном такмичењу била [е чињеница да су се кроз давање обавеза научиле да усклађују своје планове са општим планом који имају наши народни одбори, предузећа, школе итд. На та[ начин ми смо у овом такмичењу постигли да је већина обавеза била управљена на извршење задатака који су били најнеопходнији у неком крају, а са друге стране народни одбори добили су могућности да у њиховом планирању узимају у обзир и омладинску снагу и да на тај начин изврше велики део посла.“

КАКВИ ТРЕБА ДА БУДУ ОМЛАДИНСКИ РУКОВОДИОЦИ Потом је говорио о извесним недостадима који су се појавили у досадашњем такмичењу, па је учинио осврт на статут, истичући његов значај. После тога задржао се на питањима која се тичу омладинских руководилаца. „Наши омладински руководиоци школовани су и школују се у народној школи, школи рата, борбе и рада. Неоспорно је да су такви омладински кадрови, пожртвовани, здрави, безгранично одани ствари народа, много допринели успесима омладинских организација. Њих омладина бира из редова својих најбољих другова. Зато омладинци-руководиоци морају, као и досада, више него досада, да омладини служе примером у свакодневном раду и животу, морају да схвате као свој главни задатак да треба марљиво А а Уче, да уче из књнга и живота и да уче друге. Омладински руководиоци који допусте да се толико заокупе свакодневним пословима да нзгубе политичку перспектнву нису добри омладински руководиоци, који упадну у бирократизам, који немају добар систем у раду, који не све што омладина жели и тражи. Они који од омладине само траже а не брнну се о омладини нису добри руководиоци.“ На крају је Рато говорио о ненародиим елементима, чија је делатност уперена против сло-

боде и праведних захтева наше омладине и нашег народа( РЕФЕРАТ БРАНЕ ПЕРОВИЋ Затим је другарица Брана Перовић говорила о „Задацима УСАОЈ-а у васпитању омладине. Она је нагласила да се задатку васпитања може успешно решити само ако омладнна буде имала стално пред очима основне проблеме, пред којима се налази наша држава. Омладина мора јасно сагледати путеве будуЂег развитка наше државе *и према томе одреднти основне и најпрече задатке васпнтног рада. Говорећи о принципима васпитања омладнне она је истакла као основни задатак да се наша млада генерација васпитава у духу безграничне љубави и оданости према нашој новој домовнни. Она је истакла светле примере омладинаца Анте ЈониЂа, Марије БурсаК Луне МиловановиЂ, Буде Томови*а, Јоже Влаховића, Вере Шландрове, Кристијана Карпош и др. Омладина мора рад сматрати поносом и чашЂу. Затим је Брана Перовнћ говорила о борби против неписмености. У старој Југославији, према подацима од 1931 године, било је неписменнх 44.6% становништва, што практично значи да је сваки други човек био неписмен не узимајуЈги у обзнр полуписмене- Она је истакла добре резултате који су од ослобођења до данас постигнути у нашој земљи у борби против неписмености, наглашавајући најактивније учешће организација УСАОЈ-а у тој кампањи. Истакла је затнм пример личке омладине, која је своје обавезе у потпуности испунила. ГовореЂи о задацима омладине у погледу школског образовања, референт је истакла да је проблем рада народне омладине међу омпадином у школама од првенственог значаја и због тога што данас у нашој земљи школе похађа преко 1,5 милион ђака. Основни задатак народне омладине у шкопама је да помогне омладнни да савлада програм и усвоји зиања која јој пружа школа. Један од битних услова за добар успех у учењу и владању јесте правилан однос између ђак* и наставника и културно подизање омладине ван школа треба да буде У центру пажње омладинске организације. Говорећи о фискултурн, референт је истакла да су активисти УСАОЈ-а и целокупне организације били први и најактивнији ствараоци и организатори фискултуре иод нас. Главна карактеристика наше фискултуре је њена масовност и приступачност оним слојевима којима до рата ннје била приступачна, то јест радном народу града и сепа. На крају референт је говорила о значају пионирске организације, те истакла да народна омладина треба да одигра значајну улогу као васпитач пионира. Основни циљ пноннрске организације јесте да васпитава А е ЦУ одмалена у духу љубави према домовини и да створи весепо детињство и дозвија дух дисциплине- У току даљег рада Конгрес је изабрао и комиснје, које I>е проучавати поједнна питања, изложена у резултатима рада до Конгреса и предлагати конкретне мере и решења за њих. Конгрес *е у даљем раду донети и Статут Народне омладине Југославије, осим тога Статут пионирских организацнја, као и н *з ДРугих правилника и упутстава.

Друг Рато Дугоњић говори

ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ГОД X БРОЈ 5

Излази двапут месечно

БЕОГРАД, петак, 17 маја 1946

ЦЕНА 2 ДИН