Студент

НСО ПРОСЛАВЉА ОМЛАДИНСКУ НЕДЕЉУ

Трећи конгрес Народне омладине Југославије још једном је потврдио шта значи за развитак наше земље одлучно залагање омладине у раду на обнови и изградњи, од коликог је значаја за нашу нову државу васпитање омладине у духу верности своме народу у периоду изградње исто онако као и у борби за слободу. Конгрес је сумирао значајне уснехе дивног прегалаштва које је наша омладина показала у свима (досадањим уносећи у њих поред јмладалачког одушевјљења све више плана и умешносги у раду. Као највише признање Конгреса за успешан рад појединих организација додељене су прелазна и сталне заставице најбољим о[младинским организацијама. Бесјградска народна омладина, а тиме и студентска омладина нашег Универзитета, за постигнуте резултате у извршењу ооавеза предконгресног такмичења, награђена је прелазном заставицом. Конгрес је посебно истакао успехе које је постигла Народна студентска °* младина у раду учешћем у светском студентском покрету, у васпитању хиљаде младих студената у духу нове Југославије, у јачању 'економских организација »а универзитетима ради обезбеђења материјалног опстанка и рада студената, у подизању новог стручног кадра Народне студентске омладине. Он је исто тако подв>као и неуспехе наше организације од којих је најважнији тај, што студентска омладина није извршила свој главни задагак учсн>е у оној мери У којој су своје главне задатке извршиле радничка и сељачка омладина. Стога је Конгрес нагласио да се у спровођењу његових одлука мора у том правцу много више учинити. Ка томе треба и усмерити наш рад у току Омладинске недеље. У циљу упознавања омладине и читавог народа са задацима и закључцима донесеним на 111 конгресу, одлучено је да се недеља од Г до 8 јуна ове године прослави као Омладинска недеља. Прослава ће имати двострани карактер. У току Омладинске недеље изнеће се и популарисати рад омладине у читавом народу, а преко упознавања са радом и закључцима 111 конгреса и преношењем искустава помоћиће се свим омладинским организацијама у даљем раду, у преузимању нових обавеза за продужење такмичења. С друге стране прослава ће помоћи у прикупљању финансиских

средстава за даље развијање омладинске штампе, издавање књига, оснивање библиотека и читаоница по селима, затим организовање летовалишта, одморишта и излета наше омладине, у циљу прикупљања снаге за нове радне подвиге. На свим факулетима, у току ове недеље, одржаће се радне конференције, на којима ће делегати нашег Универзитета са Ш конгреса дат и кратке реферате о раду и закључцима Конгреса. Осим тога, факултетски секретаријати, као и остали чланови НСО-а, осврнуће се кроз дискусију у смислу закључака Конгреса о успесима и неуспесима нашег рада, на конкретне мере за \побољшање упеха у другом делу такмичења које траје до сазивања Светског студентског конгреса септембра месеца ове године. Наше обавезе, постављене у претконгресном такмичењу, прдвиђене су и за овај други део такмичења, те ове конференције неће за нас бити преузимање неких нових обавеза, као што ће то учинити остала наша омладина која је до Конгреса испунила своје обавезе, али ће бити мобилизација свих наших снага за пуније залагање у раду, а поглавито у раду на испуњавњу нашег основног задатка стручНог оспособљавања. Ова недеља ће нас још више збити око наших радних бригада које се формирају за одлазак на Омладинску пругу у току лета. У извршењу ових задатака показаћемо непоколебиву одлучност студентске омладине у испуњавању својих задатака задатака и закључака Трећег конгреса. У циљу популарисања и упознавања осталих слојева нашег народа са културним радом студентске омладине, универзететска културна група одржаће у току Омладинске недеље у Дому Југословенске армије приредбу за наше ратне инвалиде, као и концерат за грађанство. Исто тако она ће учествовати и У извођењу програма на Коларчевом универзитету заједно са осталим омладинским културно уметничким групама Београда. За време трајања Омладинске недеље биће стално отворена изложба зидних новина на Техничком факултету. Она ће бити огледало вишемесечног рада секција за зидне новине на појединим фекултетима. Појачаним радом у току ове недеље показаћемо колико смо спремни да новим напорима приђемо задацима обнове земље, спремању својих испита, бржем и потпунијем раду на окончања студија. Наше економске организације

Када говоримо е економском положају студената и о раду наших економских 'организација, ми га не можемо пооматрати одвојено од опште привредне ситуадије у зем. љи. Гледајући кроз ту ситуацију на наше економске проблеме, ми можемо да оценимо шта смо учинили на том пољу. Сви ми знамо добро каква је све разарања и пљачкања вршио фашистички окупатор за време народно-ослободилачке борбе у нашој земљи. Као последица тога није само дошло опште ооиромашење народних маса, већ су. у појединим нашим крајевима. биле доведене у питање основне животне потребе становништва тик крајева: исхрана, станови, одећа итд. Осим тога требало је што пре обновити нашу зем. љу и створити услове за њену даљу изградњу. у таквој ситуацији долазе студенти на Универзитет и економске организације се обнављају. 'Број сиромашних студената, економсии слабих нли потпуно необезбеђених, показало се релативно врло велики. Поред тога домови и мензе без изузетка били су опустошени или оштећени и требало је снабдети их из основа. Као најважније питање било је осигурати потребна сретства за рад економсмих организација. Велики део инвентара за домове и мензу сакупљен је по Војводини. Министарство просвете Србије је у границаам могућности, с обзиром на економску ситуацију у земљи, дало новчану помоћ за обнављање домова и набавку потребног инвентара, поред тога даје око 350 стипендија. Прошле јесени је вођена велика сабирна акција за сиромашне студенте у Београду и Србији. Потпорно удружење почело је рад са уплатама студената, пошто се предратни приходи нису могли користити. Новац сакупљен у сабирној акцији употребљен је углавном на исхрану сироlмашних студената У мевзи а један мањи део дат је као помоћ за набавку текстила и предмета за учење. Потпорно удружење почело је са давањем позајмица чија је висина ограничена. с обзиром да оно располаже с новцем који је уплаћен током два семестра. Пред нас се сада поставља као врло важно питање да за идућу школску годину поввћамо новчана сретства за рад економских организација. Ту у првом реду долази у обзир једна велика сабирна акција, коју би водили. не само у Србији већ и у другим федерал. ним јединицама. Ако је добро организујемо и осигурамо тесну сарадњу са масовним организација-

ма, у првом реду са НО, синдикатима, фронтом и др., моћи ћемо постићи далеко веће резултате него прошле године, с обзиром на поверење и углед који наш студентски покрет ужива. Тако ћемо моћи задовољити убудуће у много већој мери потребе студената. Полазило се често пута у досадашњем раду од тога да је једном броју сиромашних студената потребно пружити помоћ и извор исхране у мевзи. Осим тога не треба заборавити да ће број студената у току неколико идућих годива стално расти. Потпорно удружење које ће финансиски бити све јаче, моћи ће да поведе више рачуна о оним студентима старијих семестара који су запослени. Њихове студије се услед тога Iпродужавају, док су нашој земљи толико потребни стручни кадрови. Погодним системом позајмица Потпорног удружења може много да се помогне у овом ногледу. исхрана и смештај Што се тиче потребних сретстава за потпуно обнављање домова и побољшања исхране у њима, ми не бисмо смели прибегавати повећању цена за омештај. Напротив, треба настојати да се те цене што више смање. Зато треба да развијемо више самоиницијативе да дођемо до |ПОтребних сретстава. Ту нам могу много помоћи норед министра просвете Србије и владе оних федералних јединица чији се студенти налазе на нашем Универзитету. Да би домови и мензе могли да смање трошкове око издржавања У њима, неопходно је потребно да ту помоћ имају редовно и у одређеној висини, тако да унапред знају са којом свотом могу рачунати. Централна академска менза имала је и има да реши низ питања у вези са својим радом. Она је почела свој рад као једи. на менза за студенте и у прво време у њој се хранило до 2.500 студената. Она је почела свој рад скоро без икаквих резерви намирница, ослањајући се на редовно снабдевање које прима према броју студената који се у њој хране. Но нарочито у поиетку тај број се мењао и повећавао из дана у дан. Осим тога сама зграда н инсталације које су биле скоро потпуно оштећене, захтевале су стално трошкове. Требало је обезбедити и потребна новчана сретства за редовно нословање мензе. Та су се питања једино могла решнти тиме, што су Управи мензе учињене знатне олакшице. На пример, дуг Потпорном удружењу за оправку зграде још се не враћа, добивена је бесплатно извесна колнчина утља итд. Побољшање општег снабдевања у земљи, смањивање режнских трошкова, прииремање потребних залиха намирница преко лета н са других страна, што Је већ почела да ради Управа мензе, омогућиће да се побољша квалитет хране. То је врло важно с обзиром да се у мензи хране другови из унутрашњости којнма је то, тако рећи, једина мо'гућност за снабдевање. У низу проблема који се постављају у нашем даљем раду, важно Је питање смештаја студената за идућу |Гoдину, јер се, као што смо видели, очекује нов прилив студената. То нитање је решено у начелу са ИНО-ом гиме што за смештај студената треба да се испразне зграде Луке Ћеловића. У томе правцу треба да развијемо велику активност тако да те зграде за идућу гоДину буду потпуно испражњене и оспособљене за становање. НОВЧАIНА ПОМОЋ Један од важних задатака, пред коЈим су се налазиле економске комисије од почетка свога рада, било је питање правилнlе поделе помоћи. То се питање утолико више наметало што су потребе студената биле далеко веће од наших сретствима. По том питању су се, међутим, нарочито с ночетка, правиле нриличне грешке. Томе су знатно допринеле и извесне објектевне тешкоће, као скорб потпуно међусобно непознавање студената, 'младост и неискуство економских комисија и др. Но ипак, многе ррешке су се могле избећи бољим залагањем другова у раду. Ова се питања не могу решавати на пре. чац читањем молби. Ту је потребно, нарочито кад је помоћ ограничена, уносити се у сваки случај, нрикупити потребне податке и попосматрати га свестрано. Данас нема никаквих објективних тешкоћа да екоиомске комисије праве гре. шке у овом погледу. Оне могу да

испитају на заједничким састанцима свих студената, којима се дели помоlћ, да ли су је цравилно расподелити. Та питања требз истицати и иа састанцима НСО-а и омогућити свим студентима да имају увид у раду економских организација. Руководства НСО-а на факултетима односила су се често према економским организацијама и комисијама, као да то није један сектор рада НСО-а и нису били упознати са радом економских комисија. Приликом састављања редовних месечних листа за Потпорно удружење треба пазити да се не стављају аутоматски сви они студенти који су били на прошлоЈ листи услед чега долази приличан број неправилности. У пракси излази по некад да онај, који је једиом доспео на листу аутоматски стиче право да стално прима помоћ. Има једна друга слабост у раду економских организација, коју 'нисмо успели да отклонима у своме раду. Ради се о томе да ми нисмо успели да досада заинтересујемо дубље студенте за рад економских организација. Читав рад око расподеле помоћи, којим Је обухваћен толики број другова, питања и проблеми екоиомских организација, свршавао је један мали број другова у самим екоиомским организацијама. Студентске масе, сем онога који је непосредно примао помоћ, нису знале скоро ништа о раду економских одбора и о резултатима које смо ноститли на овоме пољу. Студенти нису гледали у економским комисијама тела којима ће се обратити за све своје потребе, где ће износити своје жеље и мишљење о раду мевзе, домова и других економских установа. Економске комисије морају пре свега обратити пажњу на то да што више и много дубље обавештавају студенте о своме раду. За то треба користити састанке НСО-а и конференције, док се досада то ограничавало само на састанцима са оним друговима који примају помоћ. Често су и сами секретаријати НСО-а по факултетима имали неправилан став по овом пптању. Било је случајева где нмсу уопште хтели да стављају на дневни ред својих састанака економске проблеме. Осим тога и саме еконо-м-ске комоlСиЈе треба да имају шире видике, да дискутују на својим састанцима и о другим проблемима а не само о давању новца. Оне су у могућности да много боље сазнају и пренесу Економском одбору Универзитета сугестије студената за рад домова ,мензе, Потпорног удружења и др., с друге стране да изнесу студентима проблеме одбора. На та.ј начин избегло би се да студенти «з незнања критикују рад менае, а с друте стране би и руководства појединих економских организација брже уочавала недостатке. Овоме питзњу треба да посвете пажњу секретаријати НСО-а на свим факултетима а У провм реду руководиоци економских организација. Недостаггак ширине у раду економских одбора, њихова слаба веза са одборима НСО-а, учинили су да ми ннсмо ни из далека искористили резултате постигнуте на економском пољу за чвршће окупљање студената око НСО-а.

Рајко Томовић, ст. тех.

Со изпето у Кошутњоку!

Скупина фискултурника Пољопривредно-шумарског факултета. СлиКа непоколебљивог јединства, неразлучивв заједнице

Пред испитима

Од испита нас раздваја свега месец дана, Приближавају се дани када треба сви факултеги, а и сваки студент посебно да да слику постигнутих резултата на стручном уздизању. Тада ће се моћи тачно констатовати са колико су трудаисаколико успеха поједини факултети испунили најважнију тачку нашег такмичења. Међутим данас, нарочито међу студентима I године, појазио се неоправдан „страх“ од испита. Ово уноси немир у рад и онемогућава их да данас среде своје знање како би га могли најкорисније употребити. Ако је предмет, који се мисли полагати, добро обрађен, ако се учило равномерно у току целе године, онда страха не сме бити. Потребно је, у ових последњих месец дана са још више елана, са још више труда прихватити ее посла да би се отклонили досадашњи недостаци и да би се спокојно изашло на испите. Ово је наша прва дужност, јер нас сутра за време распуста очекују нове дужности у обнови земље рад на „Омладинској прузи“. Неоспорна је чињеница да и наше наставне комисије могу у многоме да допринесу у контролисању знања студената. Као најбољи пример за ово треба да послуже примери професора др. Милана Кашанина и др. Бранка Шљивића који пружају свестрану помоћ студентима у контролисању њихових познавања предмета, пропитуаући нх и давајући им упутства на тим пропитивањимз како и које пропусте треба да отклоне. Не сме се у овом прећи у другу крајност и да студенти ова испитивања претворе у лов на „специјалитете", односно делове предмета на које професори обраћају пажњу. Предмет се мора познавати

цео. Само такав рад уклонио би честа падања иа иапитима, што није данас редак случај и не би се десило да од 5—6 кандидата на испиту положи један као што је то случај на испитима из хемије на Пољопривредно-шумарском и Медициноком факултету, или као што се десило ш Техничком факултету да од 60 кандидата положи само 10, или као што је случај на Филозофском факултету да студенти уче поједине преводе напамет, јер ће им то донети добру оцену на испитима, док знања неће имати. ОваЈ страх је довео до тога да су наше слушаонице почеле да се празне. СтуДената Је све мање на предавању. најмлађих другова дошло се до погрешне констатације да предавања нису потребна и прибегава се паничном учењу. Ту лежи још једна велнка грешка, јер баш на овим последњим часовима професори дају заокругљену целину раније предаваном материјалу, наззачавзјући наЈважније тлове изсвога предмета. Студентима баш то и недостаје у њиховом учењу, зато не би смели ово да пропусте. Када би се данас позабавили озбиљно тиме: да је неопходност посећивати предавања, било би много мање страха и падања на испитима. Пример грађевинаца и машинаца на Техничком факултету је за сваку похвалу, јер је постигнута сагласност свих студената о обавезном и редовном посећивању предавања. Са друге стране за сваку осуду је пример студената на Филозофском факултету, на коме су поједини професори увели списак за уписивање о посећивању предавања, јер, иако на час дође 10 слушала. ца, у списку је низ од 25—50 имена исписаних скоро истим рукопи-

сом. Студенти морају оштро поступати (према онима који не долазе иа предавања и те примере истицати као лоше. Ми не смемо дозволити да се ремети радна дисциплина и да се воде као студенти они који то име не заслужују. Поред овога мора се оштро осудити и рад оних који у своме греху према народу немају ни мало скрупула и истичу овакве објаве: „Дао бих добру новчану награду другу који жели да ми изради 10 задатака из статике“ или се долази са задацима код професора и ту се констатује да сгудент не зна ни сам шта је урадио, јер је преписао (Технички факултет). Овакве студенте треба жигосати, јер они заборављају на обавезе које имају према заједници и желе да добију титулу ради титуле. Наставне комисије на факултетима треба хитно да поступе пре. ма директиви Акционог одбора и да у споразуму са професорима изврше анкету, која ће дати слику данашњег знања студената да би се могла пружити пуна помоћ како од старијих студената (преко курсева) или од стране професора одржавањем ванредиих часова и пробних испита. Исто тако треба спровести оштрнју контролу (као што је то закључио Акциони одбор у учењу оних, који изјаве да ће полагати поједине предмете, а исто тако неопходно ,јс контролисати студенте у посећивању предавања, да се не би десило да дође до несугласица нриликом потписивања индекса, јер они који нису посећивали предавања а за то немају о■правдан разлог, не треба да добил \г ппттзптти п птзпи/г паплтаилм потпг

Б. Благојевић, ст. тех.

СТРАКА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 6