Студент

НАРОЛ.НИ

„СбећавамоТи да ћемо учити, прикупљати знања и просвећивати неуке, да ћемо из својих редова давати добре и одане младе стручњаке.“ Из писма делегата 111 конгреса Марш?..~у Титу.

РАД СТУДЕНТСКЕ КОМИСИЈЕ на III конгресу Народне омладине Југoславије

• Схватајући важност рада наших универзитета и Народне студент\ке омладине у стварању нове, насодне интелигенције, руководство рародне омладине Југославије уредвидело /е да се на 111 конгрејру проблеми наших универзитета ј Третирају у посебној комисији. Тако је на Конгресу радила комисија бр 5, састављена од делегата студентске омладине наша сва три уииверзитета и делегата студената из унутрашњости и Југословенске армије. 1 Све комисије, па и наша, радиле су 13-У после подне и 14-У цели дан. У раду студентске комисије учествовало је 28 делегата. Као поЏматрачи присуствовали су неки р д делегата чехословачке, албан|ске, румунске и мађарске омладимд. Топло поздрављена приликом l3-У после подне раду комисије присуствовала је и Совјетска делегација. У име Централног , одбора УСОЈ-а раду комисије присуствовао је друг Стева До.роњски. ; Комисији је присуствовао друг Саша Цвохте, претседиик Народне џтудентске омладине Љубљанског Јуниверзитета; дужност секретара ,вршио /е друг Јаков Сиротковић, секретар Народне студентске омладине Загребачког универзитета а дужност референта другарица Вјера Ковачевић, претседник Народне студентске омладине Београдског универзитета. У свом реферату другарица Ковачевић говорила /е о раду студентске омладине од отварања Универзитета па до 111 конгреса као и о проблемима и за[дацима који данас стоје. пред НаI родном студентском омладином. 'Пре свега она }е истакла улогу на,ше студентске омладине у борби против реакције, а за демократске слободе, за јединство омладине у старој, предратној Југославији. Посебно место у том раздобљу заузимала је борба за чување аутономије Универзитета. У периоду народно-ослободилачког рата, студентска омладина поново је доказала своју високу свест, приврженост и љубав према својим народима и њиховој слободи. Преко 854, студената Београдског универзитета учествовало је у народно-ослободилачкој борби, а сам Правни факултет у Београду дао је 15 народних хероја. У послератном периоду, у периоду обнове, и ако под тешким околностима, већина студената правилно је схватила задатке студентске омладине изградњи земље и у том правцу улаже максимум напора. Основно питање које се поставило пред студентске организације, студенте уопште, је учење, стручно подизање, стварање што бољих стручњака. У ту сврху са успехом је коришћено колективно учење, рад $ кружоцима а исто тако и индиЏидуални рад; треба користити све рове методе рада, ради што бољег .успеха на овом најважнијем секто|>у. Борба за истинску науку, за Шредавање научних истина на нашим факултетима, спада исто таЦо у један од наших првих задашша. Међутим и у овоме као и на Фручном раду нисмо још постиШн онолико колико можемо и колико морамо постићи. Питање политичко-културно-просветног подизања студената заузима једно од најзначајнијих места у раду наших организација, јер не можемо допустити да наша интелигенција ишлази са универзитета са једно'.траним знањем. Овоме раду треба токлонити већу пажњу него што ту је до данас поклоњена. Екошмске организације, захваљујући томоћи наших народних власти, улавном су задовољавале основне штребе студената. Рад здравстве-

них организација био је доста ( слаб и ако је здравствено стање студената рђаво (преко s*/# ођолелих од отворене туберкулозе) те се поставља као хитно предузимање потребних мера. Радом на обнови постигло се доста, само често тај рад није био оног квалитета којег је требало да буде; рађени су некада безначајни послови (за које | су студенти дангубили своје драгоцено време за учење). У свом даљем излагању другарица Ковачевић је говорила о потреби омасовљавања фискултуре, о потреби промене неких организационих форми Народне студентске омладине. Она предлаже да се створи одељење при Централном већу Народне омладине Југославије и да се формира студентско међууниверзитетско руководство ради одржавања веза са иностранством. Крај реферата Вјере Ковачевић поздрављен је од присутних делегата а затим се прешло на дискусију по реферату. У дискусији, по питању учења и стручног уздизања, истакнуто је, да је то први и основни сектор рада наших организација, првенствено стручних удружења. Студв\нти су показали љубав и воље за учење, али наше организацИје нису довољно учиниле да прбољшају успех у томе. Потребно }е посветити пуну пажњу колективном учењу, скупити што већи број студената у кружоке и побољшати квалитет рада и дисциплине. С друге стране не сме се занемарити самосталан, индивидуалан рад. Потребно је организовати што више курсецза и семинара на којима би студенти проширилп своје стручно знање а исто тако о-

лакшало би се и учење. Потребно /е посебно посветити пажњу питању помоћних асистената и демонстратора које треба регрутовати из редова најспособнијих, највреднијих, најбољих студената. Овим ћемо помоћи развијање нових научних кадрова којима наша земља толико оскудева а у исто време пружићемо велику помоћ студентима У њиховом учоњу. Сарадњу која постоји између наставника и студената потребно је још више продубити. Исто тако потребно је створити сарадњу и са осталим научним р&дницима, што нам може много помоћи у даљем стручном раду. Борбу против искривљавања научних истина, против тумачења супротних тековинама наше народно-ослободилачке борбе а за чисту и праву науку, потребно је појачати. Такмичење које /е досада постојало међу нашим универзитетима треба наставити и појачати уклапајући га у опште омладинско такмичење, С обзиром на досадање искуство у другој етапи нашег такмичења, требало би да постигнемо још и више.. Такмичарски дух и

иницијатива мора много шире да обузме студенте попут оног код радничке и сељачке омладине. Међу проблемима које би требало решити споменут је и недостатак књига. У последње време има појава да студенти слабо посећују предавања, нарочито на универзитету у Загребу. Један део студената још увек је задржао рђаво схватање да учи само за испите. У даљој дискусији говорило се о културно - просветном раду, о економским и здравственим оргао фискултури и друго. Културно просветни рад се и сувише организационо компликовао те га је потребно с те стране упростити. Теоретско васпитни рад који се углавном спроводио преко читалачких група и дебатних клубова није у потпуности задовољио. У њега треба унети више плана и за њега више заинтересовати

студенте. Студентски листови још никако нису постали студентска трибина, руководећи орган. И сувише често, они су били информатори, само регистратори догађаја. У културно-уметничком раду стално се одмиче напред, побољшава се квалитет рада и постепено се омасовљава иако за уме,тност још нема интересовања међу добрим делом студената. Исто тако примећено је да није обраћено довољно пажње кадру који ради на овом пољу; нарочито није посвећено довољно пажње развијању руководилаца поједних грана; ово што пре треба исправити. Пословање наших екоиомских организација, и ако је прилично задовољило, показало би још бољи успех да се није понеки пут грешило. Често је раду било помало бирократизма, тако да помоћ није стизала на време или није била довољна. Наше економске организације треба да помогну школовање што већег броја студената из радничких и сиромашних сељачких породица, којих је досада било свега 10 до

/5% од уписаног броја студената на нашим универзитетима. Исто тако потребно је пружити магеријалну помоћ студентима, који су пред завршетком студија, а услед слабог материјалног стања не могу да дођу на универзитет. Ради повећања броја студената идуће • школске године стојимо пред проблемом смештаја нових студената. Потребно је извидети могућности отварања нових домова и обратити се за помоћ владама федералних јцдиница, а можда и окружним одборима. Предложено је да се у току лета спроведе нова сабирна акција у целој земљи. Стало се на становиште, да бар засада, није потребно фузионисати здравствене и економске организације, како је то учињено на Загребачком универзитету. Здравствене организације и ако су располагале са приличним фи-

нансиским средствима, мало су шта учиниле за ефикасну помоћ оболелим студентима. Још се не зна ии тачно здравствено стање, јер није извршен потпуни преглед. Закључено је да се предузму што хитније мере, прво за материјалну помоћ оболелим, а затим, да се оболвдима омогући лечење у болницама, санаторијумима, лечилиштима и слично; потребно је преко дета организовати опоравилишта за мсцрпљене и болешљиве студенте. Рад на фискултурном пољу у многоме је ометан недостатком фи-

»ТИТОВА ШТАФЕТА«

нансиских средстава, реквизита и спортских терена, што је у последње време донекле савладано. Исто тако уочено је да често није посвећена пажња оним дисциплинама које су најподесније за масовно учествовање у фискултури. Ипак, у последње време развија се интересовање за фискултуру. Ради омасовљења и популаризације и ради поправљања материјалног стања фискултурних друштава, требало би сваке године одржавати универзитетска фискултурна такмичења. Предложено је да се фискултура уведе као обавезна настава на универзитету. За рад на обнови треба ангажовати све студенте преко ферија, семестралних распуста, и у току школске године, само га треба тако распоредити да не буде на штету учења. Потребно /е посветити пуну пажњу организовању и припрцмању радних бригада које ће овог лета радити на „Омладинској прузи“. Било би добро да са студентима пође и известан број асистената и доцената који би после радног времена организовали курсеве и учење. Комисија је дискутовала уопште о раду и организационим формамл' Народне студентске омладине. Прво време по оснивању, Народна студентска омладина није преузела на себе потпуно своју улогу. Данас пак, она се осећа као руководећа организација на универзитетима. Руководства Народне студентске омладине имају потребан ауторитет и поверење студената. Ради бољег руковођења и јачег ауторитета, руководиоци морају бити добри ђаци и овоме морају посветити пуну пажњу. Комисија је прихватила предлоге другарице Ковачцвић и предложила је Конгресу оснивање Студентског одељења при Централном већу Народне омладине Југославије и стварање међууниверзитетског руководства. Решено је, да се предложи Конгресу да пошаље поздравно писмо Припремном комитету Свеггског студентског конгреса у 'Прагу. Сви донесени закључци и предлози комисије, усвојени су у потпуности од Конгреса.

П. Зубовић , студ. технике

Претседништво комисије

Делегати

Најбољи омладинци приликом предаје штафете

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ

ГОД. X БРОЈ 6

Излази двапут месечно

БЕОГРАД, четвртак 6 јуна 1946

ЦЕНА 2 ДИН.