Студент
9 МАЈ Дан победе
Прије годину дана заједничким напорима армија Уједињених нација извојевана је побједа над мрским фашизмом над Хитлеровом Њемачком. Уједињене нације на челу са Совјетским Савезом, који је у овом рату са својом Црвеном армијом допринио највише побједи слободољубивог човјечанства, прогласиле су 9 мај као дан опште поб.једе над фашистичким непријатељем, као заједнички празник свих Уједињених нација. Народи Југославије заједно са својом Армијом прославили су такође овај дан 1945 г. као дан велике побједе над својим поробљивачима, а ове године су га прославили још и као дан мира. 9 мај 1946 године наша земља, је прославила у данима обнове, у данима великог и неуморног такмичења и ударничког рада на изградњи наше земље. Народна студентска омладина је
и прије рата била тијесно повезана са народом. Она је учествовала у народно-ослободилачком рату и узидала јеутемеље нове демократске Југославије кости својих најбољих синова. Кроз борбу, кроз огањ и крв од 1941 године до свршетка рата она је била најборбенији дио омладине, из њених редова регрутовали су се најбољи борци наше Армије. Из њених рсдова никла је десетина народнич хероја, уздигао се велики број наших руководиоца. Баш зато, што је била уско повезана са народом и што су њени чланови били борци Југословенске Армије, народна и јуначка наша Армија је и данас блиска народно.ј студентској омладини, која своју Армију неизмјерно воли. Зато се и наша студентска о>младина радовала сваком успјеху наше Армије. Зато је народна студентска омладина најискреније учествовала заједно са
нашом Армијом и цијелим нашим народом проелави 9 маја. Широм наше домовине 9 мај дан побједе и мира у свијету прослављен је на најсвечанији и највеличанственији начин. Наша ослободилачка Армија, која је никла из народа, била је овог великог дана предмет искреног дивљења и посебне пажње наших грађана читаве земље.
Народи Југославије видјели су њену нову спрему, најмодерније наоружање, они су се овог дана још једанпут увјерили у њену снагу и моћ. Они су спознали још једанпут да је она његова, народна, и да је сада и да ће убдуће бити сигуран чувар наших граница, тековина наше борбе, а уједно она ће бити са осталим армијама слободољубивих и демократских земаља најбоља гаранција мира. С каквом радошћу и одушевљељем је наш народ дочекао дан лобједе, а посебно велику параду јединице наше Армије, најбоље су могли осјетити они што су се нашли на улицама Бограда 9 маја, које су биле пуне раздраганог и необично веселог народа. Балкони су били украшени ћилимима и цвијећем. Свака кућа је била окићена нашим заставама са слнкама Тита и Стаљина. Са свих страна одјекивале су борбене и народне пјесме. На трговима и слободним мјести-
ма расшевани народ удружен са нашим храбрим борцима, играо је „Козару“ и наша народна кола. За вријеме пролаза аутомобила којима су дошли делегати, аплаузи су се преносили са обадвије стране уздуж десетину километара дуге колоне народа, војске, омладине и пионира. На пролазу аутомобила маршала Тита и претсједника чехословачке владе Здењка Фирлингера улице су се проламале од узвика: „Живио Тито! Живио Бенеш! Живила братска Чехословачка!“ У 9 сати почела је парада. На челу су продефиловали ратници носећи наше славне заставе пролетерских бригада. Они су били награђени најбурнијим аплаузом. Иза тога ређали су се окушани и прекаљени борци са Ужица, Игмана Неретве, Козаре, Сутјеске, Дрвара, Београда и Трста: марширали су гардисти, пешадија је ступала чврстим корацима, дефиловали су по-
носни коњаници, артиљерци, наша Народна одбрана, радио одељење, ј телеграфисти, одељење за везу. Нарочито је сполтано била поздрављна наша морнарица и авијатичари. Највећи утисак оставиле су моторизоване јединице и тенкови, на које су раздрагани посматрачи бацали цвијеће, клицали и пљескали им. Парада 9 маја, на којој је узело
учешћа маса Београђана, као и сељака из околиие Београда, грађана Панчева и сусједних градова, : најбоље и најочитије илуструје ко- | лику љубав наши народи гаје пре- ! ма нашој ослободилачкој Армији. | Она је највиднији доказ повезадости народа и наше војске. Наши народи су поносни на своју јуначку Армију. Све оно што је посматрало дефиле, дивило се нашој храброј и ослободилачкој Армији, чеду наше борбе, нади и поуздан>у наших народа, гаранцији наше срећније будућности и чврстом ослонцу за очување мира у свијету.
Заставе овенчане сла вом на челу параде
Студенти посматрају параду
ПОВОДОМ ТРСТА
Последњих дана народи Југославије са напрегнутом пажњом и интересовањем прате извештаје о раду Савета министара спољних послова великих сила који у Паризу решавају поред осталог и питање југословенско-италијаНске уранице. Према предлогу стручњака велики део Јулијске Крајине заједно са Трстом припао би Италији. Поводом тих предлога који су у очитој супротности са принципима Атланске Повеље и демократије, предлога који не воде рачуна о етничким, економским и стратешким моментима, као и о вољи народа Јулијске Крајине, широм Југославије се одржавају митинзи на којима народи Југославије изражавају свој револт и траже праведно решење овог питања. На свим факултетима Београдског универзитета одржани су такође протестни митинзи са којих су упућени Савету министара спољних послова у Паризу следећи телеграми: Енергично захтевамо да се поштују принципи Атлансие повеље за коју су и наши народи пролипи море крви. Тражимо цЏ се Јулијска Крајина и Трст припоје Југославији. Виша педагошка школа
Народи Југославије као доследни чланови Уједињених нација заслужилн су и траже да се према њима поступа као према савезнику и да се питање Трста и Јулијске Крајине реши онако како то најбоље одговара интерсима мира у овом делу Европе тј. да Трст и Јулијска Крајина припадну ЈугославијиСтуденти Правног факултета
Најенергичније протестујемо против неправде коју чине три делегације Међународне комисије за разграничење Југославије и Италије народу Јупијске Крајине и Трста и осталим Југославије. Нама је несхатљиво да је комисија отишла тако далеко да помаже агресије једне побеђене фашистичке земље на рачун савезничке Југославије. Тражимо да се поштује право народа Трста и Јулијске Крајине на самоопредељење и прикључење Југославији. Студенти Пољопривредношумарског факултета
У вези неправедних предлога Комисије за разграничење Југославије и Италије, захтевамо да се осигура будуЂност словеначког, хрватског и италијанског живља ових крајева прикључењем Јулиске Крајине и Трста Југославији. ПРАВДА ТРСТУ ТРСТ ЈУГОСЛАВИЈИ! Студенти Филозофског факултета
Дижемо глас протеста против неправедних лредлога америчких, енглеских и француских стручњака по питању разгранкчења Федеративне Народне Републике Југославије и Италије. На основу етиографских и географских чињеница Јулијска Крајина и Трст припадају Југославији, тим пре, што је то жеља и словеначког и италијанског становништва која се јасно манифестовала њиховим видним у борби против фашизма. Студенти Техничког факултета
Народи Јулијске Крајине и Трста борили су се за своју слободу, за прикључење Југославији. Ту своју вољу изражавају свакодневно, а ту су чињеницу морали констатовати и чланови комисије. Прикључење Трста и Јулијске Крајине Југославији праведно је и оно претставља потврду принципа за које су народи Југославије и сви спободољубиви народи света дапи толико жртава* Ми захтевамо да се ти принципи поштују, да се поштују права народа Југославије, Трста и Јулијске Крајине. Студенти медицине, ветерине и фармације
Са прославе
ПРВОГА МАЈА
Студенти се скупљају код својих факултета. Јак стисак руке: „Честитам“. Данас /е наш празник. Под амблемом Народне студентске омладине продефеловуло је хиљаде студената пред вођом радног народа, пред маршалом Титом. Корак је чврст. Сваки појединац жели да својим саветом допринесе изгледу поворке. Беле кошуље ... ношње... Он је био један од о-
них који су учествовали у такмичењу. Он жели да његова поворка најбоље изгледа. Филозофи, правници, Уметничка академија, агрономи ... Пристижу поворке, збијају се редови. Од малих група настају велике, читава река. Р-езултати су на транспарентима и амблемима. Ми смо постигли просенну оцену 7,40 ...
„Правда Трсту - Трст Југославији“. И испод пароле четири другарице и два друга у народним ношњама федералних јединица. У средини девојка симбол Јулиске
Крајине. Загрљени су ... Шест федералних јединица наступају поред трибина. Агроиоми кроз симболику дају израза тежњи свих студеиата: „Трст Југославији“. <*
Нижу се слике народних херојастудеИата: Жикице ЈовЦновића, Вере Благојевић, Ст. Мартиновића. Они нису заборављени; њихов пример и данас служи као потстрек
за нова стварања, за нова дрла. Студенти наступају носећи њихове слике. Сутра ће се са још више прегнућа прихватити рад на стручном уздизању.
И када су пред трибином наступиле фискултурне организације „Кроз фискултуру јачајмо наше снаге за обнову“, корак је чврст,
| редови правилни. Другарице, другови, студенти, данас дефилују као I фискултурници сутра ће бити ударниии својих факултета.
И кад је поворка наступала поред трибине, застала је за моменат. Коло је започело. Разнолике на-
родне ношње Универзитетске фолклорне групе залелујале су се на Теразијама. Играју пред Титом.
СТРАНА 2
НАРОДНИ СТУДЕНТ